Pentagon je dobio novi alat za rat u kome se meta ne vidi na radaru, ne leti kroz vazduh i ne ostavlja krater posle udara. Teksaška kompanija Cyberhill Partners razvila je za američko Ministarstvo odbrane platformu veštačke inteligencije namenjenu bionadzoru, otkrivanju bioloških pretnji i bržem donošenju odluka u slučaju epidemija, napada patogenima ili naglog širenja bolesti u zoni vojne operacije.
Sistem nosi naziv Biosurveillance Information Platform, odnosno BIP. Iza suvog birokratskog imena krije se pokušaj da se vojska oslobodi starog problema: gomile podataka rasute po različitim sistemima, sporih analiza, neusklađenih izvora i komandnog lanca koji prekasno dobija sliku biološkog rizika.
BIP je napravljen kao jedinstveno operativno okruženje za komandante, analitičare i stručnjake za bionadzor. Umesto odvojenih tabela, obaveštajnih izveštaja, javnozdravstvenih upozorenja, senzorskih podataka i epidemioloških procena, platforma pokušava da sve te signale spoji u jednu sliku: šta se pojavilo, gde se širi, koliko brzo napreduje i šta vojska mora da uradi pre nego što problem preraste u krizu.
Biološka pretnja kao vojni podatak
Američki program hemijsko-biološke odbrane već duže vreme gura modernizaciju bionadzora kroz veštačku inteligenciju, mašinsko učenje i naprednu obradu podataka. Logika je jednostavna: biološka pretnja ne čeka da se popune formulari. Bolest se širi brže od izveštaja, a komandant koji kasno shvati da se jedinica nalazi u zoni rizika već je izgubio najvažniji resurs, vreme.
BIP treba da ubrza upravo taj deo. Platforma objedinjuje podatke iz otvorenih izvora, zdravstvenih signala, obaveštajnih kanala, senzora i drugih baza, a zatim ih prevodi u operativno korisnu sliku. Nije cilj samo da analitičar vidi da se negde pojavila bolest, već da sistem pomogne u proceni da li je reč o prirodnoj epidemiji, lokalnom zdravstvenom incidentu, opasnosti za raspoređene snage ili mogućem biološkom događaju koji traži vojni odgovor.
Cyberhill gradi korisničko okruženje za analitičare, integraciju obaveštajnih podataka i specifične funkcije veštačke inteligencije, dok ServiceNow obezbeđuje osnovu platforme: aplikacije, tokove rada, bezbednost, skalabilnost i upravljanje procesima. Pentagon time ne dobija samo softver za prikaz grafikona, već sistem koji pokušava da bionadzor pretvori u deo komandne infrastrukture.
Prevod, klasifikacija, modeli širenja
Cyberhill trenutno razvija više funkcija koje pokazuju kako Pentagon zamišlja bionadzor u narednoj fazi. Jedna je automatsko prevođenje i obogaćivanje podataka iz globalnih otvorenih izvora. To znači da lokalna vest, medicinski signal, objava iz strane države ili izveštaj na jeziku koji analitičar ne prati može brže ući u američki vojni sistem procene.
Druga funkcija je automatizovana klasifikacija bolesti. Sistem treba da pomogne u brzom prepoznavanju patogena, obrasca širenja i mogućeg nivoa opasnosti. Treća je epidemiološko modeliranje: predviđanje kuda bi se epidemija mogla širiti, kojom brzinom i gde treba rasporediti resurse.
Za vojsku, to može značiti odluku gde poslati vakcine, zaštitnu opremu, medicinske timove, laboratorijske kapacitete ili jedinice za dekontaminaciju. U ratnom ili kriznom okruženju, takve odluke se ne donose samo zbog zdravstva, već zbog borbene gotovosti. Epidemija u bazi, luci, brodskom sastavu ili logističkom čvorištu može zaustaviti operaciju bez jednog ispaljenog metka.
BIP treba da generiše i automatske analitičke rezimee. Komandant dobija kraću procenu umesto sirovih podataka, a analitičar zadržava mogućnost da proveri izvore, trag nalaza i logiku na kojoj je veštačka inteligencija zasnovala preporuku. Upravo ta tragljivost je ključna, jer bi sistem koji samo izbaci „zaključak“ bez porekla podataka bio opasan koliko i spor čovek u pretrpanom komandnom centru.
Zaštita ili nova infrastruktura kontrole
Zvanični narativ je očekivan: brže otkrivanje bioloških pretnji, bolja zaštita trupa, efikasnije planiranje i smanjenje rizika. Sve to zvuči razumno. Američka vojska zaista deluje globalno, često u zonama gde su bolesti, loša infrastruktura, migracije, rat i raspad zdravstvenih sistema realna opasnost.
Međutim, ovakav sistem ima i drugu stranu. Kada se vojna platforma veštačke inteligencije hrani globalnim otvorenim izvorima, obaveštajnim podacima, zdravstvenim signalima i senzorskim informacijama, bionadzor prestaje da bude samo zdravstvena disciplina. Postaje deo šire obaveštajne slike.
Pentagon time dobija alat koji može da prati epidemije, ali i društvene poremećaje, tokove ljudi, slabosti državnih sistema, ranjivost infrastrukture i trenutke kada bi neka država, region ili vojna zona mogli biti pod pritiskom. Biološki rizik lako se pretvara u bezbednosni indikator, a bezbednosni indikator u element planiranja operacija.
To je granica koja se sve teže vidi. Sistem koji danas modeluje širenje zaraze može sutra služiti za procenu izdržljivosti protivničke države, ranjivosti vojne baze, opterećenja bolnica ili sposobnosti neke vlade da kontroliše krizu.
Veštačka inteligencija ulazi u najosetljiviju zonu
Cyberhill navodi da platforma mora da radi u regulisanom, kritičnom okruženju bez prostora za greške i halucinacije. Ta formulacija otkriva glavni problem vojne veštačke inteligencije: brzina je korisna samo ako ne proizvodi pogrešne alarme, lažne obrasce i samouverene greške.
Kod bioloških pretnji posledice mogu biti ozbiljne. Pogrešno označena epidemija može pokrenuti nepotrebnu mobilizaciju resursa. Prekasno prepoznata pretnja može zaraziti jedinice. Loše povezan podatak može stvoriti političku paniku ili promašenu procenu namere protivnika.
Zato BIP nije samo još jedan Pentagonov projekat veštačke inteligencije, već deo šireg pomeranja američke vojske ka sistemima koji obrađuju ogromne količine podataka brže nego što ljudi mogu da ih pročitaju. Veštačka inteligencija se uvodi u komandovanje, obaveštajnu analizu, ciljanje, sajber prostor, logistiku, nadzor i sada biološku odbranu.
Biološka pretnja više se ne posmatra samo kroz laboratoriju i epidemiologa, već kroz vojni ekran, algoritam, mapu rizika i komandnu odluku. U takvom sistemu bolest postaje podatak, podatak postaje signal, a signal može promeniti raspored jedinica pre nego što se prvi slučaj zvanično pojavi u izveštaju.
