Sjedinjene Države istovremeno povlače dva poteza koji pokazuju da Vašington više ne želi da nosi glavni teret rata u Ukrajini. Pentagon je formalno započeo predaju vođstva nad Grupom za bezbednosnu pomoć Ukrajini, poznatom kao SAG-U, dok administracija Donalda Trampa ponovo pokušava da pokrene pregovore između Moskve i Kijeva.
Struktura sa sedištem u Visbadenu od novembra 2022. koordinira gotovo celokupnu američku vojnu pomoć, obuku ukrajinskih vojnika, logistiku i raspodelu naoružanja. Sada bi upravljanje trebalo da preuzme neka druga članica NATO-a, verovatno evropska država ili Kanada, dok će američki oficiri ostati prisutni na nižem nivou.
Birokratski prenos ovlašćenja mogao bi da traje do godinu dana, ali politička poruka već je poslata. Vašington ne prekida podršku Ukrajini, već se pomera sa mesta glavnog komandnog i logističkog organizatora. Istovremeno, Tramp je odbio zahteve Volodimira Zelenskog za dodatne presretače Patriot i nije odobrio ukrajinsku proizvodnju tih raketa.
Američki državni sekretar Marko Rubio najavljuje novi pokušaj pregovora u narednim nedeljama, uz obrazloženje da sadašnja vojna putanja ne vodi brzom završetku sukoba. Dve odluke zajedno pokazuju prelazak sa politike neograničenog upravljanja ratom na pritisak da evropske države preuzmu veću odgovornost, dok se Moskva i Kijev ponovo guraju za pregovarački sto.
Pentagon predaje Visbaden Evropljanima
SAG-U je formiran pod američkim vođstvom kao privremena struktura za povezivanje donatora, ukrajinske vojske i logističkih centara širom Evrope. Preko Visbadena su usmeravane isporuke municije, oklopnih vozila, sistema protivvazdušne odbrane i druge vojne opreme.
Pentagon sada tvrdi da je predaja komande deo ranije zamišljenog razvoja organizacije. Američka vojska neće potpuno napustiti SAG-U, već će zadržati mesto zamenika i nastaviti da učestvuje u njegovom radu.
Evropske države potez tumače i kao priliku da pomoć Kijevu manje zavisi od političkih promena u Vašingtonu. Donald Tramp ima još dve i po godine predsedničkog mandata, a njegov pristup Ukrajini znatno se razlikuje od politike prethodne administracije.
Kijev predaju komande dočekuje sa većom rezervom. Ukrajinski zvaničnici strahuju da bi odlučivanje kroz širu birokratiju NATO-a moglo dodatno da uspori isporuke na front.
Najveći problem nije samo ko će predsedavati sastancima. Evropske države teško mogu brzo da zamene američke kapacitete u satelitskom izviđanju, određivanju ciljeva, strateškom transportu i koordinaciji velikih logističkih operacija.
Zelenski se iz Vašingtona vratio bez traženog oružja
Iako se predstavljalo drugačije, poseta Volodimira Zelenskog Vašingtonu ipak nije donela očekivane rezultate. Tramp je, prema pisanju Atlantika, odustao od davanja dozvole Ukrajini za proizvodnju raketa Patriot i poručio da mu je prioritet završetak rata, a ne otvaranje novih proizvodnih programa.
Kijev nije dobio ni 300 presretača koje je tražio za zaštitu elektroenergetske infrastrukture tokom zime. Američka administracija obrazložila je odbijanje nestašicom raketa posle sukoba sa Iranom i velikim pritiskom na sopstvene zalihe.
Zelenski je tražio i mogućnost korišćenja Starlinka za napade na ruske raketne lansere, ali nije dobio jasan odgovor. Planirani sastanak sa Ilonom Maskom nije održan.
Rat sa Iranom već je, prema navedenim procenama, koštao Sjedinjene Države više od 130 milijardi dolara. Velika potrošnja raketa i ograničeni proizvodni kapaciteti dodatno su suzili prostor za nastavak masovne pomoći Ukrajini.
Rubio najavljuje novi pokušaj pregovora
Marko Rubio izjavio je da je Tramp njemu i drugim predstavnicima naložio da pokušaju da pokrenu dijalog čim se pojavi odgovarajuća prilika. Prema njegovoj oceni, pregovori su trenutno blokirani jer Moskva i Kijev postavljaju uslove koje druga strana ne prihvata.
Specijalni izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner trebalo bi da posete Rusiju i Ukrajinu. Slične posete najavljivane su i prethodnih meseci, ali do njihove realizacije nije došlo.
Trampova odluka se uklapa u širu promenu američkog pristupa. Pentagon predaje vođstvo nad grupom SAG-U u Visbadenu, Kijev nije dobio traženih 300 presretača, dozvola za proizvodnju Patriota je odbijena, dok Marko Rubio najavljuje novi pokušaj pregovora sa Moskvom i Kijevom. Vašington ne prekida svaku vojnu vezu sa Ukrajinom, ali odbija da joj preda tehnologije i količine oružja koje su potrebne za dugoročan nastavak rata bez pune američke podrške.
Evropskim saveznicima tako ostaje vođenje strukture čiji najvažniji kapaciteti i dalje zavise od Sjedinjenih Država, dok Ukrajina dobija jasnu granicu američke pomoći: Vašington je spreman da prodaje i povremeno isporučuje oružje, ali ne i da prenese kontrolu nad tehnologijom koja predstavlja srž njegove protivvazdušne i protivraketne odbrane.
