Pritisak na Grčku da preda deo svoje protivvazdušne odbrane Ukrajini ulazi u novu fazu, pošto NATO i Evropska unija sada traže približno 200 raketa-presretača Patriot PAC-2 iz grčkih vojnih zaliha. Atina je ranije odbila zahteve da Kijevu pošalje cele baterije Patriot, pa se sada razmatra model prema kojem bi Grčka ostala bez dela municije, ali bi formalno izbegla direktnu isporuku Ukrajini.
Prema pisanju grčkog lista eKatimerini, rakete bi prvo bile prodate Norveškoj, nakon čega bi Oslo finansirao i organizovao njihov transport ukrajinskim snagama. Takva konstrukcija trebalo bi da ublaži politički teret za grčku vladu, iako bi krajnji rezultat bio isti: presretači iz grčkih skladišta završili bi u ukrajinskim lanserima.
Grčke vlasti zasad ne pokazuju spremnost da prihvate takav sporazum. Odbijanje nije posledica samo političkog opreza, već i činjenice da su grčke baterije Patriot već raspoređene na tačkama koje Atina smatra presudnim za nacionalnu i regionalnu bezbednost. Jedan sistem nalazi se u Saudijskoj Arabiji, gde štiti kritičnu naftnu infrastrukturu, dok su druge jedinice raspoređene u oblasti Sude, Karpatosa i Evrosa. Ti položaji pokrivaju važnu infrastrukturu na Kritu, prilaze Egejskom moru, grčku granicu sa Turskom i jugoistočno krilo NATO-a.
Pritisak dolazi u trenutku kada Kijev otvoreno priznaje da njegova protivvazdušna odbrana više ne raspolaže dovoljnim brojem raketa za suprotstavljanje ruskim balističkim udarima. Najveći problem nisu lanseri ni radari, već ubrzano trošenje raketa-presretača, čija proizvodnja ne može da prati intenzitet borbenih dejstava.
Evropske zalihe su prema dostupnim navodima gotovo iscrpljene, dok su američki arsenali dodatno opterećeni ratom sa Iranom i potrebama američkih snaga na Bliskom istoku. Grčka se zbog toga našla među poslednjim evropskim državama koje još raspolažu većim brojem starijih projektila PAC-2, pa se na njene zalihe sada gleda kao na privremeni izlaz iz ukrajinske krize municije.
Kijev traži 200 raketa, grčki oficiri pitaju ko je odao podatke
Zahtevi koji stižu Atini više nisu ograničeni na simboličnu pomoć. Nemačka i Holandija, uz podršku Francuske, traže od Grčke da se odrekne dela svojih šest baterija Patriot i značajne količine raketa-presretača.
Pojedini zvaničnici u Briselu insistirali su na predaji najmanje tri baterije, odnosno polovine grčkog operativnog arsenala. Takav zahtev Atina je odbila, jer bi ostala bez velikog dela sistema koji čuvaju njene baze, luke, granice i ključnu infrastrukturu.
Ukrajina je nakon toga promenila pristup i usmerila zahtev na same rakete PAC-2. Kijev navodno traži do 200 projektila, uz obrazloženje da su pojedini primerci već 23 godine u službi grčkog ratnog vazduhoplovstva i da se približavaju kraju deklarisanog veka upotrebe.
Tvrdnja da Grčka poseduje tačno određeni broj raketa kojima ističe rok izazvala je oštre reakcije u grčkim vojnim krugovima. Oficiri su javno postavili pitanje kako ukrajinska strana zna koliko projektila Atina ima, kada su nabavljeni, gde su raspoređeni i koji primerci se približavaju kraju svog resursa.
Takvi podaci pripadaju kategoriji poverljivih vojnih informacija i ne bi trebalo da budu dostupni državi koja nije članica NATO-a. Grčki vojni zvaničnici upozorili su da bi dostavljanje tih informacija Kijevu predstavljalo kršenje pravila Alijanse o zaštiti podataka, naročito zato što je Grčka tokom prethodnih godina modernizovala svoje arsenale i raspored sistema.
Sumnje su usmerene prema zapadnim partnerima koji imaju uvid u grčke vojne kapacitete. Američka strana raspolaže detaljnim podacima o stanju sistema Patriot, broju isporučenih raketa, remontima i planovima modernizacije, zbog čega se u grčkoj javnosti pojavilo pitanje da li je deo tih podataka prosleđen Ukrajini kako bi se pojačao pritisak na Atinu.
Procena da projektilu ističe deklarisani vek ne znači automatski da je neupotrebljiv. Rakete se mogu pregledati, remontovati, produžiti im resurs ili zadržati u rezervi, zbog čega grčka vojska odbacuje tvrdnju da bi ih svakako morala odmah otpisati.
Grčka takođe nema garanciju da bi presretači koje preda bili brzo zamenjeni. Globalna potražnja za proizvodima kompanije Rejtion naglo je porasla, dok proizvodne linije već rade za potrebe američke vojske, evropskih članica NATO-a, Saudijske Arabije, Izraela i drugih korisnika sistema Patriot.
Moguća zamena 200 projektila trajala bi godinama, dok bi Grčka u međuvremenu ostala sa smanjenim rezervama. Fiksna obećanja o budućim isporukama ne rešavaju problem praznih lansera tokom perioda čekanja, posebno na prostoru gde Atina već decenijama održava visoku vojnu pripravnost.
Norveška kao posrednik, dok evropska skladišta ostaju prazna
Model koji se razmatra predviđa da Grčka formalno proda rakete Norveškoj. Oslo bi zatim preuzeo finansiranje i organizaciju isporuke Ukrajini, čime bi Atina mogla da tvrdi da nije neposredno predala oružje Kijevu.
Takav mehanizam ne menja činjenicu da bi grčka vojska izgubila do 200 raketa iz sopstvenih zaliha. Političko posredovanje Norveške služi pre svega za zaobilaženje grčkog otpora direktnoj isporuci i smanjenje mogućih posledica po odnose Atine sa Moskvom.
Grčka je već slala oružje iz svojih sve manjih rezervi. Atina je prethodno pristala na prodaju raketa Si Sparou i sistema Krotale namenjenih Ukrajini, čime je smanjen deo arsenala koji grčka vojska koristi za zaštitu baza i objekata na manjim udaljenostima.
Sistemi Patriot imaju znatno veći značaj. Šest grčkih baterija predstavlja centralni deo zaštite od aviona, krstarećih i balističkih raketa, zbog čega vlada insistira da su potpuno angažovane u interesu nacionalne i kolektivne bezbednosti NATO-a.
Baterija raspoređena u Saudijskoj Arabiji štiti naftna postrojenja od raketa i dronova, dok položaji kod Sude pokrivaju jednu od najvažnijih američkih i NATO pomorskih baza u istočnom Sredozemlju. Sistemi na Karpatosu kontrolišu prostor između Krita i Rodosa, a jedinice u Evrosu štite severoistočni deo zemlje i pravce prema Turskoj.
Ukrajinska potreba za raketama postaje sve hitnija jer su evropske države tokom prethodnih godina slale presretače brže nego što su mogle da ih nabave. Američke rezerve takođe su smanjene zbog višemesečnih operacija, odbrane baza i pojačanog prisustva na Bliskom istoku.
Sjedinjene Države su navodno pristale da Ukrajini omoguće licencu za proizvodnju raketa-presretača za Patriot, ali takva odluka ne rešava trenutni nedostatak. Pokretanje proizvodnje zahteva fabrike, zaštićene pogone, specijalizovane materijale, elektroniku, raketne motore i višegodišnju obuku radne snage.
Vojni analitičari smatraju da proizvodna linija ne može bezbedno da bude uspostavljena na teritoriji pod kontrolom Kijeva, jer bi fabrike postale prioritetne mete ruske vojske. Najverovatnija lokacija za buduću proizvodnju je Nemačka, ali će za izgradnju kapaciteta i početak serijskih isporuka biti potrebno nekoliko godina.
Atina je već pokazala spremnost da se suprotstavi pritisku iz Brisela kada proceni da su ugroženi njeni interesi. Grčka je ranije blokirala novu rundu sankcija protiv Rusije zbog sporova povezanih sa energetikom, dok sada odbija da preda baterije i rakete bez jasne zamene i garancija da njena protivvazdušna odbrana neće biti oslabljena.
Zahtev da Grčka pošalje municiju koju koristi više od dve decenije dolazi zajedno sa tvrdnjom Kijeva da je deo tih projektila pred istekom veka upotrebe. Grčki vojni krugovi zato više ne raspravljaju samo o tome da li treba pomoći Ukrajini, već i o tome ko je stranoj državi predao precizne podatke o jednom od najosetljivijih delova njihove odbrane.
