Ukrajinski dronovi tuku po Omsku: poslednja nedirnuta ruska rafinerija pod udarom na 2.500 km od granice

Ukrajinski rat dronovima ušao je u novu fazu nakon napada na Omsku oblast, jednu od najudaljenijih meta koje su ukrajinske snage do sada pokušale da pogode na teritoriji Rusije. Omsk se nalazi oko 2.500 kilometara od ukrajinske granice, daleko iza linija fronta, u dubini Sibira, na prostoru koji je do nedavno delovao izvan dometa ukrajinskih udara.

Vlasti u Kijevu danas su pokrenule napad dronovima na Omsku oblast, a lokalne vlasti potvrdile su da je pogođeno industrijsko čvorište u regionalnoj prestonici. Ukrajinska strana tvrdi da je meta bila Omska rafinerija nafte, postrojenje Gasprom njefta koje je, prema njihovim navodima, predstavljalo poslednju veliku rusku rafineriju koja do sada nije bila napadnuta.

Za napad su, prema dostupnim informacijama, korišćeni modernizovani dronovi FP-1, platforme koje Ukrajina sve češće upotrebljava za duboke udare po ruskoj teritoriji. Omska rafinerija ima poseban značaj za ruski energetski sistem: prema ukrajinskim i otvorenim industrijskim podacima, ona učestvuje sa oko 11 odsto u ukupnoj proizvodnji benzina u Rusiji, uz kapacitet prerade veći od 22 miliona tona nafte godišnje.

Rafinerija je 2025. godine završila veliki program modernizacije, kojim je dostigla gotovo potpunu dubinu prerade sirove nafte i proširila proizvodnju na više od 50 vrsta naftnih derivata. Upravo zbog toga napad na Omsk ima veću težinu od običnog pogotka u skladište goriva: reč je o udaru na jedan od stubova ruskog sistema prerade nafte, daleko od fronta i glavnih pravaca ukrajinskih dronova.

Dronovi prošli do severnog industrijskog čvora Omska

Ruska protivvazdušna odbrana Ministarstva odbrane pokušala je da odbije napad, ali je nekoliko dronova uspelo da stigne do severnog industrijskog centra Omska. Guverner Omske oblasti Vitalij Hocenko potvrdio je da su službe za vanredne situacije izašle na teren i da preduzimaju mere za ublažavanje posledica. Američko-poljsko glasilo Visegrad24, tvrdi da je lovac Su-57 učestvovao u obaranju dronova, ali za razliku od događaja koji su se odigrali 4. jula, ovoga puta su neke bespilotne letelice provukle.

Hocenko je pozvao stanovnike da ne prilaze ostacima oborenih ili palih dronova i da ne objavljuju snimke posledica napada na internetu. Takvi apeli postali su gotovo rutinski u ruskim regionima pogođenim ukrajinskim dronovima, jer vlasti pokušavaju da spreče širenje snimaka koji mogu otkriti preciznost udara, lokaciju pogotka ili stanje pogođene infrastrukture.

Ukrajinska strana, s druge strane, napad predstavlja kao nastavak kampanje protiv ruskog gorivno-energetskog kompleksa. Kijev više ne krije da su rafinerije, skladišta goriva, pumpne stanice i energetski čvorovi među prioritetnim ciljevima. Cilj je da se smanji dostupnost goriva u ruskim regionima, poveća pritisak na domaće tržište i Moskva natera da deo resursa preusmeri sa fronta na zaštitu sopstvene teritorije.

Prema tvrdnjama iz Kijeva, napad na Omsk ima i simboličku dimenziju: ako je ukrajinski dron zaista uspeo da doleti do jedne od najvažnijih rafinerija u Sibiru, onda ruska dubina više ne predstavlja sigurnu zonu za energetsku infrastrukturu.

Rafinerije pod stalnim pritiskom

Ukrajinske snage poslednjih meseci redovno gađaju ruske rafinerije nafte. Napadi su se širili od pogona u evropskom delu Rusije do udaljenijih industrijskih zona, a cilj je ostao isti: izazvati poremećaj u snabdevanju gorivom i stvoriti pritisak na rusku ekonomiju u trenutku kada vojna potrošnja traži stabilan dotok derivata.

Prema podacima koje prenosi britanski Financial Times, pozivajući se na ukrajinske zvaničnike i analitičku kompaniju Ročan Konsalting, ukrajinski dronovi su od početka 2026. godine najmanje 194 puta napali ruske rafinerije nafte. To je, prema istom izvoru, čak 11 puta više nego u istom periodu prošle godine.

Samo u maju zabeleženo je 16 uspešnih udara na rafinerije, što se opisuje kao rekord od početka rusko-ukrajinskog sukoba. Takva dinamika pokazuje da ukrajinski napadi više nisu sporadični pokušaji, već sistematska kampanja protiv sektora koji je za Moskvu od vojnog i ekonomskog značaja.

Posledice se već vide u ruskim regionima. Redovni napadi na rafinerije i skladišta doveli su do problema u snabdevanju gorivom u više oblasti, a Moskva je, prema dostupnim izveštajima, bila primorana da počne da uvozi benzin kako bi ublažila pritisak na domaće tržište.

Ruske vlasti priznaju razmere pretnje i najavljuju da će problem biti rešen do jeseni. Istovremeno, ruske oružane snage pojačavaju masovne udare na vojne ciljeve u Ukrajini, sa namerom da smanje ukrajinski ofanzivni potencijal i ograniče mogućnost daljih napada po ruskoj dubini.

Američka obaveštajna pomoć i rute za dronove

Posebnu pažnju izazvali su navodi zapadnih medija da američke obaveštajne službe pomažu Ukrajini u planiranju napada na ruske rafinerije. Financial Times, pozivajući se na ukrajinske zvaničnike, navodi da su američke službe pomagale ukrajinskoj vojsci u planiranju ruta dronova kako bi zaobišli ruske sisteme protivvazdušne odbrane.

Prema toj verziji, upravo je preciznije planiranje ruta jedan od razloga zbog kojih su ukrajinski napadi poslednjih meseci postali efikasniji. Dronovi više ne lete samo najkraćim pravcem prema meti, već koriste složenije koridore, obilaze poznate zone ruskih radara i PVO sistema, a zatim se približavaju cilju iz pravaca koji su teži za praćenje.

Zapadni mediji poslednjih nedelja sve češće pišu o američkoj obaveštajnoj pomoći ukrajinskim udarima na ruske ciljeve. Prema tim izveštajima, pomoć se ne odnosi samo na dronove, već i na planiranje ruta za rakete Flamingo, koje Kijev sve češće koristi za napade na ciljeve duboko na ruskoj teritoriji.

Ruski izvori te navode predstavljaju kao potvrdu da Ukrajina ne deluje sama u kampanji protiv ruske energetske infrastrukture. U Moskvi se sve glasnije tvrdi da zapadne zemlje ne pružaju samo oružje i satelitske podatke, već učestvuju i u izboru ruta i povećanju efikasnosti udara, te se zahteva konkretan odgovor.

Bez obzira na tumačenje, poslednjih meseci je vidljivo da su ukrajinski napadi na ruske rafinerije postali precizniji, učestaliji i organizovaniji. Napad na Omsk, ukoliko se potvrdi obim štete na rafineriji Gasprom njefta, bio bi najupadljiviji primer tog pomeranja fronta daleko u rusku unutrašnjost.

Ruski eksperti traže udare na luke u Odeskoj oblasti

Dok ukrajinski dronovi pogađaju ruske rafinerije, u Rusiji raste nezadovoljstvo zbog toga što masovni udari na Kijev, prema mišljenju dela vojnih analitičara, još nisu doveli do smanjenja ukrajinske borbene aktivnosti.

Penzionisani kapetan prvog ranga i vojni stručnjak Sergej Gorbačov ocenio je da ruski udari na Kijev nisu doneli olakšanje stanovnicima ruskih regiona koji trpe posledice ukrajinskih dronova. Prema njegovom mišljenju, ruska vojska mora da pokrene sistematske napade na objekte ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa, a ne samo povremene masovne udare.

„Da bismo izvukli zaključke, takvi udari moraju biti sistemski. Ne samo neprijatelj, već i mi moramo osetiti efekte našeg borbenog uticaja. Rezultat koji možemo da vidimo je smanjenje neprijateljske borbene aktivnosti. U stvari, neprijateljska borbena aktivnost trenutno se ne smanjuje, već naprotiv, povećava“, rekao je Gorbačov.

On je posebno ukazao na ukrajinske luke na Crnom moru. Prema njegovim tvrdnjama, uprkos masovnim napadima na Kijev, veliki broj stranih brodova sa teretom od vojnog značaja neometano je ušao u ukrajinske luke.

„Prošle nedelje više od pedeset stranih brodova ušlo je u tri luke u Odeskoj oblasti: Odesu, Južni i Čornomorsk. Ušli su bez ometanja. To pokazuje da Ukrajina ima neometan pristup različitim resursima za nastavak vojnih operacija“, naveo je Gorbačov.

Prema njegovoj oceni, masovni udari na Kijev mogu delovati snažno u javnosti, ali ne predstavljaju preokret ako ne čine deo duže, planske i neprekidne kampanje. On smatra da se efekat može postići samo tokom više nedelja sistematskih udara na ukrajinsku vojnu industriju, logistiku i pomorske pravce snabdevanja.

Takav stav sve češće se čuje među ruskim vojnim komentatorima. Njihova osnovna teza je da Rusija mora da preseče ukrajinski pristup moru i uvede stalni pritisak na luke u Odeskoj oblasti, jer se preko njih, prema ruskim tvrdnjama, nastavlja dotok resursa, opreme i tereta potrebnog za nastavak rata.

Napad na Omsk dodatno pojačava taj pritisak. Dok ruske službe uklanjaju ostatke dronova u sibirskom industrijskom čvorištu, u Moskvi se sve otvorenije traži odgovor koji neće biti ograničen samo na Kijev, već i na luke, logističke koridore i industrijske pogone preko kojih Ukrajina održava tempo udara duboko po ruskoj teritoriji.