Donald Tramp je objavio da se približio odluci o pokretanju napada na Iran većeg od svega što su Sjedinjene Države do sada izvele tokom ovog rata. Posle 12 uzastopnih noći američkog bombardovanja, Bela kuća više ne govori o ograničenoj operaciji, već otvoreno razmatra novu kampanju širokih razmera.
Američki predsednik tvrdi da su snage već raspoređene, planovi završeni, a avioni, bombarderi, tankeri i jedinice za elektronsko ratovanje spremni da krenu čim stigne naređenje. Konačna odluka još nije doneta, ali Tramp više ni ne pokušava da prikrije pravac u kojem se pripreme kreću.
Iran je u međuvremenu odbacio još jedan predlog koji mu je preko regionalnih posrednika ponudila američka strana. Teheran tvrdi da Vašington pregovore koristi kao produžetak bombardovanja, odnosno kao pokušaj da pretnjama i vojnim pritiskom iznudi uslove koje nije uspeo da nametne za pregovaračkim stolom.
Predstavnički dom je 23. jula tesnom većinom usvojio rezoluciju kojom se od predsednika zahteva da prekine neodobrene vojne akcije protiv Irana. Senat je samo nekoliko sati kasnije glasovima 47 prema 49 odbio da pokrene sličnu rezoluciju, čime je navodni pokušaj da se Trampu vežu ruke ponovo propao.
Senat nije formalno odobrio novi rat, već je odbio da spreči predsednika da postojeću kampanju nastavi i proširi bez novog glasanja Kongresa. Takav ishod Trampu praktično ostavlja slobodan prostor da naredi sledeću fazu udara, računajući da republikanska većina neće dozvoliti usvajanje obavezujućeg ograničenja.
„Razmatram masovni napad. Masovniji nego ikad pre. Blizu sam donošenja odluke. Potpuno smo spremni za to“, rekao je Tramp u intervjuu za Axios. Novi udar bi, prema njegovim rečima, bio veći i od operacije „Epska bes“, kojom su SAD ranije otvorile direktnu kampanju protiv Irana. Tramp je dodao da bi se Izrael priključio operaciji za „dva minuta“ ukoliko Vašington to zatraži, ali je istovremeno naglasio da američkoj vojsci nije potrebna tuđa pomoć da bi pokrenula napad.
Teheran odbacuje Trampove tvrdnje da Iran „moli“ za dogovor. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova već je saopštilo da nije tražilo direktne pregovore i da konačni razgovori neće početi dok Vašington nastavlja da preti novim napadima. Američka strana tvrdi da Iran želi sporazum, ali još nije spreman da prihvati uslove, dok iranska strana insistira da se iza priče o diplomatiji krije pokušaj dobijanja vremena za novu ofanzivu.
Bombarderi, elektronsko ratovanje i 12 noći udara bez slamanja Irana
Centralna komanda SAD zvanično je potvrdila da je 22. jula završila dvanaestu uzastopnu noć napada na iranske ciljeve. Na listi su bili obalski radari, sistemi PVO, skladišta raketa i dronova, pomorske sposobnosti i objekti koje Vašington povezuje sa napadima na trgovačke plovne puteve. Američka kampanja tako više nije povremeno kažnjavanje Irana, već neprekidna vazdušna operacija čiji tempo zahteva veliki broj aviona, tankera, precizne municije i rezervnih posada.
Američko ratno vazduhoplovstvo je 21. jula upotrebilo i bombarder B-1B Lancer protiv objekata Korpusa čuvara islamske revolucije. Bila je to prva potvrđena upotreba ovog tipa bombardera od nastavka intenzivnih borbi početkom jula. B-1B može da ponese do dvadesetak teških bombi ili desetine krstarećih raketa, leti nadzvučnom brzinom i napada veliki broj ciljeva tokom jedne misije. Avion je prema dostupnim podacima poleteo iz britanske baze RAF Fairford, čime je London neposredno uvučen u novu fazu američke kampanje.
Paralelno sa bombarderima, u operacije su uključeni avioni EA-37B Compass Call, najnovije američke platforme za elektronsko ratovanje. Njihov zadatak nije klasično bombardovanje, već ometanje komunikacija, radara, navigacije i komandnih mreža, kako bi iranska PVO bila zaslepljena ili usporena pre udara borbene avijacije. Dva aviona ovog tipa ranije su prebačena preko britanske baze RAF Mildenhall, a njihovo uključivanje u operaciju „Epska bes“ u januaru mesecu predstavljalo je prvu poznatu borbenu upotrebu EA-37B.
Takvo gomilanje snaga teško se uklapa u tvrdnje Pentagona da je Iran već vojno slomljen. Podsekretar odbrane za politiku Elbridž Kolbi pokušao je da situaciju predstavi kao američku prednost, tvrdeći da sukob nije dospeo u pat poziciju, da je iranska odbrambena industrija ozbiljno oštećena i da je Teheranu smanjena sposobnost projektovanja vojne moći.
Problem za takvu procenu nalazi se u onome što se istovremeno događa na terenu. Sjedinjene Države moraju da dovode nove bombardere, lovce, specijalne jedinice, medicinsko osoblje, tankere i sisteme za elektronsko ratovanje, dok Iran nastavlja da gađa baze u Jordanu, Iraku, Bahreinu i Kuvajtu. Četvorica američkih vojnika poginula su tokom najnovijeg talasa borbi u Jordanu i Iraku, čime se ukupan broj američkih vojnih žrtava od februara povećao na 18, dok su stotine pripadnika snaga ranjene.
Tvrdnja da Iran više ne može da projektuje silu deluje još slabije kada se uporedi sa činjenicom da Teheran i dalje raspolaže velikim arsenalom balističkih i krstarećih raketa, kao i desetinama hiljada različitih dronova. Pojedinačni iranski sistem može biti uništen, ali američka mreža baza mora da brani prostor koji se proteže od Jordana i Iraka do Bahreina, Kuvajta, Katara, Saudijske Arabije i pomorskih pravaca u Persijskom zalivu.
Vašington rat zvanično pravda tvrdnjom da sprečava Iran da stekne nuklearno oružje i obnovi regionalne vojne kapacitete. Produžavanje kampanje, rast američkih gubitaka i stalno dovođenje novih snaga pokazuju da ni višemesečni udari nisu proizveli političku kapitulaciju koju je Tramp očekivao.
Regionalni saveznici SAD istovremeno postaju sve nervozniji. Zalivske države ne žele da njihove teritorije budu pretvorene u početne tačke kopnene invazije, ali pojedini krugovi u Vašingtonu očekuju da upravo arapske države preuzmu deo tereta eventualne operacije na zemlji. Regionalni izveštaji opisuju suprotan pritisak, prema kojem pojedini američki partneri traže da SAD same završe rat koji su započele.
Iran gađa Kuvajt i Britaniju uvodi među moguće mete
Korpus čuvara islamske revolucije objavio je 23. jula početak 26. talasa operacije „Nasr 2“. Napad je predstavljen kao odgovor na američko bombardovanje područja Šalamčeh, kroz koje su prolazili iranski hodočasnici na putu prema Iraku radi obeležavanja Arbaina.
IRGC tvrdi da je kombinovanim udarom napao specijalizovanu američku jedinicu za elektronsko ratovanje u kampu Al-Udairi u Kuvajtu. Prema iranskom saopštenju, pogođeni su kasarna i kontrolni toranj, dok je jedinica uništena, a veći broj ljudi ubijen ili ranjen.
Kuvajtska vojska je samo potvrdila da je zemlja bila izložena višestrukim napadima dronovima, ne i spomenute gubitke. Granični prelaz Abdali prema Iraku pogođen je najmanje jednom, pričinjena je materijalna šteta, a prelaz je privremeno zatvoren. Kuvajtska PVO saopštila je da je presretala veći broj neprijateljskih dronova, dok su stanovnici upozoreni da eksplozije koje čuju potiču i od dejstva sistema odbrane.
Iransko saopštenje nije se završilo samo nabrajanjem meta. IRGC je odbacio mogućnost novog prekida vatre, optužujući Vašington da pregovore koristi kako bi dopunio rezerve goriva i municije, odmorio posade i pripremio sledeći talas napada.
„Poražena Amerika na bojnom polju ponovo pokušava, obmanom i trikovima, da stvori još jednu priliku da dođe do daha“, navedeno je u saopštenju. Korpus je poručio da ovog puta neće dozvoliti da privremeni sporazum postane predah tokom kojeg bi američke snage obnovile zalihe, a zatim nastavile bombardovanje.
Upravo zbog toga američki predlog, prenet preko Katara, Egipta, Pakistana i Omana, nije doveo do primirja. Posrednici su nudili desetodnevni prekid borbi kao uvod u pregovore o plovidbi kroz Ormuski moreuz i širem političkom dogovoru. Ni Vašington ni Teheran nisu prihvatili paket u prvobitnom obliku, dok obe strane pokušavaju da dodatnim udarima poprave položaj pre eventualnog povratka za sto.
Upotreba bombardera B-1B sa britanske teritorije otvorila je još jedan front. Novi britanski premijer Endi Bernam, samo je nastavio gde je prethodnik stao i odobrio Sjedinjenim Državama korišćenje određenih britanskih baza za operacije koje London opisuje kao „odbrambene udare“ protiv Irana.
Teheran takvu formulaciju odbacuje. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da država koja dozvoli da se njena teritorija koristi za napad na treću zemlju može snositi odgovornost na osnovu člana 3(f) Rezolucije 3314 Generalne skupštine UN. Prema iranskom tumačenju, dozvola za poletanje bombardera, dopunu goriva, logističku podršku i korišćenje vazdušnog prostora nije neutralnost, već učešće u agresiji.
IRGC je zato upozorio da će svaka baza sa koje se izvode napadi na Iran biti smatrana legitimnom vojnom metom. Britanski objekti na Bliskom istoku već se nalaze u dometu iranskih raketa i dronova, dok je RAF Fairford prvi veliki evropski objekat koji je javno povezan sa najnovijim udarom bombardera B-1B.
Teheran je time povukao novu crvenu liniju: britanske baze sa kojih poleću američki bombarderi više se ne tretiraju kao udaljena logistička pozadina rata, već kao njegov neposredni deo.
