Jedan od glavnih argumenata kojim je program F-35 godinama branjen pred kupcima bio je da će masovna proizvodnja postepeno obarati cenu aviona. Što više primeraka siđe sa proizvodne linije, proizvodnja bi trebalo da postaje efikasnija, dobavljački lanac stabilniji, a troškovi po avionu niži.
Takav obrazac je jedno vreme zaista postojao. Najnovije proizvodne serije, međutim, pokazuju obrnut pravac. Cena ponovo raste, i to dovoljno da više nije moguće govoriti o simboličnoj korekciji zbog inflacije.
Problem je još izraženiji jer F-35 nije program koji tek ulazi u serijsku proizvodnju. Proizvedene su stotine aviona, međunarodna baza korisnika stalno raste, a proizvodna infrastruktura odavno postoji.
Uprkos tome, kupci će nove avione plaćati znatno više nego prethodne serije.
Istovremeno se nastavljaju problemi sa tehničkom modernizacijom bez koje najnoviji F-35 ne mogu da koriste sve sposobnosti zbog kojih su naručeni. Račun za taj spoj skuplje proizvodnje i kašnjenja sada ponovo dolazi Pentagonu i državama koje kupuju američki lovac.
F-35A poskupeo 11,5 odsto
Prema podacima Zajedničke programske kancelarije za F-35, koje je objavio Air & Space Forces Magazin, prosečna flyaway cena F-35A u 18. i 19. proizvodnoj seriji iznosiće oko 92 miliona dolara.
Prethodna cena bila je približno 82,5 miliona. To predstavlja povećanje od 11,5 odsto za verziju koja je ujedno najbrojnija i najjeftinija u porodici F-35.
F-35A koriste američko Ratno vazduhoplovstvo i najveći broj stranih kupaca, pa povećanje njegove cene ima daleko šire posledice od američkog vojnog budžeta.
F-35B sada košta 121,4 miliona dolara
Najskuplja varijanta ostaje F-35B, namenjen kratkom poletanju i vertikalnom sletanju. Njegova prosečna cena raste sa 109 na 121,4 miliona dolara, odnosno približno 11,4 odsto.
Palubni F-35C povećava cenu sa 102,1 na 110,8 miliona dolara, što predstavlja rast od oko 8,5 odsto.
Navedene cifre predstavljaju prosečnu flyaway cenu kompletnog aviona spremnog za isporuku. U nju ulaze i motor F135 kompanije Pratt & Whitney i radar kompanije Northrop Grumman, oprema koju američka vlada direktno obezbeđuje proizvođaču Lockheed Martin.
Kupac, naravno, na tome ne završava račun. Obuka, rezervni delovi, naoružanje, infrastruktura, podrška i dugoročno održavanje dodatno povećavaju stvarnu cenu uvođenja F-35 u operativnu upotrebu.
Inflacija nije jedini razlog
Pentagon povećanje cena objašnjava inflacijom, skupljim sirovinama i problemima u globalnim lancima snabdevanja.
Deo poskupljenja svakako dolazi od tih faktora. Mnogo neprijatniji deo priče nalazi se u samom programu modernizacije F-35.
Blok 4, koji treba da donese nove senzore, naoružanje, elektronske sposobnosti i znatno veću računarsku snagu, kasni godinama i premašuje ranije planirane troškove.
Njegova ključna osnova je Technology Refresh 3, odnosno TR-3. Ta računarska infrastruktura još nije završila kompletnu sertifikaciju za sve planirane borbene sposobnosti.
Novi avioni stigli, ali bez pune borbene vrednosti
Kašnjenje TR-3 dovelo je do neobične situacije u kojoj Pentagon preuzima nove F-35, ali deo tih aviona još ne može da koristi sa kompletnim skupom planiranih borbenih mogućnosti.
Pojedini primerci zato se koriste prvenstveno za obuku dok se softver i sertifikacija ne završe.
Avion je fizički proizveden, plaćen i isporučen, ali kupac još nema sve sposobnosti koje je trebalo da dobije kroz Blok 4.
Takva situacija posebno otežava računicu stranim korisnicima, jer svako novo kašnjenje znači dodatne troškove obuke, prilagođavanja flote i kasnijih nadogradnji već isporučenih aviona.
Program premašio 536 milijardi dolara
Najnoviji Pentagonov izveštaj o nabavkama povećao je procenjenu cenu programa F-35 za više od 50 milijardi dolara.
Ukupna procena sada iznosi 536,2 milijarde dolara. Ugovor za proizvodne serije 18 i 19 obuhvata ukupno 296 aviona svih varijanti.
F-35 je tako ušao u prilično neobičnu fazu svog razvoja. Masovna proizvodnja više ne obara cenu, već novi avioni postaju skuplji, dok se istovremeno još čeka završetak tehničkih nadogradnji koje su godinama predstavljane kao sledeći veliki korak programa.
Za države koje su F-35 naručivale računajući da će sa rastom proizvodnje cena nastaviti da pada, nova matematika je znatno nepovoljnija: najjeftiniji F-35 sada je ponovo blizu granice od 100 miliona dolara pre nego što mu kupac doda ostatak onoga što je potrebno da bi avion zaista mogao da ratuje.
