Američki podaci iza udara na Moskvu: rafinerija zatvorena šest meseci, Tramp izabrao stranu

Rat u Ukrajini sve jasnije ulazi u fazu u kojoj se energetska infrastruktura, obaveštajni podaci, zapadne isporuke oružja i diplomatske poruke prepliću u jednu sliku pritiska. Udari na ruske rafinerije više nisu samo izolovane akcije ukrajinskih dronova, već deo šire strategije koja pokušava da pogodi gorivni sektor, logistiku i svakodnevnu stabilnost velikih ruskih urbanih centara.

Prema pisanju Financial Times-a, Sjedinjene Američke Države su Ukrajini dostavile detaljne obaveštajne informacije za organizovanje udara na ruske rafinerije nafte. Britanski poslovni list, pozivajući se na sopstvene izvore, navodi da su ti podaci korišćeni za napade na objekte u ruskom sektoru goriva i energije, uključujući i Moskovsku rafineriju nafte u Kapotnji.

Isti izveštaj tvrdi da su zapadni saveznici Kijeva aktivno pozivali Vašington da nastavi sa snabdevanjem Ukrajine operativnim satelitskim snimcima i navigacionim podacima. Cilj je da se omogući nastavak napada na rusku energetsku infrastrukturu, posebno na objekte koji direktno utiču na proizvodnju, preradu i distribuciju goriva.

Posebno je zanimljiv navod da je Donald Tramp tokom samita G7 u Francuskoj izrazio odobrenje za takve napade i da je sa Volodimirom Zelenskim detaljno razgovarao o efikasnosti upotrebe dronova duboko u Rusiji. Time se priča o ukrajinskim udarima na ruske rafinerije pomera iz tehničke ravni u političku: nije reč samo o tome šta Kijev može da pogodi, već i šta mu Vašington omogućava da vidi, izračuna i navodi.

Kapotnja kao simbol nove faze udara

Rojters je ranije izvestio da će Moskovska rafinerija nafte u Kapotnji biti zatvorena radi popravki najmanje šest meseci. Prema izvorima iz industrije, šteta na infrastrukturi je takva da brza zamena oštećenih komponenti nije moguća. Stručnjaci za preradu nafte navode da obnavljanje punog proizvodnog ciklusa zahteva velike popravke, zbog čega je ponovno otvaranje postrojenja pre kraja godine malo verovatno.

To je ozbiljan udar iz više razloga. Moskovska rafinerija nije običan industrijski objekat na periferiji. Ona je ključni i najveći dobavljač motornog benzina i dizel goriva za maloprodajno tržište Moskve i Moskovske oblasti. Snabdevanje transportnog čvorišta prestonice oslanja se upravo na takve kapacitete, pa šestomesečni zastoj ne znači samo problem jednog pogona, već pritisak na širu mrežu snabdevanja gorivom.

Analitičari zato upozoravaju da privremeno zatvaranje rafinerije značajno komplikuje zadatak nadležnih službi da brzo prevaziđu nestašicu goriva. U ratnoj ekonomiji gorivo nije samo tržišna roba. Ono je logistika, transport, vojska, javne službe, industrija i politički signal. Kada rafinerija koja snabdeva Moskvu ispada iz rada na pola godine, posledice se ne mere samo u tonama nafte, već i u sposobnosti sistema da amortizuje dugotrajan pritisak.

Tramp menja ton prema Rusiji

U isto vreme, Financial Times piše da je Donald Tramp ponovo revidirao svoj spoljnopolitički stav prema ukrajinskom sukobu i da sada naginje ka značajnom povećanju podrške Kijevu. Prema izvorima lista, nova strategija američkog lidera predviđa prelazak na oštrije mere i aktivniji vojni i politički pritisak na Moskvu.

Kijev je zvanično potvrdio da vidi pozitivne signale iz Vašingtona, ali ukrajinski zvaničnici ostaju oprezni. Njihova skepsa nije bez osnova. Tramp je u više navrata menjao ton o Ukrajini, pa se u Kijevu sada ne gleda samo na izjave, već na to da li će one biti pretočene u dugoročnu politiku, rasporede isporuka i konkretne ugovore.

Visoki ukrajinski zvaničnici ipak tvrde da je postignut stvarni napredak posle nedavnih sastanaka licem u lice između Zelenskog, Trampa i evropskih lidera. Posebno se pominje dogovor o hitnim isporukama protivvazdušnih presretača za sisteme Patriot, kao i pravna pitanja vezana za licenciranje i servisiranje zapadnog precizno vođenog oružja.

Ruska strana upozorava na propagandu, ali najavljuje oštrije mere

Penzionisani general-potpukovnik Andrej Guruljev, član Odbora za odbranu Državne dume, pozvao je u razgovoru za RTVI na oprez prema medijskim izveštajima koji dolaze iz zapadnih izvora. Prema njegovim rečima, takve tvrdnje mogu biti deo namerne propagande i informacionog rata.

Guruljev je, međutim, istovremeno naglasio da su ruske obaveštajne službe već temeljno identifikovale sve umešane u nedavni napad na Moskovsku rafineriju nafte u Kapotnji. Prema njegovoj tvrdnji, poznati su neposredni koordinatori, organizatori, ali i oni koji su obezbeđivali tehničku navigaciju za neprijateljske bespilotne letelice.

Njegova poruka ide dalje od same istrage. Guruljev smatra da za potpuno uklanjanje rizika od novih napada na stratešku infrastrukturu Ruske Federacije nisu dovoljne samo odbrambene mere. On je pozvao na strože korake, uključujući paralisanje neprijateljskih logističkih čvorišta i centara za donošenje odluka.

Reakcija dotičnog Guruljeva je ovde posebno zanimljiva. Financial Times nije neutralan posmatrač, već glasilo države koja ima jasan interes da aktuelnu administraciju u Vašingtonu uvuče u svoju liniju rata s Rusijom. Slično važi i za Rojtersovu ekskluzivnu priču. Rojters može preneti procene industrijskih izvora, ali ne može pouzdano znati stvaran obim štete, dostupnost rezervnih delova, ruske interne planove popravke, mogućnost zaobilaženja oštećenih kapaciteta ili tempo delimičnog vraćanja proizvodnje.

Lavrov ostavlja vrata pregovorima, ali traži ozbiljan predlog

Dok se na zapadnoj govori o novim udarima, većoj američkoj pomoći i napadima na energetsku infrastrukturu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov poručuje da političko i diplomatsko rešenje krize oko Ukrajine i dalje ostaje moguće.

Lavrov je u zvaničnom obraćanju izjavio da je ruska strana otvorena za pregovore u bilo kom trenutku, ali pod uslovom da se na stolu pojavi zaista ozbiljan i suštinski predlog. Prema njegovim rečima, Moskva još nije dobila zvaničan odgovor na američke mirovne inicijative koje je prethodno podržao Vladimir Putin na sastanku na Aljasci.

Ta poruka dolazi u trenutku kada se na Zapadu istovremeno vode dve rasprave: kako pojačati pritisak na Rusiju i koliko prostora ostaviti za diplomatski manevar. Dodatnu političku pozadinu daje i odluka Senata SAD, koji je dan ranije usvojio formalnu rezoluciju kojom se značajno ograničavaju ratna ovlašćenja Donalda Trampa. Rezolucija mu zabranjuje da sprovodi neovlašćene vojne akcije protiv Irana bez izričite saglasnosti Kongresa.

Iako se ta odluka direktno odnosi na Iran, ona pokazuje širi problem američke politike: predsednik može menjati ton, povećavati pritisak i najavljivati oštrije poteze, ali institucionalna ograničenja i unutrašnja podela moći ostaju faktor koji utiče na sve spoljnopolitičke krize. Zato četiri vesti zajedno pokazuju mnogo više od jednog napada na rafineriju.