Dok je Tom Kruz pred finalnu utakmicu Svetskog prvenstva 2026. godine govorio o „miru i prosperitetu“ i poručivao da sport donosi mir, američka avijacija pripremala je devetu uzastopnu noć bombardovanja Irana. Holivudski spektakl, tribine, kamere i priče o tome kako je „sve divno“ odvijali su se paralelno sa novim napadima na Tabriz, Bandar Mahšar i druge iranske gradove. Centralna komanda SAD potvrdila je da su pogođeni komandni centri, položaji protivvazdušne odbrane, sistemi za nadzor obale, pomorske baze, lansirna mesta balističkih raketa i dronova, kao i vojni komunikacioni objekti.
Vašington tvrdi da operacija treba da smanji sposobnost Irana da ugrožava trgovačke brodove i civilne mornare u Ormuskom moreuzu. Donald Tramp je po povratku sa finala izjavio da je naredio veoma snažne udare kao odmazdu za pogibiju američkih vojnika. Iran je istovremeno saopštio da je pogodio američke aerodrome, teško oštetio više letelica i proširio napade na objekte širom Zaliva, Jordana i Iraka.
Američki gubici više ne mogu da se svode na nekoliko oštećenih hangara i privremeno zatvorenih pista, jer su prijavljeni poginuli vojnici, stotine ranjenih, pogođeni helikopteri, dronovi, transportni avioni, leteće cisterne i najmanje jedan lovac. Pentagon zbog toga ubrzano šalje F-16, F-35 i desetine aviona KC-135, pokušavajući da održi vazdušnu kampanju čiji se logistički zahtevi povećavaju iz noći u noć.
Oko 30 američkih letećih cisterni već deluje sa aerodroma Ben Gurion, dok se približno isti broj nalazi u bazi Ramon na jugu Izraela. Nova pojačanja pokazuju da se ne priprema kratka kaznena operacija, već mnogo širi rat u kojem će američka avijacija morati neprekidno da prelazi hiljade kilometara, prima gorivo u vazduhu i vraća se na aerodrome koji su i sami postali iranske mete.
Deveta noć bombardovanja dok Tramp obećava još jače udare
CENTCOM je saopštio da je završena deveta uzastopna serija udara na iranske ciljeve. Američka komanda navela je da su operacije usmerene na „kontinuirano smanjivanje vojnih kapaciteta Irana“ koji se koriste za napade na trgovačke brodove i civilne mornare u Ormuskom moreuzu.
Prema američkom saopštenju, gađani su iranski komandni položaji, sistemi protivvazdušne odbrane, obalski radari, pomorska infrastruktura, vojni komunikacioni centri i položaji sa kojih se lansiraju balističke rakete i dronovi.
„Američka vojska drži Iran odgovornim po direktnom naređenju vrhovnog komandanta“, poručila je Centralna komanda, jasno stavljajući do znanja da se novi talas udara izvodi po Trampovoj odluci.
Iranski mediji prijavili su eksplozije i napade na Tabriz, Bandar Mahšar i druge gradove. Poznato je da je bilo žrtava na jugu i zapadu zemlje, gde su pogodile američke rakete, dok zvanični Teheran u trenutku objavljivanja prvih informacija nije izneo potpun bilans udara.
Tramp je kampanju predstavio kao odmazdu za pogibiju američkih vojnika. Nakon povratka u Vašington sa finala Svetskog prvenstva izjavio je da je Iran ponovo „veoma jako“ pogođen.
„Ponovo sam ih jako udario večeras i to sam uradio u čast verovatno trojice velikih patriota“, rekao je američki predsednik.
Njegova izjava usledila je neposredno nakon sportskog spektakla na kojem je Tom Kruz govorio o miru, zajedništvu i prosperitetu. Razlika između javne slike namenjene globalnoj televizijskoj publici i operacije koja se istovremeno vodi na Bliskom istoku teško je mogla biti izraženija.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da je put ka diplomatskom rešenju i dalje otvoren. Istovremeno je pozvao druge države da se priključe obezbeđivanju plovidbe kroz Ormuski moreuz, čime Vašington pokušava da proširi međunarodnu podršku operaciji koju Iran naziva agresijom.
Diplomatske poruke zasad prate novi vazdušni udari, vojna blokada, prebacivanje aviona i pripreme za širenje spiska ciljeva. Trampova administracija navodno razmatra napade na iransku elektroenergetsku mrežu, dodatne udare po duboko ukopanim objektima i napad na snažno utvrđeni podzemni kompleks poznat kao Pikaks Mauntin.
Vašington te opcije povezuje sa sopstvenim tvrdnjama o iranskim zalihama obogaćenog uranijuma, dok istovremeno razmatra nuklearni sporazum kojim bi Saudijskoj Arabiji bilo dozvoljeno domaće obogaćivanje pod znatno blažim uslovima.
Napad na duboko ukopane objekte ne bi mogao da bude završen jednim naletom. Zahtevao bi ponavljane udare strateških bombardera, stelt aviona, krstarećih raketa i specijalizovanih probojnih bombi, usmerenih na ulaze, ventilacione sisteme, komunikacije i podzemne tunele.
Takva kampanja trošila bi velike količine dalekometne municije i zahtevala neprekidnu podršku aviona za dopunu gorivom. Upravo tu se pojavljuje ograničenje koje američki zvaničnici sve otvorenije pominju.
Prema navodima Vašington posta, Pentagon povećava broj aviona u regionu, ali nema neograničene mogućnosti za dalju eskalaciju. Sjedinjene Države suočavaju se sa nedostatkom sistema protivvazdušne odbrane, ograničenim zalihama raketa dugog dometa i teškoćama u brzom prebacivanju novih snaga.
„Nemamo dovoljno resursa da bezbedno nastavimo operacije i ne mislim da Bela kuća to shvata“, rekao je jedan zvaničnik američke administracije.
Najmanje trojica američkih vojnika poginula su tokom nedelje nakon obnavljanja intenzivnih neprijateljstava. Ukupan potvrđeni broj poginulih američkih vojnika od početka rata porastao je na 17, dok je više od 420 ranjeno.
Jedan američki vojnik poginuo je u subotu na severu Iraka dok je uklanjao neeksplodiranu bombu iz olupine iranskog drona, saopštio je CENTCOM. Incident pokazuje da opasnost ne prestaje nakon obaranja bespilotne letelice, jer neaktivirane bojeve glave ostaju smrtonosne za ekipe koje uklanjaju ostatke.
Volstrit žurnal objavio je da su američki vojnici poginuli i u vazduhoplovnoj bazi Muvafak Salti u Jordanu. Iran je tu bazu više puta napao raketama i dronovima, a u martu je, prema dostupnim izveštajima, tamo uništen američki sistem THAAD.
Iranske rakete oštetile su i veći broj helikoptera UH-60 Blek hok. Tačan broj nije zvanično objavljen, ali satelitski snimci, video-zapisi i procene iz otvorenih izvora ukazuju da je napad zahvatio prostor za parkiranje i održavanje više letelica.
Blek hok je glavni višenamenski helikopter američke vojske. Koristi se za prevoz trupa, medicinsku evakuaciju, snabdevanje, podršku specijalnim jedinicama, izviđanje i komandovanje.
Takve helikoptere teško je brzo skloniti tokom raketnog napada. Njihovi veliki rotori, izložene komponente i nedostatak dovoljnog broja ojačanih skloništa čine ih veoma ranjivim na fragmente i bliske eksplozije.
Dvojica američkih vojnika poginula su u napadima na objekte u Jordanu, dok se jedan vodi kao nestao. U tim brojkama nisu uračunati privatni izvođači koji obavljaju održavanje, logistiku, popravke i tehničku podršku u bazama na prvoj liniji.
Prema procenama zasnovanim na satelitskim snimcima i javno dostupnim dokazima, Iran je pogodio najmanje 17 lokacija povezanih sa američkim snagama. Među njima je najmanje 11 američkih vojnih instalacija.
Gađani su radari, komunikacioni sistemi, skladišta, prostori za parkiranje aviona, piste i logistički objekti. Zabeleženo je uništenje ili oštećenje dronova MQ-9 Riper, helikoptera, transportnih aviona, letećih cisterni i aviona za vazdušno osmatranje i komandovanje.
Pojedini zapadni izvori prijavili su i uništenje najmanje jednog lovca F-15E Strike Eagle 19. jula. Američke vlasti nisu objavile potpunu procenu gubitaka u avijaciji, dok se letelice ubrzano premeštaju sa velikih baza na pomoćne aerodrome i udaljene piste.
Iran je saopštio i da je napao jordanski aerodrom Akaba, na kojem su bili raspoređeni transportni avioni C-17 i pomorski izviđački avioni P-8. Prema iranskim tvrdnjama, nekoliko letelica teško je oštećeno.
Iranska Revolucionarna garda upozorila je da će Ormuski moreuz ostati opasan sve dok traje američka vojna kampanja i pozvala američke snage da se pripreme za „kaznenu operaciju“.
Garda je saopštila da je zaustavila dva naftna tankera koji su pokušavali da prođu kroz moreuz južnom rutom čije je korišćenje podsticala američka vojska. Nisu objavljena imena brodova, podaci o posadama niti informacije o mogućim žrtvama, dok Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi incident.
Britanska kancelarija za pomorski saobraćaj prijavila je požar na jednom brodu oko 15 kilometara severozapadno od Omana. Uzrok požara nije potvrđen, ali se incident dogodio u trenutku kada su komercijalna plovila izložena blokadama, presretanjima, raketnim napadima i velikom riziku od pogrešne identifikacije.
Nastavak borbi odmah se odrazio na tržište energenata. Cena nafte porasla je u ponedeljak za oko tri odsto, dok je Brent prešao 90 dolara po barelu, najviši nivo od 11. juna.
KC-135 postaje kičma rata, ali i ogromna meta na izraelskim pistama
Prvi od nekoliko desetina dodatnih američkih aviona za dopunu gorivom već su stigli u region. Pentagon istovremeno prebacuje F-16 iz vazduhoplovne baze Špangdalem u Nemačkoj i F-35 iz Velike Britanije.
Odluka o novom gomilanju snaga doneta je nakon sastanka Donalda Trampa sa vojnim i bezbednosnim rukovodstvom u Situacionoj sobi Bele kuće. Razmatrane opcije izlaze daleko izvan dosadašnjih udara povezanih sa kontrolom Ormuskog moreuza.
Desetine dodatnih KC-135 trebalo bi da budu raspoređene u Izraelu, čime bi broj letećih cisterni bio vraćen na nivo sa početka sukoba u februaru i martu. Oko 30 takvih aviona već koristi aerodrom Ben Gurion, dok je sličan broj stacioniran u bazi Ramon na jugu zemlje.
Izrael je izabran kao glavno središte američke flote tankera jer Pentagon njegove aerodrome smatra manje ranjivim od baza u Kataru, Bahreinu, Kuvajtu, Iraku i Jordanu. Najveća koncentracija američkih i izraelskih sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane nalazi se upravo na izraelskoj teritoriji i oko nje.
Ta zaštita nije neprobojna. Iranske balističke rakete više puta su prošle kroz slojeve sistema Erou, Patriot i THAAD, dok video-snimci i satelitski prikazi potvrđuju pogotke na objektima koji su trebalo da budu pokriveni najnaprednijom odbranom.
Izraelski list Haarec krajem marta je objavio podatak da je osam od deset iranskih raketa u jednom talasu dostiglo ciljeve. Takav rezultat, ukoliko se potvrdi kao reprezentativan za širu kampanju, pokazuje da koncentrisanje desetina tankera na nekoliko aerodroma nosi ozbiljan rizik.
F-16 i F-35 imaju ograničen borbeni radijus kada nose puno naoružanje, koriste obilazne pravce i moraju duže da ostanu iznad zone operacije. Njihov radijus manji je od radijusa pojedinih savremenih kineskih i ruskih tipova, uključujući J-20, J-16 i Su-34.
Sjedinjene Države taj nedostatak tradicionalno nadoknađuju mrežom stranih baza i najvećom flotom aviona za dopunu gorivom na svetu. KC-135 omogućava lovcima da polete iz Izraela, prime gorivo iznad istočnog Mediterana ili drugog kontrolisanog prostora, napadnu ciljeve u Iranu i ponovo se dopune tokom povratka.
Jedan složen borbeni zadatak može zahtevati više dopuna gorivom. To se posebno odnosi na letelice koje moraju da zaobilaze protivvazdušnu odbranu, čekaju na odobrenje napada ili učestvuju u višestrukim talasima udara.
Strateški bombarderi i avioni sa nosača takođe koriste tankere, uprkos većem osnovnom dometu. Dopuna gorivom omogućava im da ponesu više naoružanja, koriste duže pravce prilaska i ostanu u vazduhu znatno duže.
Povećana flota KC-135 zato bi trebalo da omogući neprekidnije nalete strateških bombardera, F-16, F-35 i drugih aviona. Pentagon time priprema uslove za napade po mnogo širem spisku ciljeva u dubini Irana.
Američko ratno vazduhoplovstvo oslanja se na KC-135 mnogo više nego što je planirano. Avion je uveden u službu još pedesetih godina prošlog veka, a trebalo je da ga postepeno zameni Boing KC-46A.
Program nove leteće cisterne već godinama prati niz tehničkih problema, kašnjenja i ograničenja. KC-46A se operativno ispituje od 2019. godine, ali prema izveštajima Pentagona i američkog ratnog vazduhoplovstva još nije ispunio nekoliko važnih kriterijuma borbene podobnosti.
Problemi uključuju sistem kamera preko kojeg operater prati dopunu gorivom, kvarove, kašnjenja i ograničenja pri radu sa pojedinim tipovima aviona.
Slabost programa postala je očigledna tokom incidenta u vazduhoplovnoj bazi Moron na jugu Španije. Jedan KC-46A nije uspeo da poleti, ostao je na pisti i zatvorio aerodrom na nekoliko dana upravo tokom višenedeljnog američkog gomilanja snaga za operacije protiv Irana.
Kvar jednog aviona poremetio je rad čitavog logističkog čvora i odložio kretanje drugih letelica. Pentagon je zato ponovo morao da se osloni na znatno starije KC-135, čiji se preostali resurs sada troši mnogo brže od ranijih planova.
Američke oružane snage pokušavaju da smanje rizik rasipanjem aviona na veći broj aerodroma. Takav pristup umanjuje mogućnost da jedan iranski raketni talas uništi veliki deo flote, ali istovremeno komplikuje održavanje i zaštitu.
Svaka nova lokacija zahteva gorivo, tehničare, rezervne delove, radare, komunikacije, obezbeđenje, skladišta municije i sopstvene sisteme protivvazdušne odbrane. Iran zato i napadima koji ne unište veliki broj letelica može da primora Pentagon da razvlači ljude i opremu preko sve šire mreže baza.
Vojni analitičari upozoravaju da SAD nisu spremne ni za veliku kopnenu operaciju u Iranu. Set Džons, direktor Programa za odbranu i bezbednost u Centru za strateške i međunarodne studije, ocenio je da bi raspoređivanje američkih trupa u blizini Ormuskog moreuza bilo izuzetno rizično zbog iranskih raketa, dronova i obalskih sistema.
Vazdušna kampanja zato ostaje glavni američki instrument, ali upravo ona zavisi od ograničenih zaliha dalekometne municije, skupih presretača i starih letećih cisterni.
Koncentrisanje KC-135 na aerodromima Ben Gurion i Ramon istovremeno povećava američku ofanzivnu moć i stvara dve mete izuzetne vrednosti. Jedan uništeni lovac znači gubitak jedne platforme, dok pogođena leteća cisterna može da prizemlji čitavu grupu F-16, F-35 ili bombardera koji bez dopune ne mogu da stignu do Irana i bezbedno se vrate.
Tom Kruz je pred televizijskim kamerama govorio da sport donosi mir. Nekoliko sati kasnije, bombarderi i lovci ponovo su krenuli prema Iranu, dok su iranske rakete tražile američke avione na zemlji, a stare cisterne KC-135 postajale najvažniji deo rata koji Bela kuća možda nema dovoljno resursa da vodi neograničeno dugo.
