Napetosti između Grčke i Turske u Egejskom moru dobile su 28. avgusta još jednu vazduhoplovnu epizodu, ovog puta u prostoru u kojem se vojni i civilni saobraćaj praktično prepliću. Grčka strana navodi da je rano ujutro otkrila tursku bespilotnu letelicu između ostrva Samotraki i Lemnos, nakon čega su podignuta dva lovca F-16.
Takvi incidenti između dve susedne članice NATO-a nisu novost, ali ovaj je privukao dodatnu pažnju zbog mesta na kojem se dogodio. Dron se približio području aerodroma Aleksandrupolis u trenutku kada se putnički avion pripremao za poletanje ka Atini.
Situacija je zato vrlo brzo prestala da bude samo još jedno vojno nadmudrivanje iznad Egeja. Kontrola leta morala je da vodi računa o civilnom avionu, dok je grčko ratno vazduhoplovstvo pokušavalo da identifikuje i udalji bespilotnu letelicu.
Prema grčkim navodima, incident je završen bez ugrožavanja putnika i posade. Civilni avion je ipak privremeno promenio profil leta i kretao se na manjoj visini dok nije napustio područje procenjeno kao rizično.
Atina ovaj događaj povezuje sa širom serijom turskih aktivnosti iznad Egejskog mora. Ankara, sa druge strane, već duže osporava deo grčkih tumačenja vazdušnog prostora i vojnih aktivnosti na ostrvima, pa se gotovo svaki sličan incident vrlo brzo pretvori u politički spor.
Posebnu težinu najnovijem slučaju daje činjenica da se dogodio samo nekoliko sati nakon nove polemike oko grčkih planova za bespilotne letelice na Rodosu.
Dva F-16 poletela zbog drona
Prema grčkim navodima, bespilotna letelica ušla je u nacionalni vazdušni prostor između Samotrakija i Lemnosa. Grčko ratno vazduhoplovstvo reagovalo je podizanjem dva F-16 sa zadatkom da pronađu, identifikuju i presretnu dron.
Najosetljiviji trenutak nastao je kada se bespilotna letelica približila području aerodroma Aleksandrupolis. U istom trenutku putnički avion kompanije Aegean Airlines pripremao se za let prema Atini. Grčka strana navodi da su vojna kontrola vazdušnog prostora i civilna kontrola leta koordinisale postupanje tako da se izbegne približavanje vojnog i civilnog saobraćaja.
F-16 su, prema tim tvrdnjama, uspeli da udalje dron iz problematičnog prostora. Putnički avion je iz predostrožnosti dobio izmenjenu putanju i privremeno je leteo na manjoj visini dok se nije udaljio od zone incidenta.
Rodos ponovo u centru spora Atine i Ankare
Vreme incidenta dodatno je zanimljivo. Samo nekoliko sati ranije tursko Ministarstvo odbrane kritikovao je plan Grčke da na ostrvu Rodos uspostavi bazu bespilotnih letelica.
Ankara smatra da bi takvo raspoređivanje bilo protivno demilitarizovanom statusu ostrva i da bi dodatno povećalo vojnu napetost u Egejskom moru. Grčka takvo tumačenje odbacuje. Atina najnoviji let turskog drona opisuje kao deo kontinuirane politike pritiska i provokacija, dok Turska već godinama optužuje Grčku za militarizaciju pojedinih ostrva i širenje vojne infrastrukture u područjima koja Ankara smatra osetljivim.
Spor tako daleko prevazilazi pojedinačne letove aviona ili dronova. U njegovoj osnovi nalaze se različita tumačenja teritorijalnih voda, vazdušnog prostora, kontinentalnog pojasa, statusa ostrva i prava na raspoređivanje vojnih snaga u Egeju.
Grčka tvrdi da je broj incidenata naglo porastao
Prema podacima koje objavljuje grčka vojska, broj registrovanih turskih aktivnosti u vazdušnom prostoru ove godine značajno je povećan. Samo tokom avgusta zabeleženo je više serija incidenata.
Šestog avgusta turske bespilotne letelice bile su odgovorne za 10 od ukupno 17 prekršaja koje je tog dana evidentirala grčka strana. Dvanaestog avgusta svih sedam registrovanih slučajeva pripisano je dronovima. Osamnaestog avgusta grčka strana je evidentirala ukupno 25 prekršaja, od kojih je 17 pripisano turskim bespilotnim letelicama.
Od početka 2026. godine Atina navodi ukupno 433 turska prekršaja, što je prema grčkoj evidenciji gotovo dvostruko više nego tokom cele prethodne godine. Takve brojke ipak zahtevaju pažljivo čitanje, jer Atina u svojim dnevnim izveštajima odvojeno evidentira različite vrste vazduhoplovnih incidenata.
FIR nije isto što i nacionalni vazdušni prostor
Kod grčko-turskih vazduhoplovnih sporova posebno je važno razlikovati dve stvari koje se često predstavljaju kao jedno.
Atinski FIR, odnosno oblast informisanja o letu za koju je odgovorna grčka kontrola vazdušnog saobraćaja, prostire se znatno izvan grčkog suverenog vazdušnog prostora. Ulazak vojnog aviona bez odgovarajućeg plana leta u prostor Atinskog FIR-a zato sam po sebi ne znači da je narušena državna granica Grčke.
FIR je pre svega zona odgovornosti za organizovanje i bezbednost vazdušnog saobraćaja. Nacionalni vazdušni prostor predstavlja drugo pravno pitanje.
Grčka strana tvrdi da je u incidentu od 28. avgusta turski dron zaista ušao u njen nacionalni vazdušni prostor, a ne samo da je prekršio pravila leta unutar Atinskog FIR-a. Ta razlika je važna i zbog toga je ovaj slučaj ozbiljniji od velikog broja svakodnevnih grčko-turskih sporova oko vojnih letova.
Dronovi sve češće ulaze u stare grčko-turske sporove
Pojava bespilotnih letelica dodatno komplikuje situaciju koja je decenijama bila vezana pre svega za lovačke avione. Dron može satima da ostane u vazduhu, leti sporije, obavlja izviđanje i približi se područjima koja bi za klasični borbeni avion predstavljala mnogo zahtevniju misiju.
Turska je istovremeno poslednjih godina izgradila jednu od najvećih regionalnih flota vojnih bespilotnih letelica, a i šire.
Grčka odgovara razvojem sopstvenih kapaciteta, nabavkom novih sistema i planovima za raspoređivanje dronova na ostrvima. Takva dinamika znači da će se stari spor oko Egeja sve češće voditi platformama koje ne nose pilote.
Lefkada je u maju donela drugačiju vrstu incidenta
Grčka se ove godine već suočila sa još jednim neobičnim slučajem povezanim sa bespilotnom tehnologijom.
U maju je na ostrvu Lefkada pronađeno ukrajinsko mornaričko bespilotno plovilo. Grčki istražitelji tada nisu isključili mogućnost da je uređaj mogao da pripada Ukrajini. Na pronađenom plovilu bila su tri upaljača, koja su stručne ekipe deaktivirale tokom intervencije.
Taj događaj nije bio povezan sa sadašnjim grčko-turskim incidentom, ali pokazuje koliko su bespilotni vazdušni i pomorski sistemi postali prisutni i u područjima daleko od neposrednog fronta.
