Donald Tramp je ponovo uradio ono zbog čega američke saveznike i protivnike već godinama primorava da planiraju nekoliko potpuno različitih scenarija istovremeno. Samo nekoliko sati pre početka godišnje američko-južnokorejske vežbe Ulči Fridom Štit naredio je Pentagonu da znatno smanji njeno trajanje i obim.
Manevri koji su počeli 17. avgusta i trebalo je da traju do 27. avgusta sada se završavaju 21. avgusta, dok će deo terenskih aktivnosti takođe biti smanjen. Tramp je odluku obrazložio cenom vežbi, njihovom porukom Pjongjangu i svojim “veoma dobrim odnosom” sa Kim Džong Unom.
Nakon toga, momentalno je usledio talas tekstova u američkim i evropskim mejstrim medijima koji potez predstavljaju kao novo slabljenje bezbednosnih garancija Južnoj Koreji i još jedan dokaz da Tramp favorizuje ličnu diplomatiju sa protivnicima na račun tradicionalnih saveznika. AP je, na primer, upozorio da bi potez mogao da potkopa borbenu spremnost saveza, dok je Wall Street Journal u uredničkom komentaru odluku nazvao popuštanjem Kim Džong Unu i slabljenjem odvraćanja.
Takvo tumačenje jeste jedan mogući scenario, ali nije jedini. Trampova dosadašnja spoljna politika pokazala je da gest prema protivniku ne mora da bude početak dugotrajnog popuštanja, kao što ni tvrda retorika ne mora nužno da završi ratom. Još važnije, američka vojna infrastruktura u Južnoj Koreji nije nestala zajedno sa šest dana vežbe.
Pentagon insistira da osnovni ciljevi obuke ostaju na snazi, dok se oko Korejskog poluostrva nastavlja mnogo šira američka i saveznička vojna aktivnost. Zato jednako ozbiljno treba posmatrati i obrnuti scenario: neuspeh nove Trampove diplomatije sa Kimom mogao bi veoma brzo da pretvori sadašnje smirivanje u novu fazu pritiska i vojnog zaoštravanja.
Mediji već pišu scenario u kojem Tramp napušta Seul
Reakcija dobro poznatog velikog dela zapadnih medija bila je gotovo trenutna. AP je odluku povezao sa mogućim slabljenjem američko-južnokorejske spremnosti, Guardian sa strahom Seula od budućih jednostranih poteza Vašingtona, dok je Wall Street Journal ocenio da Tramp šalje signal slabijeg odvraćanja zemlji čiji su nuklearni i raketni kapaciteti danas veći nego tokom njegovih prvih sastanaka sa Kimom.
Wall Street Journal je zatim 18. avgusta objavio da Tramp već pritiska saradnike da pokušaju da organizuju novi sastanak sa Kim Džong Unom tokom jeseni. Jedna od mogućnosti je novembarsko putovanje u Aziju i samit APEK-a u Šenženu, mada formalne pripreme za susret još nisu počele.
Takav niz događaja omogućava vrlo jednostavan narativ: Tramp smanjuje vežbe, približava se Kim Džong Unu i rizikuje da ostavi Južnu Koreju sa manje pouzdanim američkim bezbednosnim kišobranom. Problem je što politički gest nije isto što i demontaža vojnog saveza.
Pentagon nije napustio Korejsko poluostrvo
Ulči Fridom Šild je skraćen sa 11 na pet dana, a prema južnokorejskim izvorima otkazan je ili redukovan deo druge faze koja je trebalo da obuhvati protivnapadne operacije.
Američka komanda, međutim, insistira da ciljevi borbene obuke nisu ukinuti.
Sama vežba ostaje zamišljena kao kombinovana operacija kopnenih, vazdušnih, pomorskih, svemirskih, sajber i informacionih snaga SAD i Južne Koreje. Američke snage u Koreji zvanično opisuju Ulči Fridom Šild kao sredstvo za jačanje zajedničke odbrane i sposobnosti odgovora na širok spektar pretnji.
Na Korejskom poluostrvu ostaje i približno 28.500 američkih vojnika, a čitava komandna, vazduhoplovna, protivvazdušna i logistička infrastruktura izgrađena tokom decenija nije promenjena jednom Trampovom odlukom o trajanju vežbe. Još važnije, smanjivanje jednog manevra ne znači da SAD prestaju da pripremaju snage za veliki sukob u regionu.
Wall Street Journal je u svom video izveštaju o RIMPAC-u 2026. čitavu vežbu sa desetinama država eksplicitno smestio u kontekst priprema za mogući rat sa Kinom i Severnom Korejom.
Kim nije odgovorio popuštanjem
Pjongjang nije Trampovu odluku protumačio kao dovoljan razlog za smirivanje. Severnokorejska KCNA nastavila je 19. avgusta da osuđuje Ulči Fridom Štit i nakon što je objavljeno njegovo skraćivanje. Pjongjang je poručio da će nastaviti da koristi pravo na samoodbranu sve dok, kako navodi severnokorejska strana, neprijateljske države ne odustanu od vojnog pritiska.
To je zanimljiv detalj za procenu šta sledi. Tramp očigledno želi još jedan pokušaj lične diplomatije sa Kimom, ali severnokorejska pozicija danas nije ista kao 2018. godine. Wall Street Journal alarmira da je Pjongjang u međuvremenu proširio nuklearni arsenal, povećao proizvodnju raketa i produbio vojnu saradnju sa Rusijom.
Kim zato u eventualne nove pregovore ne bi ulazio iz iste pozicije kao tokom prvog Trampovog mandata.
Mogućnost susreta postoji, ali nema garancije da će Pjongjang prihvatiti američke uslove, posebno ukoliko Vašington ponovo postavi denuklearizaciju kao krajnji cilj.
Trampov zaokret može da ode i u potpuno drugom smeru
Tu nastaje scenario koji se u sadašnjem talasu tekstova o američkom “napuštanju” Južne Koreje često gubi.
Trampovo smanjivanje vežbi može da predstavlja pokušaj stvaranja prostora za pregovore sa Kimom. Neuspeh tih pregovora, međutim, ne mora da proizvede dodatna američka povlačenja.
Iskustvo njegove politike pokazuje koliko brzo pokušaj pregovora može da bude zamenjen ekonomskim, političkim ili vojnim pritiskom kada Bela kuća zaključi da druga strana nije prihvatila ponuđeni dogovor. Upravo zato američku politiku prema Severnoj Koreji nije naročito korisno posmatrati kao pravolinijsku putanju od vežbi prema detantu.
Seul to takođe zna. Južnokorejski predsednik Li Džae-mjung govori o miru i smanjivanju neprijateljstva, ali istovremeno insistira na većoj samostalnosti južnokorejskih vojnih sposobnosti. Izveštaji o mogućem sastanku Trampa i Kima zato u Južnoj Koreji otvaraju i pitanje koliko će Seul imati uticaja na odluke koje Vašington i Pjongjang eventualno budu donosili direktno.
Vežba je skraćena, ali oružje nije nestalo
Najveća greška bila bi iz šest dana manje vojne vežbe izvući zaključak da je strateška situacija na Korejskom poluostrvu već promenjena. SAD i Južna Koreja i dalje imaju zajedničku komandu, desetine hiljada američkih vojnika, vazduhoplovne baze, sisteme PVO, mornaričke kapacitete i razrađene planove za rat na poluostrvu.
Severna Koreja istovremeno nastavlja razvoj nuklearnog i raketnog arsenala i čak nakon smanjivanja vežbe govori o neutralisanju američko-južnokorejske vojne pretnje.
Tramp pokušava da otvori vrata za još jedan susret sa Kim Džong Unom, dok američki mejnstrim mediji već opisuju taj potez kao opasno napuštanje starog saveznika.
Postoji, međutim, i druga mogućnost. Ukoliko novi pokušaj direktne diplomatije propadne, isti predsednik koji je danas skratio Ulči Fridom Štit može za nekoliko meseci zaključiti da mu popuštanje nije donelo ništa i zatražiti upravo suprotno: veće vežbe, više strateških sredstava u regionu i jači pritisak na Pjongjang.
Zato trenutno najveća nepoznanica na Korejskom poluostrvu možda nije odnos između dve Koreje, već smer u kojem će Trampov sledeći potez otići.
