NATO je već četvrti dan zaredom zadržao neuobičajeno veliki broj vazduhoplovnih platformi u vazdušnom prostoru iznad severoistočne Poljske i Baltičkog mora. Aktivnost alijanse ne liči na uobičajene rutinske patrole, već na koordinisanu operaciju u kojoj istovremeno učestvuju avioni za rano upozoravanje, izviđanje, elektronsko ratovanje, dopunu gorivom i borbeni avioni.
Prema podacima specijalizovanih platformi za praćenje vazdušnog saobraćaja, aktivnosti su počele 18. avgusta, kada je u vazduh podignuto približno 25 aviona različitih namena. U grupi su bili NATO avion za rano upozoravanje i kontrolu E-3A Sentry, transportno-taktički avioni za dopunu gorivom Airbus A330 MRTT, američki i norveški borbeni avioni, poljski Gulfstream G550 ARTEMIS, kao i litvanske vazduhoplovne jedinice i borbeni helikopteri AH-64E Apač.
Posebnu pažnju privuklo je prisustvo američkog aviona EA-37B Compass Call, najnovije platforme za elektronsko ratovanje američkog ratnog vazduhoplovstva. Avion je stigao iz baze Suda Bej na Kritu i delovao u blizini Kalinjingradske oblasti, jedne od najosetljivijih vojnih tačaka između Rusije i NATO-a.
NATO operacija bez objavljenih detalja
Poljski vojni zvaničnik opisao je aktivnosti kao „specijalizovani sistem za izviđanje i elektronsko ratovanje“. NATO je potvrdio da je reč o aktivnostima povezanima sa jačanjem odbrambene gotovosti pod američkom komandom, ali nije objavio detalje o konkretnim zadacima.
Razlog za ograničene informacije je operativna bezbednost, posebno kada je reč o misijama koje uključuju prikupljanje elektronskih podataka i praćenje protivničkih sistema.
Letovi su nastavljeni i narednih dana. Tokom 19. i 20. avgusta primećene su aktivnosti u blizini beloruske granice, iznad Baltičkog mora i u širem regionu istočnog krila NATO-a. U misijama su učestvovali izviđački avioni P-8A Poseidon, KC-135R tankeri i dodatne platforme za podršku.
Pojačana aktivnost dolazi u trenutku kada NATO navodi rast broja vazdušnih presretanja i susreta sa ruskim letelicama na istočnom krilu. Prema navodima alijanse, broj takvih događaja tokom prethodnog perioda povećan je u odnosu na ranije godine.
Gripeni sa uključenim transponderima iznad Poljske
Poseban detalj cele operacije predstavljala je misija švedskih lovaca JAS 39C Gripen. Tri aviona iz sastava vazduhoplovnog krila Blekinge (F 17) kod Ronebi-Kalingea izvela su let prema istočnom Baltiku sa aktivnim transponderima, zbog čega su bili vidljivi na javnim servisima za praćenje letova.
U pitanju su bili avioni sa registracijama 39221, 39224 i 39218, koji su tokom misije ostvarili susret sa NATO avionom za dopunu gorivom Airbus A330 MRTT.
Gripeni su izveli dopunu gorivom u vazduhu iznad Poljske, nakon čega su se vratili u svoju matičnu bazu.
Takve misije nisu neuobičajene za švedsko ratno vazduhoplovstvo, ali činjenica da su borbeni avioni leteli sa uključenim transponderima i bili deo šire NATO aktivnosti predstavlja neuobičajen element.
Švedska je nakon ulaska u NATO dobila još značajniju ulogu u baltičkom regionu. Vazduhoplovno krilo F 17 održava dve operativne eskadrile Gripena i učestvuje u sistemu brzog reagovanja za zaštitu vazdušnog prostora.
EA-37B Compass Call
Najvažniji element nove operacije jeste prisustvo aviona EA-37B Compass Call. Ova letelica predstavlja naslednika EC-130H Compass Call, koji je decenijama bio jedna od glavnih američkih platformi za elektronsko ratovanje. Novi avion zasnovan je na poslovnom mlaznjaku Gulfstream G550, što mu omogućava veću brzinu, veću visinu leta i veću fleksibilnost u raspoređivanju.
Njegova glavna uloga nije fizičko uništavanje ciljeva, već napad na elektromagnetni prostor protivnika. Sistem je namenjen otkrivanju, analiziranju i ometanju radara, komunikacionih mreža i drugih elektronskih sistema.
U savremenom ratu komandni centri, protivvazdušna odbrana i jedinice na terenu zavise od stalne razmene podataka. Gubitak komunikacije ili ometanje senzora može značajno smanjiti borbenu sposobnost čak i bez uništenja samih sistema.
Zbog toga EA-37B predstavlja jednu od najvažnijih platformi za operacije protiv složenih sistema poput onih koje Rusija ima u Kalinjingradskoj oblasti.
Kalinjingrad kao centar elektronskog nadmetanja
Ruska eksklava između Poljske i Litvanije već godinama predstavlja jednu od najmilitarizovanijih oblasti u Evropi. Moskva je u Kalinjingradu rasporedila sisteme protivvazdušne odbrane, raketne jedinice, elemente Baltičke flote i sredstva elektronskog ratovanja.
Za NATO, praćenje tih sistema ima veliki značaj zbog mogućnosti prikupljanja podataka o radu ruskih radara, komunikacija i procedura reagovanja.
Za Rusiju, međutim, takvi letovi predstavljaju direktan pokušaj približavanja njenim vojnim kapacitetima i prikupljanja obaveštajnih podataka.
Zbog toga se region Baltika poslednjih godina pretvorio u prostor stalnog elektronskog i vazdušnog nadmetanja.
Nastavak priče o ruskim i NATO specijalnim avionima
Najnovija aktivnost NATO-a dolazi neposredno nakon prethodnih incidenata u istom regionu. Kako smo već pisali, francuski Rafali angažovani u misiji vazdušne policije u Litvaniji presreli su ruski specijalizovani avion Tu-214PU iznad Baltika.
Taj događaj pokazao je koliko su česti susreti ruskih i NATO vazduhoplovnih snaga u blizini granica. Dok su Rafali pratili rusku platformu za specijalne zadatke, nova operacija NATO-a pokazuje drugu stranu istog nadmetanja: prikupljanje podataka i borbu u elektromagnetnom prostoru.
EA-37B Compass Call, E-3A Sentry i ARTEMIS predstavljaju tri različite komponente iste operacije: otkriti protivnika, razumeti njegove sposobnosti i po potrebi poremetiti njegovo funkcionisanje.
Kalinjingrad zato odavno nije samo geografska tačka na mapi između Rusije i NATO-a. Postao je jedno od glavnih mesta gde se testiraju sposobnosti elektronskog ratovanja, izviđanja i vazdušne kontrole u novoj eri vojnih sukoba.
