Američka operacija protiv Irana, nazvana „Epska bes“ (Epic Fury), sve manje liči na ograničenu vojnu kampanju, a sve više na finansijsku rupu čiji se puni račun tek otvara. Prema proceni Centra za strateške i međunarodne studije, koju prenosi CNN, sam Pentagon je do sada imao približno 40 milijardi dolara troškova.
U tu cifru ulaze potrošena municija, oštećena i izgubljena vojna oprema, kao i šteta na američkim bazama pogođenim iranskim napadima. U procenu, međutim, nisu uračunati redovni operativni troškovi, jer se oni već vode kroz odbrambeni budžet SAD za fiskalnu 2026. godinu, koji prelazi bilion dolara.
Najveći deo neposrednog vojnog računa otpada na municiju. Prema Marku Kansijanu iz CSIS-a, oko 26 milijardi dolara potrošeno je upravo na oružje, jer su američke snage u ratu koristile ogromne količine skupih raketa dugog dometa i protivvazdušnih presretača.
Samo raketa Tomahavk košta oko 2,5 miliona dolara po komadu, a prema podacima CSIS-a, SAD su ih u ratu sa Iranom upotrebile oko hiljadu. To znači da je samo jedna kategorija krstarećih raketa progutala milijarde dolara, pre nego što se u račun uključe avioni, nosači, logistika, presretači i šteta od iranskih odgovora.
Još skuplji deo priče nalazi se u protivvazdušnoj odbrani. SAD su, prema procenama, ispalile više od 1.500 raketa namenjenih zaštiti baza, brodova i savezničkih položaja. Rakete Patriot PAC-3 koštaju oko četiri do pet miliona dolara po komadu, dok presretači SM-3, zavisno od verzije, koštaju od 17 do 30 miliona dolara. U ratu u kome protivnik šalje balističke rakete, dronove i krstareće projektile, svaki presretnuti cilj može da košta više nego luksuzna zgrada u manjem američkom gradu.
Račun od 40 milijardi samo je početak
Procena od 40 milijardi dolara odnosi se uglavnom na Pentagon. Širi račun je znatno veći. Prema poslednjim procenama agencije Mudis, rat je američke poreske obveznike već koštao najmanje 132 milijarde dolara.
U tu cifru ulaze direktni vojni izdaci, rast cena energije i robe, kao i efekti viših kamatnih stopa. Drugim rečima, rat se ne plaća samo kroz budžet Ministarstva odbrane, već i kroz cenu goriva, transporta, robe široke potrošnje i zaduživanja.
Dodatni troškovi pojavili su se i kod drugih američkih institucija. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost i Ministarstvo za pitanja veterana zajedno su, prema dostupnim procenama, potrošili oko milijardu dolara. To je mala cifra u poređenju sa direktnim vojnim računom, ali pokazuje da se posledice rata prelivaju daleko izvan Pentagona.
Linda Bilmes, stručnjakinja za javne finansije sa Harvard Kenedi škole, upozorila je da će stvarni troškovi biti znatno veći od prvih procena. Održavanje nosača aviona, borbenih grupa i drugih snaga raspoređenih u regionu samo je jedan deo računa. Drugi deo tek dolazi kroz obnovu američkih baza koje su pretrpele štetu u iranskim udarima.
Poseban signal da je cena rata veća nego što zvanični Vašington želi da prikaže jeste priprema Pentagona za zahtev za dodatnih 80 milijardi dolara. Taj novac trebalo bi da pokrije ratne troškove i povezanu vojnu potrošnju, uključujući obnavljanje zaliha oružja koje su potrošene u velikim količinama.
Amerikanci rat plaćaju i na pumpama
Rat sa Iranom nije ostao samo stavka u vojnom budžetu. Pogodio je i obične Amerikance. Prosečna cena benzina porasla je sa manje od tri dolara na više od četiri dolara po galonu, što je direktno povećalo troškove domaćinstava.
Prema praćenju Univerziteta Braun, svako američko domaćinstvo je u proseku potrošilo 253 dolara više nego što bi potrošilo da rata nije bilo. Druga procena istog praćenja pokazuje još širu sliku: Amerikanci su od početka rata platili oko 60 milijardi dolara više za benzin i dizel zbog viših cena goriva.
To znači dodatni trošak od približno 460 dolara po domaćinstvu. Za zemlju u kojoj se svaki skok cene goriva odmah pretvara u veliki politički problem, rat protiv Irana više nije samo spoljna politika. Postao je domaći ekonomski udarac.
CNN ovu priču očekivano stavlja u okvir pritiska na Donalda Trampa, uz naglasak na troškove, političku štetu i nezadovoljstvo javnosti. Takav ugao nije iznanađenje, isti medijski aparati koji godinama bez mnogo moralne drame prate američke ratove sada posebno pažljivo broje dolare kada račun stiže administraciji koju žele da prikažu kao neodgovornu. Ratna avantura protiv Irana time nije postala problem tek zato što je skupa jer ovo nisu iznosi koji bilo kako ugrožavaju SAD, već zato što se njena cena i politički naplaćuje u Vašingtonu.
