Rusija ispituje novi korak u povezivanju oklopnih jedinica i bespilotnih sistema, kroz integraciju FPV dronova direktno na tenkove. Ideja je da borbeno vozilo više ne zavisi isključivo od sopstvene optike, izviđača ili spoljne dronske jedinice, već da njegova posada iz samog tenka može da lansira bespilotnu letelicu, prati teren ispred sebe i po potrebi napadne cilj koji se nalazi van neposredne linije vida.
Dmitrij Kuzjakin, glavni konstruktor ruskog Centra za integrisana bespilotna rešenja, tvrdi da su eksperimenti sa oklopnim vozilima koja nose FPV dronove već izvođeni. Koncept uključuje i mogućnost lansiranja bespilotne letelice tokom kretanja, čime bi tenk mogao da nastavi manevar bez zaustavljanja i izlaganja posade.
Takvo rešenje posebno je značajno na terenu na kojem posada iza grebena, šume, naselja ili utvrđenog položaja ne može da vidi cilj sopstvenim nišanskim sistemima. FPV dron tada postaje produžetak tenkovskih senzora i omogućava izviđanje nekoliko kilometara ispred vozila.
Ruski pristup uklapa se u širu promenu oklopnog ratovanja, u kojoj dron više nije dodatak tenku, već deo njegovog borbenog sistema.
Tenk dobija sopstvene „oči“ iza prepreke
Najveća prednost takve integracije nije samo mogućnost da FPV dron ponese eksploziv. Još važnija može biti sposobnost otkrivanja ciljeva koje posada tradicionalno ne bi mogla da vidi.
Dron može da proveri raskrsnicu pre nego što tenk izađe na otvoreni prostor, pregleda protivničke rovove, pronađe protivoklopnu ekipu, otkrije položaj artiljerije ili potvrdi da li se iza zaklona nalazi drugo oklopno vozilo.
Podaci sa bespilotne letelice mogu zatim da se koriste za usmeravanje glavnog topa ili drugih sredstava jedinice. Takav model približava tenk ulozi mobilnog komandno-izviđačkog čvora, a ne samo oklopljene platforme sa topom.
Slična filozofija već se pojavljuje kod nove kineske generacije oklopnih vozila. Kineski Tip 100 projektovan je sa snažno digitalizovanim sistemima, širokim spektrom senzora i mogućnošću povezivanja sa bespilotnim platformama, dok kineski razvoj sve više stavlja naglasak na zajedničko delovanje posade, dronova i drugih mrežno povezanih sistema.
T-72, T-80 i T-90 dobijaju novu ulogu
Rusija trenutno nema serijski tenk četvrte generacije u širokoj operativnoj upotrebi. Program T-14 Armata nije dostigao prvobitno očekivani tempo proizvodnje, zbog čega osnovu oklopnih snaga i dalje čine porodice T-72, T-80 i T-90.
Sve tri vode poreklo iz sovjetske škole konstrukcije započete sa T-64, ali su tokom decenija dobile nove motore, termoviziju, sisteme upravljanja vatrom, aktivnu i pasivnu zaštitu, elektronsko ratovanje i dodatni oklop.
Njihova relativno kompaktna konstrukcija i tročlana posada posledica su korišćenja automatskog punjača, što ih razlikuje od većine zapadnih tenkova sa četvoricom članova posade. Upravo visok stepen automatizacije olakšava dodavanje novih elektronskih sistema bez potrebe za uvođenjem još jednog člana posade.
Za FPV dronove ipak će biti potrebni dodatni terminali, komunikaciona oprema, napajanje, antene i nosači koji moraju da prežive vibracije, prašinu, udare i dejstvo protivničkog elektronskog ratovanja.
Dron može da napadne ono što tenkovski top ne vidi
FPV integracija menja i način na koji tenk može da koristi sopstveno naoružanje. Cilj više ne mora da bude direktno vidljiv kroz optiku nišandžije.
Dron može da potvrdi položaj protivnika iza zgrade ili uzvišenja, nakon čega tenk može da dejstvuje indirektnom vatrom ili prosledi koordinate artiljeriji. Savremeni ruski FPV timovi već se koriste za napade na tenkove, radare, minobacače i logistička vozila, što pokazuje koliko je ovaj tip oružja postao duboko uklopljen u kopnene operacije.
Druga mogućnost je da tenk nosi više dronova različite namene. Jedan može služiti kao izviđač, drugi kao repetitor komunikacionog signala, dok treći nosi bojevu glavu.
Takva kombinacija posebno je korisna kada se jedinica kreće izvan dometa stalnih dronskih posada ili kada je veza sa višim nivoom komandovanja prekinuta.
Kuzjakin: FPV nije „ultimativno oružje“
Kuzjakin upozorava da se značaj FPV dronova često precenjuje kada se iskustvo statičnog fronta automatski prenosi na sve vrste ratovanja.
„Ako počnu aktivne operacije i linija kontakta se sruši, tradicionalni dronovi prestaju da budu ultimativno oružje“, rekao je.
Na stabilnom frontu operator ima poznatu zonu dejstva, pripremljene antene, mesta za lansiranje i unapred poznate pravce prilaska cilju. Tokom brzog prodora situacija se menja iz minuta u minut.
Operateri moraju da pomeraju opremu, menjaju frekvencije, obezbede nove izvore energije i održavaju radio-vezu dok se sopstvene jedinice kreću kroz prostor u kojem su do tada bile protivničke snage.
Elektronsko ratovanje dodatno komplikuje takve operacije. Ruske jedinice istovremeno koriste FPV presretače protiv protivničkih dronova, dok su položaji operatera i komunikacionih čvorova postali redovne mete artiljerije i drugih bespilotnih sistema.
Od lovca na tenkove do opreme samog tenka
FPV dron je tokom rata u Ukrajini postao jedno od glavnih jeftinih sredstava za uništavanje oklopnih vozila. Upravo je njegova masovna upotreba dovela do pojave improvizovanih krovnih konstrukcija, mreža, dodatnog oklopa i sistema elektronskog ratovanja na tenkovima obe strane.
Sledeća faza razvoja okreće isti odnos. Tenk koji je godinama pokušavao da se zaštiti od FPV drona sada treba da ga nosi kao sopstveno izviđačko i udarno sredstvo.
Kuzjakin tvrdi da Rusija već razvija bespilotne sisteme i taktike namenjene upravo mobilnim ofanzivnim operacijama, u kojima dronovi deluju zajedno sa tenkovima, artiljerijom, avijacijom i drugim sredstvima.
Kao primer naveo je ruske operacije na kijevskom pravcu 2022. godine, kada su pojedine jedinice napredovale uz mobilne ekipe bespilotnih sistema. Predložena integracija FPV letelica direktno na oklop sada taj model spušta još jedan nivo niže: sa dronske jedinice koja prati tenkove na sam tenk koji nosi, lansira i koristi sopstvenu bespilotnu letelicu.
