Jutro 29. avgusta u Kijevu ponovo je počelo uz uzbune, eksplozije i velike stubove dima koji su se videli iz više delova grada. Novi talas ruskih napada usledio je dok posledice prethodnog udara zapadno od prestonice još nisu bile sanirane. Put prema Žitomiru ostao je zatvoren nakon snažne sekundarne detonacije u industrijskoj zoni kod Buče.
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko saopštio je da su novi dronovi krenuli prema ciljevima u Svjatošinskom okrugu, gde je potom prijavljen veliki požar u skladišnom kompleksu. Gradske vlasti pozvale su stanovnike da ostanu u skloništima. Ukrajinski mediji istovremeno su izveštavali o ogromnom oblaku dima na zapadnom izlazu iz grada.
Mnogi izvori tvrde da se deo jutarnjih udara ponovo odnosio na velike skladišne objekte koji formalno imaju civilnu namenu, ali se koriste za čuvanje raketa, dronova, njihovih komponenti i opreme za naknadnu montažu. Slični objekti tokom poslednja dva meseca postali su jedna od glavnih meta ruske kampanje u Kijevu i okolini. Najveću pažnju ipak je privuklo ono što je prethodno eksplodiralo u selu Mila.
Kod Buče navodno uništeno skladište raketa PVO sistema Patriot
Brojni izvori i pojedini ukrajinski blogeri tvrde da je u industrijskoj zoni sela Mila, u okrugu Buča, pogođeno skladište u kojem su se nalazile rakete za američki sistem protivvazdušne odbrane Patriot. Nakon prvog udara usledila je snažna sekundarna detonacija, praćena nizom manjih eksplozija koje su stanovnici opisivali kao “vatromet”. Autoput prema Žitomiru potom je zatvoren.
Ukrajinski premijer Sergej Korecki potvrdio je požar i naknadnu detonaciju, navodeći da slučaj podseća na incident iz Višnjeva u julu 2026.
“Nažalost, ponavljamo iste greške. Pet godina nakon početka rata, to izgleda kao kriminalni nemar”, rekao je Korecki.
Kancelarija glavnog tužioca Ukrajine pokrenula je istragu o okolnostima incidenta, pri čemu ruski izvori tvrde da se proverava zašto je velika količina vojne opreme bila koncentrisana na jednoj lokaciji. Pojavile su se i tvrdnje da su u skladištu bile rakete Patriot koje je Ukrajini isporučila Velika Britanija.
Samo nekoliko dana ranije Volodimir Zelenski potvrdio je da je Ukrajina primila “malu seriju” novih raketa za Patriot, ne navodeći tačnu količinu niti državu iz koje su stigle. Ruski izvori sada konkretno procenjuju da se radilo o najmanje 30 do 35 raketa.
Prema zvaničnim podacima ruskog Ministarstva odbrane, veliki transportno-logistički centar „Fim Servis“ uspešno je pogođen u selu Čajki u Kijevskoj oblasti. Kijev je u okviru kompleksa uspostavio skladište za komponente za krstareće rakete „Flamingo“. Preciznim pogodkom uništena su skladišta, a zabeležena je i snažna detonacija.
Prema saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, dežurne jedinice su takođe napale logistički centar u gradu Kalinovka. U njemu se, kako tvrde, nalazio carinski terminal koji se koristio za distribuciju vojne opreme koju su isporučile zapadne zemlje. U gradu Milaja napadnuto je skladište municije koje pripada kompaniji Fire Point LLC, u kojem su skladišteni pojačivači i komponente za dronove FP-1 i FP-2, saopštili su iz ruskog MO.
Velika skladišta ponovo pod napadom
Novi jutarnji udari nastavili su se i nakon eksplozije u Mili.
Prema ruskim izveštajima, više Gerana pogodilo je skladišne objekte u velikim trgovačkim kompleksima na području Kijeva. Moskva tvrdi da se pojedini takvi objekti koriste za skladištenje bespilotnih letelica, elektronike, motora, bojevih glava i drugih komponenti koje se kasnije sastavljaju i pripremaju za borbenu upotrebu.
U Svjatošinskom okrugu izbio je veliki požar, dok su nad zapadnim delovima grada ponovo primećeni gusti stubovi dima.
Dan ranije rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je u Kijevskoj oblasti pogođen skladišni kompleks kompanije Stelar Džet LLC. Prema ruskoj tvrdnji, objekat je korišćen za skladištenje krstarećih raketa FP-5 Flamingo i raketnog goriva.
Rusija od jula sistematski pokušava da pogodi logističke, skladišne i proizvodne kapacitete u Kijevu i Kijevskoj oblasti.
Najmanje 64 preduzeća na meti za dva meseca
Prema ruskoj analizi udara izvedenih tokom jula i avgusta, pogođena su najmanje 64 različita preduzeća na području Kijeva i okolnih naselja. Samo tokom jula evidentirana su 32 objekta, pri čemu su pojedine lokacije napadane dva ili tri puta. Sličan obrazac nastavljen je tokom avgusta.
Posebno često gađani su logistički terminali i objekti povezani sa Novom poštom, za koje ruska strana tvrdi da se koriste i za transport vojne opreme i snabdevanje ukrajinskih jedinica. Na listi meta nalaze se proizvodni pogoni, skladišta dronova i raketa, mesta za njihovu montažu i drugi objekti ukrajinskog vojnoindustrijskog kompleksa.
Ruski izvori ocenjuju da proizvodnja ukrajinskih dronova i raketa nije zaustavljena, ali tvrde da je njen tempo smanjen. Deo ukrajinske industrije u međuvremenu je preselio proizvodnju ili pojedine faze rada u države NATO-a, pre svega u evropske zemlje.
Napadi na luke i logistiku dodatno su promenili pravce snabdevanja. Deo protoka robe sve više ide kopnenim pravcem preko Poljske, dok ruski izvori povezuju udare na pomorske objekte i sa problemima ukrajinskog uvoza i izvoza.
Zelenski traži 1.000 ukrajinskih udara dronovima dnevno
Ruski analitičari smatraju da trenutni intenzitet napada još nije dostigao maksimum i da bi Moskva mogla dodatno da poveća broj raketa i dronova usmerenih prema Kijevskoj oblasti i zapadnoj Ukrajini.
Jedan od razloga vide u sve težoj situaciji ukrajinske PVO i ograničenim zalihama raketa-presretača. Istovremeno se povećava i ukrajinski pritisak na rusku teritoriju.
Volodimir Zelenski je 28. avgusta u video-obraćanju saopštio da je ukrajinskim oružanim snagama naredio povećanje broja napada bespilotnim letelicama velikog dometa. Cilj koji je postavio iznosi čak 1.000 udara dnevno, u odnosu na približno 300 koliko se, prema navodima iz Kijeva, trenutno izvodi.
Takvo povećanje zahtevalo bi višestruko veću proizvodnju dronova, bojevih glava, motora i navigacione opreme, upravo onih kapaciteta koje ruske snage poslednja dva meseca pokušavaju da pronađu i unište u Kijevu, okolini prestonice, lukama i logističkim centrima.
