Vazdušna borba sve manje počinje trenutkom kada piloti ugledaju protivnički avion. Savremeni lovci pokušavaju da protivnika otkriju, identifikuju i napadnu mnogo ranije, često koristeći podatke koje nisu prikupili sopstvenim radarom. Domet rakete zbog toga postaje samo jedan deo mnogo šireg sistema u kojem učestvuju avioni za rano upozoravanje i kontrolu, drugi lovci, zemaljski senzori, sateliti i podatkovne veze.
Vazdušni sukob Indije i Pakistana u maju 2025. pokazao je koliko se ta granica pomerila. Obe strane koristile su savremene lovce i rakete namenjene dejstvu izvan vizuelnog dometa, dok su se u izveštajima pojavljivale udaljenosti od približno 180 do 200 kilometara. Brojevi oborenih aviona koje su kasnije objavljivali Nju Delhi i Islamabad ostali su međusobno suprotstavljene tvrdnje, ali sama udaljenost na kojoj su vođene pojedine epizode privukla je pažnju vazduhoplovnih planera.
Francuska, suočena sa problemom na indijskom primeru, sada pokušava da napravi sledeći korak za lovac Rafal. Novi projekat nosi naziv COMET, odnosno COMETE, a cilj je raketa vazduh-vazduh znatno većeg dometa od oružja koje francuski lovac trenutno nosi.
Rok je neobično kratak za potpuno novi projektil. Pariz želi operativno oružje već oko 2030. godine.
Sukob Indije i Pakistana potvrdio pitanje dometa
Tokom operacije Sindoor indijsko ratno vazduhoplovstvo izvelo je napade na ciljeve u Pakistanu bez potrebe da njegovi avioni duboko ulaze u pakistanski vazdušni prostor.
Pakistan je odgovorio sopstvenom operacijom Bunjan al-Marsus, koristeći između ostalog lovce J-10CE i JF-17. Posebnu pažnju privukao je J-10CE naoružan kineskim raketama vazduh-vazduh velikog dometa PL-15E.
Islamabad je tvrdio da je tokom sukoba oborio više indijskih aviona, među njima i Rafale. Indijska strana je kasnije iznosila sopstvene tvrdnje o velikim gubicima pakistanske avijacije, ipak, smatra se da je Nju Delhi prošao daleko gore.
Mnogo je manje sporno ono što je sukob pokazao na tehničkom nivou: rakete za borbu izvan vizuelnog dometa više nisu oružje koje se koristi samo nekoliko desetina kilometara od cilja. Mogućnost lansiranja na 150, 200 ili više kilometara postaje važan deo planiranja vazdušnih operacija.
Meteor ostaje ozbiljno oružje, ali više nije sam na vrhu
Rafal trenutno kao glavno oružje za borbu na velikim udaljenostima koristi Meteor. Reč je o raketi vazduh-vazduh za dejstvo izvan vizuelnog dometa (BVRAAM) čija je jedna od najvažnijih karakteristika pogonski sistem sa statoraketnim motorom i regulisanim protokom goriva.
Za razliku od klasične rakete sa motorom na čvrsto gorivo koji najveći deo potiska proizvede relativno rano tokom leta, Meteor može duže da raspolaže potiskom i da bolje sačuva energiju u završnoj fazi presretanja mete.
To je posebno važno protiv cilja koji nakon upozorenja počne da beži, menja visinu ili agresivno manevriše. Javno dostupne procene dometa Meteora često se kreću oko 200 kilometara, zavisno od visine, brzine aviona nosača, putanje rakete i položaja cilja.
Još važniji parametar od maksimalnog dometa jeste takozvana zona bez mogućnosti uspešnog izbegavanja presretanja, odnosno prostor u kojem cilj nakon lansiranja ima veoma male izglede da kinematičkim manevrom potroši energiju dolazeće rakete.
Za bliže ciljeve Rafal raspolaže raketama porodice MICA, čiji se domet u zavisnosti od verzije i uslova lansiranja navodi približno do 80 kilometara.
COMET treba da se pojavi iznad te postojeće strukture naoružanja.
Francuzi: Raketa mora da radi i da ide daleko
Program je javno potvrdio Patrik Paju, rukovodilac francuske Generalne direkcije za naoružanje, tokom parlamentarnog saslušanja u aprilu. Prema njegovim rečima, Francuska želi novu raketu vazduh-vazduh do 2030. godine.
Paju je sam ocenio rok kao „veoma ambiciozan“. Zahtevi su namerno ograničeni kako bi razvoj mogao da bude ubrzan. Suštinu je opisao veoma jednostavno: raketa mora „da radi i da ide daleko“.
U pojedinim planskim dokumentima COMET se pojavljuje kao naslednik Meteora, ali izjave francuske DGA ostavljaju nešto drugačiji utisak. Projekat trenutno više liči na ubrzano razvijanu raketu produženog dometa koja treba da popuni prazninu pre budućeg, sveobuhvatnijeg naslednika Meteora.
Zbog toga COMET za sada ima više smisla posmatrati kao novu sposobnost veoma velikog dometa koja će dopuniti postojeće naoružanje Rafala, a ne kao raketu koja će 2030. jednostavno izbaciti Meteor iz upotrebe.
Oko 300 kilometara bez statoraketnog motora?
Francuska još nije objavila konačne tehničke karakteristike. U dostupnim procenama pominje se domet do približno 300 kilometara, što bi COMET postavilo iznad sadašnjih javnih procena za Meteor. Nije poznat ni konačni pogonski sistem.
Etjen Markuz iz francuske Fondacije za strateška istraživanja smatra da veoma kratak razvojni rok može da isključi komplikovanije rešenje nalik Meteorovom statoraketnom pogonu. Prema njegovoj proceni, realnija mogućnost bila bi raketa sa raketnim motorom na čvrsto gorivo sa dva impulsa.
Takav motor može da raspodeli raspoloživi potisak u dve faze leta. Drugi impuls može da se aktivira kasnije, kada raketi ponovo treba energija za prilazak ili završni manevar prema cilju.
Rešenje je konstrukcijski jednostavnije od pogona Meteora, a može da pruži veliki domet ako se raketa projektuje sa dovoljno energije i pogodnim profilom leta. To bi objasnilo kako Francuska namerava da stigne do operativnog sistema za samo nekoliko godina.
Raketa od 300 kilometara ne vredi mnogo bez cilja na 300 kilometara
Kod oružja ove klase pojavljuje se problem koji se često izgubi u raspravama o maksimalnom dometu. Raketa može da leti 300 kilometara, ali avion mora prvo da zna gde se cilj nalazi.
Rafal koristi radar RBE2 AESA, ali njegove fizičke dimenzije ograničene su prečnikom nosa relativno kompaktnog lovca. Cilj male radarske uočljivosti na veoma velikoj udaljenosti ne mora biti nešto što će Rafal samostalno otkriti dovoljno rano da iskoristi pun domet buduće rakete.
Tada postaje važna spoljna oznaka cilja. Podatke mogu da dostave drugi lovci, zemaljski ili pomorski radari, satelitski senzori, a naročito avioni za rano upozoravanje i kontrolu. Francuska planira nabavku sistema GlobalEye, koji bi u takvoj arhitekturi mogao da ima veoma važnu ulogu.
Raketi je nakon lansiranja potrebno i ažuriranje položaja pokretnog cilja tokom srednjeg dela putanje. Avion koji se nalazi 250 ili 300 kilometara daleko može za nekoliko minuta značajno da promeni položaj. Dugačak domet zato zahteva jednako razvijenu mrežu senzora i podatkovnih veza.
Cilj više nije samo protivnički lovac
Najvažnije mete raketa veoma velikog dometa često uopšte nisu lovci. Tankeri, avioni za rano upozoravanje i kontrolu, platforme za elektronsko ratovanje, izviđački avioni i leteći komandni punktovi predstavljaju višestruko vrednije ciljeve. Takvi avioni omogućavaju desetinama drugih letelica da rade ono zbog čega su poslate u vazduh.
Tanker produžava borbeni radijus lovaca. Avion za rano upozoravanje otkriva protivnika i formira širu sliku vazdušnog prostora. Komandna platforma povezuje različite elemente operacije. Njihova slabost je veličina i ograničena sposobnost izvođenja manevara.
Tradicionalna zaštita zasniva se prvenstveno na držanju takvih aviona dovoljno daleko od protivničkih lovaca. Rakete dometa 300, 400 ili više kilometara guraju ih sve dalje od zone borbe.
Pomeri li se tanker stotinak kilometara unazad, lovac koji zavisi od njega takođe gubi deo korisnog borbenog radijusa.
Kina i Rusija odavno imaju rakete namenjene takvim ciljevima
Kineska PL-15 pripada klasi savremenih raketa vazduh-vazduh veoma velikog dometa, dok znatno veća PL-17 ide čak korak dalje. Za PL-17 se navode procene dometa 500 kilometara i namena koja uključuje upravo velike avione velike vrednosti, poput tankera i platformi za rano upozoravanje.
Rusija koristi dokazanu u pravim borbenim uslovima R-37M, raketu veoma velikog dometa razvijenu prvenstveno za napade na bombardere, izviđačke avione, tankere i vazdušne komandne platforme, mada može da se koristi i protiv lovaca. Za R-37M se navodi domet od 400 kilometara.
Velika brzina i domet daju joj mogućnost da ugrozi avione koji su ranije računali da ih udaljenost od neposredne zone borbe štiti od napada vazduh-vazduh.
Francuski COMET treba da odgovori upravo na taj deo razvoja vazdušnog ratovanja.
SAD već sustižu sa AIM-174B i AIM-424
Američka mornarica takođe ubrzano povećava domet vazdušnog naoružanja. AIM-174B nastao je prilagođavanjem rakete SM-6 za vazdušno lansiranje i procenjuje se da može da napada ciljeve na udaljenostima približno 240 do 280 kilometara, uz veliku zavisnost rezultata od uslova lansiranja.
Još ambiciozniji projekat je AIM-424 Malice, odnosno nova raketa vazduh-vazduh velikog dometa za koju se navodi približno 420 kilometra.
Američki AIM-260 razvija se kao naslednik AIM-120 AMRAAM za borbu protiv savremenih vazdušnih ciljeva, dok su njegove stvarne karakteristike i dalje uglavnom van javnosti.
Važna razlika između ovih programa jeste što maksimalni domet sam po sebi ne određuje kvalitet rakete. Brzina, energija u završnoj fazi, sposobnost manevrisanja, otpornost na elektronsko ometanje, kvalitet glave za samonavođenje i mogućnost primanja ažuriranih podataka tokom leta podjednako određuju koliko će projektil biti opasan u stvarnoj borbi.
Indija, Južna Koreja i Velika Britanija rade na sopstvenim odgovorima
Trka se ne završava na Francuskoj, Kini, Rusiji i SAD. Južna Koreja razvija sopstvenu raketu vazduh-vazduh velikog dometa za KF-21 Boramae, sa ciljem da dobije domaće oružje sposobnosti najmanje uporedivih sa Meteorom.
Indijska DRDO razvija Astra Mk-3, poznatu i kao Gandiva. Prema indijskim nagađanjima, njen domet mogao bi da dostigne približno 340 kilometara protiv cilja na visini od 20 kilometara, dok bi protiv mete na visini od oko osam kilometara iznosio približno 190 kilometara.
Velika Britanija je pokrenula program Future Air Superiority Effectors, FASE, koji ne predviđa samo jednu novu raketu već čitavu porodicu budućih sredstava vazduh-vazduh. Plan obuhvata oružje protiv zahtevnih ciljeva, savremenih lovaca i platformi zaštićenih elektronskim ratovanjem, ali i jeftinija sredstva za brojnije pretnje niže vrednosti.
Francuska i Velika Britanija su dodatno potpisale memorandum o razumevanju kojim je pokrenuta dvanaestomesečna zajednička studija budućeg vazdušnog naoružanja. Njen zadatak je da utvrdi kakve će rakete biti potrebne protiv naredne generacije vazdušnih pretnji i koje tehnologije moraju da budu razvijene za eventualnog punog naslednika Meteora.
COMET bi, prema sadašnjem rasporedu, trebalo da stigne mnogo ranije od ostalih pompeznih najava sa zapada. Prvi zadatak je 2030. godine, kada Francuska želi da Rafal dobije oružje sposobno da dosegne dalje od Meteora, dok će složeniji francusko-britanski odgovor nastaviti razvoj iza njega.
