Rat dronovima iznad Ukrajine ulazi u fazu u kojoj sama brojnost više nije jedini problem protivvazdušne odbrane. Brzina postaje podjednako važna, a prelazak sa relativno sporih bespilotnih letelica sa klipnim motorima na sisteme sa mlaznim pogonom menja vreme koje braniocima ostaje za reakciju.
Ukrajina i njeni partneri na Zapadu su tokom prethodnih godina razvili čitav niz improvizovanih i namenski pravljenih sredstava za presretanje Gerana. Mobilne vatrene grupe, protivvazdušni sistemi, lovačka avijacija i dronovi presretači pokazali su različit stepen uspešnosti protiv sporijih ciljeva.
Sada vidimo da veoma ozbiljan problem nastaje kada cilj više ne leti brzinom od 150 ili 200 km/h.
Geran-5 podiže brzinu na oko 600 km/h
Prema procenama zapadnih analitičara, Geran-3 dostiže približno 300 do 330 km/h, dok Geran-4 može da razvije oko 450 do 500 km/h i leti na visinama do približno 5.000 metara. Novi Geran-5 podiže tu granicu na oko 600 km/h.
Takve performanse ga po brzini već približavaju mini krstarećoj raketi, iako njegova konstrukcija, cena i koncept upotrebe ostaju drugačiji.
Slične brzine pripisuju se i ruskom sistemu Banderolj, kombinaciji rakete i drona koja prema podacima leti približno 500-600 km/h, ima domet do oko 500 kilometara i nosi bojevu glavu mase približno 114 do 150 kilograma.
Za presretanje cilja koji leti 500 ili 600 km/h nije dovoljno napraviti dron iste maksimalne brzine. Presretač mora da poleti nakon otkrivanja cilja, zauzme povoljan pravac, smanji početno rastojanje i dobije dovoljno rezerve brzine za završni manevar.
U praktičnoj borbenoj situaciji to znači da bi poželjna brzina presretača morala biti najmanje oko 600 km/h, a u mnogim scenarijima i veća.
Ukrajinski „Ludi“ ostaje prespor
Ukrajinska kompanija UV Vojni klaster predstavila je početkom avgusta dron presretač nazvan „Скажений“, što u prevodu znači Ludi, za koji je najavljeno da će početi da se koristi protiv ruskih dronova tokom istog meseca.
Letelica ima vertikalno poletanje i sletanje i može da ponese teret mase do 0,5 kilograma. Maksimalni domet leta navodi se na 45 kilometara, dok je taktički domet približno 25 kilometara. U vazduhu može da ostane do 30 minuta, a deklarisana radna visina kreće se od 200 do 10.000 metara.
Može da koristi digitalnu ili analognu kameru, kao i termovizijsku ili optiku za rad pri slabom osvetljenju. Proizvođač posebno ističe aerodinamički oblik i raspored mase. Baterija prolazi kroz trup kako bi težina bila ravnomernije raspoređena i prednji deo letelice izbegao preopterećenje.
Postoje dve verzije. Brža konfiguracija bez krila dostiže približno 365 km/h, dok varijanta sa krilom postiže oko 310 km/h.
U odnosu na Geran-2 takve brzine mogu biti dovoljne za određene profile presretanja. Protiv Gerana-4 ili Gerana-5 problem postaje očigledan: cilj može biti 100, 200 ili više kilometara na čas brži od samog presretača.
Aleksa Spatijum prihvaćen, ali performanse nisu objavljene
Ukrajinsko Ministarstvo odbrane nedavno je testiralo i prihvatilo još jedan dron presretač, Алекса Спатіум (Aleksa Spatijum). Sistem je predstavljen kao sredstvo za borbu protiv mlaznih Gerana-3, Gerana-4 i Gerana-5.
Međutim, maksimalna brzina, domet i operativni plafon nikada nisu javno objavljeni.
Bez tih podataka nije moguće proceniti koliko je realna sposobnost sistema da pouzdano presreće Geran-5 koji se kreće brzinom od oko 600 km/h.
Formalno prihvatanje presretača zato ne rešava osnovno tehničko pitanje koje je ukrajinska strana pokušavala da zatvori još tokom zime.
Ukrajinski stručnjak priznaje da obećani sistemi nisu stigli
Sergij Beskrestnov, poznat i pod pseudonimom „Fleš“, priznao je u razgovoru za ukrajinski Radio NV da proizvođači nisu uspeli da isporuče mlazne dronove presretače obećane tokom zime 2025-2026. Pojedine kompanije tada su tvrdile da će odgovarajući sistemi biti spremni u roku od nekoliko nedelja.
Naknadna ispitivanja, prema Beskrestnovu, pokazala su da presretači nemaju potrebnu brzinu i druge tehničke karakteristike za pouzdano sustizanje novih ruskih dronova. Tu se nalazi glavni problem čitavog koncepta jeftinog presretača.
Dron sposoban da obori spori Geran-2 može da koristi relativno jednostavan električni pogon, jeftiniju elektroniku i mnogo manje zahtevnu aerodinamiku. Kada cilj leti 500-600 km/h, presretaču su potrebni snažniji pogon, više energije, bolja konstrukcija, preciznije navođenje i znatno kraće vreme reagovanja.
Cena i složenost tada počinju da se približavaju karakteristikama klasičnog vazduhoplovnog oružja, koje nigde na svetu, a kamoli na zapadu nije jeftino.
Lovci i sve tanja PVO ostaju skupi izlaz
Dok odgovarajući jeftin presretač ne postoji u dovoljnom broju, Ukrajina mora da koristi klasična sredstva protivvazdušne odbrane.
Lovački avioni, preživeli sovjetski i zapadni, mogu da presreću brže ruske dronove koristeći rakete vazduh-vazduh. Kopnene jedinice koriste prenosne protivvazdušne raketne sisteme i druga sredstva kada ciljevi uđu u njihov domet.
Obe metode mogu da budu efikasne, ali ne rešavaju ekonomsku računicu zapadnih poreskih obveznika.
Trošenje veoma skupih raketa vazduh-vazduh ili protivvazdušnih raketa, kojih je pritom sve manje, na jurišni dron koji se proizvodi u velikim količinama ponovo vraća problem na cenu presretanja.
Ruski prelazak na mlazni pogon dodatno sužava broj jeftinijih sistema koji mogu da reaguju.
Rusija povećava proizvodnju Gerana-4 i Gerana-5
Prema proceni Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, proizvodnja mlaznih Gerana-4 i Gerana-5 sada je premašila proizvodnju Gerana-2. Zapadni think tank nazvan “Centar za strateške i međunarodne studije” procenjivao je u martu 2026. da Rusija proizvodi oko 5.500 dronova mesečno.
Ukrajinski GUR sada tvrdi da ruska industrija mesečno proizvodi približno 3.000 kamikaza dronova Geran-4 i Geran-5, uz još oko 2.800 Gerana-2. To su ukrajinske i zapadne procene ruskog proizvodnog sistema, a imajući u vidu da apsolutno nije moguće znati stvarne količine, realan broj vrlo lako može biti i drastično veći.
Promena se odlično oslikava i kroz upotrebu.
Tokom cele 2025. godine ruske snage navodno su upotrebile oko 180 mlaznih dronova. Već do početka juna 2026. broj je porastao na približno 1.400. Samo u julu je korišćeno pet puta više mlaznih bespilotnih letelica nego tokom juna. U pojedinim napadima sistemi sa mlaznim pogonom činili su više od dve trećine ukupnog broja upotrebljenih dronova.
Brži Gerani idu na sve važnije ciljeve
Ruski izvori navode da se mlazne verzije sve više koriste protiv ciljeva većeg značaja.
Među njima se navode komandna mesta, centri za donošenje odluka i industrijska postrojenja za koja ruska strana tvrdi da sarađuju sa stručnjacima NATO-a, kako u Kijevu tako i u drugim delovima Ukrajine.
Veća brzina ima očiglednu prednost kod takvih napada.
Što je kraće vreme od otkrivanja do dolaska na cilj, manje vremena ostaje za uzbunjivanje PVO, podizanje lovaca, raspoređivanje mobilnih grupa i promenu položaja ljudi ili opreme na meti.
Od Gerana-4 do novog problema
Podsetimo, 24. avgusta smo u tekstu „Rusija menja taktiku dronova: Zašto Geranj-4 na mlazni pogon predstavlja novi izazov za ukrajinsku PVO“ pisali upravo o prelasku sa sporijih i jeftinijih Gerana-2 na novu kombinaciju klipnih i mlaznih jurišnih dronova.
Tada smo ukazali da Geran-4 ne treba posmatrati kao zamenu za Geran-2, već kao dodatni sloj napada koji smanjuje vreme reakcije protivvazdušne odbrane i tera Ukrajinu da koristi skuplja sredstva za presretanje.
Podaci o Geranu-5 i alarm koji pali ukrajinski stručnjak da obećani mlazni presretači nisu dostigli potrebne performanse dodatno zaoštravaju isti problem.
Trka više nije samo u tome ko će proizvesti više dronova. Rusija povećava broj sistema sa mlaznim pogonom i podiže njihove brzine, dok Ukrajina i više od 50 njenih zapadnih saveznika još pokušavaju da naprave presretač koji će biti dovoljno brz da ih sustigne, dovoljno pouzdan da ih obori i dovoljno jeftin da može da se proizvodi i koristi u hiljadama primeraka.
