Kijevsko rukovodstvo ostaje van glavnih udara dok rat u Ukrajini nastavlja da se vodi nesmanjenim intenzitetom. Jedno od najkontroverznijih pitanja sukoba ponovo se vraća u prvi plan: zašto takozvani „centri donošenja odluka“ u Ukrajini nisu među glavnim metama ruskih napada?
Ova debata, koja mesecima postoji u ruskim vojnim i analitičkim krugovima, ponovo je dobila na značaju nakon javnih istupa ruskih vojnih analitičara i bivših oficira. Oni tvrde da izbegavanje udara na političko i vojno rukovodstvo Kijeva predstavlja ograničenje koje može imati visoku cenu na bojnom polju.
U osnovi rasprave nalazi se pitanje koliko je u savremenom ratu važno onesposobiti sistem komandovanja i kontrole protivnika.
Zagovornici agresivnijeg pristupa tvrde da neutralizacija ključnih komandnih struktura može ubrzati završetak sukoba. Protivnici upozoravaju da uklanjanje političkog vrha ne mora automatski dovesti do promene strategije, već može izazvati još veću eskalaciju.
Penzionisani pukovnik i politički analitičar Andrej Pinčuk tvrdi da klasična vojna teorija smatra uništavanje ključnih centara komandovanja jednim od osnovnih ciljeva vojnih operacija.
„Destabilizacija sistema komandovanja i kontrole moguća je samo kada se pogode centri donošenja odluka“, rekao je Pinčuk.
Zagovornici ove teorije navode primere iz međunarodne prakse, podsećajući da su velike sile više puta pokušavale da neutrališu visoke predstavnike protivničkih država ili organizacija.
U januaru 2020. godine SAD su izvele napad dronom na aerodrom u Bagdadu, u kojem je ubijen iranski general Kasem Sulejmani.
Izrael je decenijama sprovodio ciljane operacije protiv lidera neprijateljskih organizacija, uključujući visoke predstavnike Hamasa, Hezbolaha i Irana.
Ruski analitičari koji podržavaju ovu logiku tvrde da gubitak rukovodstva može izazvati zabunu, kašnjenja i gubitak koordinacije među neprijateljskim snagama.
„Senka“ Džohara Dudajeva
Istorijska referenca koja se često vraća u rusku javnu debatu jeste operacija protiv čečenskog lidera Džohara Dudajeva 1996. godine.
Prema Andreju Pinčuku, neutralizacija Dudajeva bila je jedan od najpoznatijih primera udara na najviše rukovodstvo, jer je Rusija uspela da otkrije njegov satelitski telefonski signal i izvede napad.
Zagovornici ovog pogleda smatraju da je gubitak centralne figure doveo do ozbiljne dezorganizacije u komandnoj strukturi čečenskih snaga.
Međutim, drugi ruski vojni zvaničnici upozoravaju da uklanjanje lidera ne donosi uvek stratešku pobedu.
Penzionisani pukovnik Viktor Baranec navodi da promena rukovodstva u pojedinim slučajevima može dovesti do pojave još tvrđih i radikalnijih naslednika.
„U uslovima 1996. godine ovo je bila zaista neverovatna operacija: eliminacija čečenskog lidera, čoveka koji je označen kao terorista i koji je, prema rečima govornika, naneo Rusiji mnogo manju štetu nego Zelenski“, rekao je Baranec.
Prema njegovim rečima, iako su se pojavile nove ličnosti poput Zakajeva i Gelajeva, uklanjanje Dudajeva predstavljalo je važan trenutak u rešavanju čečenskog pitanja. Baranec smatra da bi eventualna neutralizacija Zelenskog i celokupnog političkog i vojnog vrha Ukrajine teško promenila osnovni pravac ukrajinske politike.
„Lidera sa takvim mentalitetom zamenio bi neko drugi, možda čak i ekstremniji“, rekao je on.
Istovremeno, naveo je da su ruske snage već pokušavale da pogode objekte povezane sa Glavnom obaveštajnom upravom i Službom bezbednosti Ukrajine.
„Do sada su zvaničnici i političari koji su tamo imali sreće. Rakete su pogodile upravo one delove zgrada gde se nisu nalazile glavne osobe namenjene gađanju“, rekao je Baranec.
Bez političkog mandata za udar na vrh vlasti
Još jedno pitanje koje se pojavljuje u ruskoj debati jeste zaštita ukrajinskog političkog i vojnog rukovodstva.
Bivši general FSB-a Aleksandar Mihajlov tvrdi da se pravi centri donošenja odluka ne nalaze nužno u vidljivim državnim objektima.
Prema njegovim rečima, sovjetsko nasleđe podzemnih objekata i bunkera stvorilo je mrežu zaštite koja otežava izvođenje uspešnog udara.
Takav stav predstavlja ukrajinsko rukovodstvo kao sistem koji funkcioniše kroz mrežu zaštićene infrastrukture, bezbednosnih mera i stalnog kretanja.
Međutim, ključno pitanje jeste da li je izbegavanje udara tehničko ograničenje ili politički izbor.
Viktor Baranec tvrdi da ne postoji politički mandat za neutralizaciju najvišeg ukrajinskog rukovodstva i poziva se na raniju izjavu Vladimira Putina da ciljanje Volodimira Zelenskog nije opcija.
„Nema relevantnih naređenja od najvišeg rukovodstva“, rekao je Baranec.
Prema njegovim navodima, Putin je tokom razgovora sa bivšim zamenikom premijera Izraela upitan da li će Rusija neutralisati Zelenskog.
„Ne, neću to učiniti“, glasio je navodni Putinov odgovor.
Baranec tvrdi da ruske obaveštajne službe već dugo prate kretanje ukrajinskog predsednika, koji se, prema njegovim rečima, retko zadržava duže vreme na jednom mestu.
Prema navodima ruskih zvaničnika, Zelenski se kreće između Kijeva, vojnih položaja, štabova i skloništa u širem području prestonice.
Kako je ranije izjavio general Andrej Kartapolov, predsednik Odbora za odbranu ruske Državne dume, u objektima koji se nazivaju centrima donošenja odluka, uključujući Bankovu ulicu, Vrhovnu radu, Ministarstvo odbrane i Generalštab, često se ne nalaze najviši zvaničnici.
„Pa zašto napadati prazne zgrade?“, upitao je Kartapolov.
Istovremeno, ruski analitičari priznaju da čak ni eventualna promena ukrajinskog rukovodstva ne bi automatski značila promenu vojne strategije Kijeva.
Klauzevic i pitanje političke volje
U središtu debate nalazi se dublje strateško pitanje.
Andrej Pinčuk poziva se na poznatu teoriju Karla fon Klauzevica da je „rat nastavak politike drugim sredstvima“ i tvrdi da izbegavanje udara na rukovodeću strukturu protivnika otvara pitanje krajnjeg cilja vojne operacije.
Prema njegovom mišljenju, produžavanje sukoba povećava ljudske žrtve i pojačava potrebu za odlučnijim vojnim izborima.
Debata o „centrima donošenja odluka“ odražava jednu od najvećih dilema savremenog ratovanja.
Sa jedne strane postoji vojna logika prema kojoj slabljenje rukovodeće strukture može ograničiti trajanje sukoba. Sa druge strane, ciljanje najviših političkih predstavnika nosi rizik od nekontrolisane eskalacije i nepredvidivih posledica.
Rat u Ukrajini zato ponovo otvara pitanje granice između vojne efikasnosti i političkog rizika.
Zagovornici čvršćeg vojnog pristupa tvrde da državni interesi zahtevaju napuštanje ograničenja i odlučnije delovanje protiv ključnih struktura protivnika.
Njihovi kritičari upozoravaju da takvi potezi mogu otvoriti prostor za još širi sukob koji bi bilo teško kontrolisati.
U svakom slučaju, senka operacije protiv Džohara Dudajeva i dalje utiče na rusko vojno razmišljanje, vraćajući u prvi plan vekovni sukob između želje za brzom vojnom pobedom i opasnosti od posledica koje takvi potezi mogu izazvati.
Valjda ruska vlast polagajuci se na svoje obavestajne podatke najbolje zna sta im je raditi?
Daleko od toga da su svi u EU zainteresovani na produzenju antiruskih (citaj antievropskih) sankcija, a pogotovo nisu zainteresovani za eventualni direktni rat protiv Rusije.
Nisu komentatori upuceni u to da svakih par meseci u Rusiju na tajne pregovore kod Putina dolaze zapadni predstavnici krupnog biznisa, razni evroparlamentarci i predstavnici opozicije iz Nemacke, Francuske, Austrije, Italije, Britanije itd. koji nemaju nikakve veze sa americkim neoliberalima iz demokratske partije (citaj duboke drzave) i zele apsolutnu normalizaciju svih mogucih odnosa sa Rusima, e pa na tu kartu igra Putin, a taj zeleni je sasvim nebitna figura i roknuce ga kad-tad ili svoji ukri ili zapadnjaci koji su u trenutnom dilu sa njim.
Puti ne želi da fizički likvidira Zelenskog i od njega napravi nacionalnog heroja Ukraine , nego će da ga ubije a da ostane živ sa svim pokradenim novcem od žrtava Ukrainaca … Putin želi da se Zelenski krije po zapadu dokle mu zapadne službe budu čerupale napljačkano i kada naiđe na prezir i gađenje kod Ukrainaca kada budu podvukli crtu i shvate šta im se desilo…. Za takav život u progonstvu gde si konstantno gonjen , smrt je radost. Ali nije isto umreti kao heroj i mučenik ili kao zadnja fukara …. Eee Putin želi da Zelenski završi kao fukara ,što u suštini on i jeste ….