Novoobjavljeni satelitski snimci vazduhoplovne baze Kralj Fajsal u Jordanu pružili su prvu ozbiljnu vizuelnu potvrdu da su iranske rakete pogodile jedan od najvažnijih američkih vazduhoplovnih objekata u regionu. Na snimcima se vidi teško oštećena ili potpuno uništena konstrukcija hangara, dok se iz pogođenog dela baze podiže veliki oblak crnog dima. Položaj, dimenzije objekta i intenzitet požara ukazuju da je unutar skloništa mogao da se nalazi najmanje jedan F-15E Strike Eagle.
Korpus islamske revolucionarne garde prethodno je saopštio da je raketama pogodio hangar u kojem su bili smešteni američki F-15, ali tada nije bilo nezavisnog vizuelnog dokaza o obimu štete. Novi snimci ne omogućavaju pouzdano utvrđivanje broja uništenih aviona, ali jasno pokazuju da raketna odbrana nije sprečila direktan pogodak u zaštićeni deo baze. Takav ishod dodatno podstiče zabrinutost na Zapadu zbog efikasnosti američkih i savezničkih sistema protivraketne odbrane tokom iranskih udara.
Baza Kralj Fajsal nije pomoćni aerodrom niti usputna logistička tačka, već važna operativna lokacija za američke vazdušne operacije na Bliskom istoku. Njeno gađanje pokazuje da Iran više ne ograničava napade na objekte u Persijskom zalivu, već udara i po bazama u arapskim državama koje pružaju prostor američkoj avijaciji. Jordan se nalazi izvan dometa najjeftinijih iranskih balističkih raketa kratkog dometa, ali očigledno nije izvan dometa preciznijih i skupljih projektila koje Teheran čuva za prioritetne ciljeve.
Raniji napadi na jordanske vojne objekte već su, prema dostupnim navodima, oštetili hangare, radare, infrastrukturu za bespilotne letelice i druge delove baza koje koriste američke snage. Kralj Fajsal sada se izdvaja jer satelitski snimci ukazuju na direktan pogodak u objekat povezan sa jednim od najvrednijih borbenih aviona američkog ratnog vazduhoplovstva.
F-15E je tokom sadašnje kampanje postao jedna od glavnih platformi za udare velikog dometa, nošenje velikih količina preciznog oružja i dejstvo iz baza udaljenijih od iranskih granica. Uništenje jednog takvog aviona na zemlji predstavlja gubitak neuporedivo veći od cene same rakete koja je pogodila hangar.
Iran gađa avione pre nego što polete
Američke snage su tokom sukoba pretrpele niz gubitaka na kopnenim bazama. Prema ranije objavljenim podacima i tvrdnjama iz regiona, u Jordanu je izgubljeno sedam bespilotnih letelica MQ-9 Reaper, dok je u Saudijskoj Arabiji tokom marta pogođen i avion E-3 za rano upozoravanje, nadzor vazdušnog prostora i komandovanje.
Pominju se i gubici više vazdušnih tankera KC-135, letelica bez kojih američki lovci i bombarderi ne mogu da održavaju duže operacije iznad udaljenih područja. Svaki uništen tanker ima mnogo šire posledice od gubitka jednog borbenog aviona, jer smanjuje broj letelica koje istovremeno mogu da ostanu u vazduhu i primorava komandu da menja čitav raspored misija.
Iran očigledno pokušava da ne ulazi samo u borbu sa američkom avijacijom u vazduhu, već da je uništava dok je parkirana, puni gorivo, prima naoružanje ili prolazi kroz održavanje. Fiksna baza daje avionima logističku sigurnost, ali istovremeno protivniku pruža unapred poznate koordinate hangara, rezervoara, stajanki, skladišta municije i komandnih objekata.
Savremene balističke rakete sa preciznijim sistemima navođenja potpuno su promenile računicu. Ojačano sklonište koje je nekada moglo da izdrži blisku eksploziju sada može biti uništeno direktnim pogotkom, posebno ukoliko raketa nosi bojevu glavu projektovanu za probijanje fortifikacija.
Ranjivost aviona na zemlji nije nova, ali je obim opasnosti naglo porastao. Satelitsko izviđanje, bespilotne letelice, elektronsko praćenje i komercijalni snimci omogućavaju protivniku da prati raspored aviona i proceni kada se najveći broj letelica nalazi u hangarima ili na stajankama.
Zaštita zato više ne može da se zasniva samo na sistemima Patriot, THAAD ili presretačima sa ratnih plovila. Potrebni su raspršivanje aviona, veliki broj alternativnih aerodroma, lažni položaji, česta promena rasporeda i znatno otpornija skloništa.
Baze u Jordanu smatrane su bezbednijim upravo zato što su udaljene od iranske obale i izvan dometa najbrojnijih raketa kratkog dometa. Teheran je, međutim, pokazao da za vredne ciljeve može da koristi projektile većeg dometa i složenije profile napada, prisiljavajući američku PVO da štiti mnogo šire područje nego ranije.
Uništenje ili ozbiljno oštećenje F-15E u hangaru predstavlja posebno težak udar jer je Strike Eagle među najkorisnijim američkim avionima u ovom ratu. Veliki borbeni radijus omogućava mu da deluje iz udaljenijih baza, dok ogromna nosivost dozvoljava nošenje više raketa, bombi i dodatnih rezervoara u jednom izlasku.
Stari F-15 nosi rat, F-22 ostao po strani
Uloga F-15E tokom sadašnje kampanje u oštroj je suprotnosti sa gotovo zanemarljivom upotrebom F-22 Raptora, koji je svojevremeno razvijen kao njegova tehnološki naprednija zamena u zadacima vazdušne nadmoći. F-22 poseduje nisku radarsku uočljivost i izuzetne performanse u vazdušnoj borbi, ali pati od ograničene dostupnosti, visokih troškova održavanja, malog broja proizvedenih primeraka i ograničenog kapaciteta za nošenje oružja u unutrašnjim spremnicima.
Strike Eagle je u praksi mnogo prilagodljiviji za produžene udarne operacije. Može da nosi veliki broj raketa vazduh-vazduh, precizne bombe, protivradarske projektile i dodatne rezervoare, bez potrebe za složenom podrškom kakvu zahteva F-22. F-15E i noviji F-15EX pripadaju lovcima sa najvećim borbenim dometom u zapadnim vazduhoplovstvima. Njihova sposobnost da polete iz udaljenijih baza postala je još važnija od aprila 2024. godine, kada su sukobi sa iranskim snagama pokazali koliko su baze bliže Persijskom zalivu izložene raketama i dronovima.
Performanse F-15E tokom tih operacija podstakle su više američkih vojnih zvaničnika da traže ubrzanu nabavku F-15EX. Novi model zadržava osnovnu aerodinamičku konstrukciju, ali donosi savremenu elektroniku, moćniji radar, digitalne sisteme i mogućnost nošenja izuzetno velikog broja raketa. F-15 je istovremeno najstariji tip lovca koji se još nalazi u proizvodnji. Prva verzija uvedena je u službu 1975. godine, ali je niz problema sa programom F-22 primorao Pentagon da nastavi ulaganje u konstrukciju nastalu pre više od pola veka.
Ograničena proizvodnja Raptora, visoki troškovi i teško održavanje ostavili su američko ratno vazduhoplovstvo bez dovoljno aviona koji bi mogli da preuzmu sve zadatke F-15. Pentagon je zbog toga nastavio da modernizuje stariju platformu i na kraju pokrenuo nabavku nove varijante F-15EX.
Iranski napad na Kralj Fajsal udara upravo u tu slabu tačku. Američka avijacija ima tehnički naprednije lovce, ali se za veliki deo realnog borbenog rada i dalje oslanja na F-15, čiji veliki domet i nosivost postaju presudni čim baze bliže Iranu više nisu dovoljno bezbedne.
Satelitski snimci za sada ne potvrđuju tačan broj uništenih F-15E, niti pokazuju da li je pogođeni avion bio potpuno naoružan ili u postupku održavanja. Jasno se, međutim, vidi da je jedan od hangara pretrpeo katastrofalno oštećenje i da je požar bio dovoljno snažan da uništi sve što se nalazilo u njegovoj unutrašnjosti.
