Ukrajina je četvrti mesec zaredom lansirala više bespilotnih letelica dugog dometa prema Rusiji nego što je Rusija koristila protiv ukrajinske teritorije. Podaci francuskog analitičara Klemana Molina ukazuju na veliki rast ukrajinske proizvodnje i upotrebe dalekometnih dronova, dok se ruski broj lansiranja posle prolećnog maksimuma smanjio.
Prema njegovoj analizi, ukrajinska lansiranja porasla su sa približno 4.000 u januaru na oko 12.000 u junu i julu. Ruska upotreba dostigla je vrhunac u maju, kada je prema ovim podacima lansirano oko 8.000 dronova, nakon čega je broj pao na približno 4.500 u julu.
Bivši poslanik ukrajinske Vrhovne rade Oleg Carjov navodi da je u julu odnos lansiranih i oborenih bespilotnih letelica pokazao približno petostruku prednost ukrajinske strane u količini. Prema njegovoj računici, ukoliko se pretpostavi da je svaki deveti ukrajinski dron uspešno stigao do cilja, odnos bi bio približno 5:1 u korist Kijeva.
Istovremeno, iza tih brojki nalazi se promena čitave logike upotrebe dronova. Rusija se oslanja na masovne udare Geranjima, dok Ukrajina povećava broj letelica, širi proizvodnju i pokušava da napravi mrežu udara po logistici i industrijskoj infrastrukturi duboko iza fronta.
Od gotovo izjednačenih brojki do velike razlike
Prema Carjovu, razlika između dve strane bila je mnogo manja pre samo godinu dana. U januaru je, prema njegovim podacima, ukrajinska strana lansirala oko 143 dalekometna drona, dok je ruska protivvazdušna odbrana prijavila obaranje približno 172 ukrajinske letelice.
Od februara dolazi do naglog povećanja ukrajinskih napada. U maju je broj ukrajinskih dronova koji su prema izveštajima bili oboreni dostigao prosečno 465 dnevno, dok je u junu porastao na oko 608 dnevno.
Carjov navodi da je Generalštab ukrajinskih oružanih snaga tokom jula prijavljivao obaranje približno 700 ukrajinskih bespilotnih letelica sa fiksnim krilima, dok je ukrajinska strana istovremeno tvrdila da je oborila oko 158 ruskih Geranja dnevno.
Takvi podaci predstavljaju zbir prijavljenih lansiranja i presretanja, a ne direktno merenje stvarne štete na ciljevima. Ipak, pokazuju promenu odnosa u proizvodnji i korišćenju bespilotnih sistema.
Carjov navodi da je tokom maja Rusija ostvarila rekord sa približno 256 Geranja dnevno, ali je nakon toga usledio pad. Jul je prema njegovim podacima bio najlošiji mesec u godini posle januara kada je broj ruskih lansiranja u pitanju.
Razlozi za pad nisu zvanično objavljeni, a mi smo već pisali na temu. Jedno od objašnjenja koje se pojavljuje u ukrajinskim analizama jeste prelazak Rusije na novu generaciju Geranja sa mlaznim pogonom.
FP-1 i FP-2 povećavaju ukrajinsku proizvodnju
Jedan od glavnih razloga rasta ukrajinskih udara jeste industrijska proizvodnja. Kompanija Fajer Point navodi da proizvodi oko 100.000 dronova godišnje porodice FP-1 i FP-2, što bi prema tim tvrdnjama bilo približno dvostruko više od ruske proizvodnje Geranja.
Ukrajina je proizvodnju rasporedila na više lokacija, dok se ruski Geranji masovno proizvode u velikom kompleksu u Alabugi. Takva koncentracija omogućava niže troškove, lakšu kontrolu procesa i bržu serijsku proizvodnju, ali istovremeno stvara zavisnost od jednog ključnog industrijskog centra.
U slučaju napada na glavnu proizvodnu lokaciju, posledice bi bile mnogo veće nego kod sistema gde se sklapanje odvija na više mesta.
Carjov ističe da bi gubitak jedne ukrajinske lokacije ne zaustavio čitav program, jer bi proizvodnja mogla da bude preusmerena na druge pogone.
Ukrajinski dronovi FP-1 i FP-2 namenjeni su napadima na ciljeve duboko u ruskoj pozadini. Prema dostupnim podacima, pojedine letelice imaju domete koji omogućavaju napade na udaljene oblasti, uključujući Omsk, udaljen približno 2.500 kilometara od ukrajinske teritorije, kao i Tjumen, Perm i Baškiriju.
Zašto Rusija prelazi na mlazne Gerane
Prema Carjovu, razlog za prelazak na mlazne verzije Gerana jeste promena ukrajinske protivvazdušne odbrane.
Protivvazdušni dronovi, odnosno bespilotne letelice namenjene presretanju drugih dronova, počeli su da predstavljaju ozbiljnu prepreku sporijim Geranima sa klipnim motorima. Carjov navodi da su takvi sistemi uspeli da obore između 92 i 96 odsto Gerana sa klipnim pogonom u pojedinim periodima, čime je njihova masovna upotreba postala mnogo manje efikasna.
Mlazne verzije lete brzinom od 300 do 500 kilometara na čas i više, zbog čega ih mobilne grupe sa mitraljezima i improvizovanim sistemima za presretanje mnogo teže dosežu.
Takva brzina prisiljava protivnika da koristi skuplja sredstva, uključujući klasične protivvazdušne rakete.
Cena takve prednosti jeste sporija i skuplja proizvodnja. Mlazni dronovi zahtevaju složenije motore, kvalitetnije materijale i duži proces izrade. Njihova proizvodnja ne može lako da dostigne količine jeftinijih klipnih Gerana.
Zbog toga je, prema ovoj analizi, Rusija privremeno smanjila broj lansiranja dok prelazi na novu generaciju letelica.
Ukrajinski savetnik ministra odbrane Serhij Beskrestnov povezao je pad broja napada sa prelaskom ruskih sistema u Alabugi i Iževsku na proizvodnju mlaznih varijanti.
Manji broj dronova, ali složeniji napadi
Carjov navodi da se istovremeno promenio kvalitet ruskih napada. Procenat oborenih Gerana prema njegovim podacima pao je sa 16,6 odsto u januaru na 8,2 odsto u maju, a zatim se ponovo povećao na 13,4 odsto u julu.
Majski pad uspešnosti ukrajinske odbrane nije, međutim, moguće pripisati samo mlaznim Geranima. Prema njegovim navodima, u maju je korišćeno oko 50 takvih letelica, manje od 1,5 odsto ukupnog broja lansiranja.
Na rezultate utiče više faktora: promena taktike, selektivniji izbor ciljeva, izviđanje koridora kroz ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, kao i tehničke izmene na samim dronovima.
Carjov posebno navodi modifikaciju sistema Siker sa funkcijom samozaključavanja na cilj, koja bi trebalo da poveća verovatnoću pogotka nakon ulaska u završnu fazu leta.
Istovremeno raste uloga balističkih raketa. Prema njegovim podacima, Rusija je u julu lansirala 376 balističkih projektila, dok ih je u junu bilo 181.
Tako se obrazac ruskih udara menja. Umesto oslanjanja isključivo na veliki broj relativno jeftinih dronova, sve više se kombinuju bespilotne letelice, balističko oružje i složeniji sistemi proboja protivvazdušne odbrane.
Rat dronova prelazi na logistiku
Carjov smatra da se trenutno vode dve različite strategije. Rusija menja količinu za kvalitet, dok Ukrajina menja kvalitet za količinu.
Ukrajinski dronovi ne ciljaju samo vojnu tehniku na frontu. Prema Carjovu, od maja je Molen evidentirao više od 1.350 ukrajinskih napada na rusku logistiku, dok je od početka jula prijavljeno više od 542 spaljena vozila.
Cilj nisu samo tenkovi, oklopna vozila ili skladišta municije, već teret koji ne stiže do linije fronta: gorivo, rezervni delovi, transportna sredstva i logističke tačke koje održavaju vojnu mašinu.
Dometi od nekoliko hiljada kilometara omogućavaju Ukrajini da rat prenese daleko iza neposrednog fronta, dok Rusija pokušava da zadrži prednost masovnim napadima Geranima.
Prema ovoj proceni, ruski prelazak na mlazne Gerane mogao bi da promeni odnos snaga kada masovna proizvodnja dostigne puni kapacitet. Nova generacija dronova mogla bi da zadrži veću probojnost uz mogućnost povećanja broja lansiranja, čime bi se ponovo otvorilo pitanje da li će protivvazdušna odbrana moći da prati tempo proizvodnje.
Trenutni akcenat je na dronovima, NATO nema dalekometnog oruzja masovno na raspolaganju, jer naravno dronovi su jeftiniji, jednostavniji i proizvode se po celoj EU, a u Ukrajinu se dovoze u delovima gde se finalno sklapaju. Pri ciljanju dronovima se koriste americkim satelitskim obavestajnim podacima i lete na marsutama gde gotovo da nema ruske PVO.
Dronovi se namerno vecinski pustaju na ruske civilne objekte i na same civile, kao primer navodim da je u poslednjih dva meseca bilo 35 napada na medjugradske putnicke autobuse (jedan na autobus sa beloruskom decom), na skladista trznih lanaca (Wildberries i Ozon) i evo danas je pao ukro dron na plazu u Gelendziku gde je poginulo 7 ljudi ukljucujuci 2 dece.
Logično je da Ukrajina u ovakvim ratnim uslovima,nema šanse da sama proizvede toliki broj dronova.Najveći broj stiže sa zapada gotov ili gotovi dijelovi namijenjeni za sklapanje.Koliko bi Ukrajini bilo potrebno fabrika,materijala,skladišta i posebno deficitarnog ljudstva za proizvodnju,uz stalnu opasnost otkrivanja i udara na proizvodne lokacije,ma kolika bila njihova disperzija.Rusi moraju znatno ojačati odbranu vrijednih objekata,prvenstveno što većom gustinom PAT-ova i PAM-ova a povećati udare raketama i dronovima,na sva otkrivena mjesta sastavljanja(proizvodnje),skladištenja,logistiku i lansirne rampe.