Ukrajinska vojna obaveštajna služba iznela je novu procenu o stanju ruske strateške avijacije posle ukrajinskih napada na aerodrome i baze u kojima su bili raspoređeni bombarderi dugog dometa. Prema tvrdnjama Glavne obaveštajne uprave Oružanih snaga Ukrajine, broj raspoloživih aviona Tu-160 i Tu-95 smanjen je, ali Rusija i dalje poseduje dovoljno operativnih letelica da nastavi njihovu upotrebu u raketnim napadima.
GUR tvrdi da ruske Vazdušno-kosmičke snage trenutno raspolažu sa ukupno 15 aviona Tu-160 i 47 bombardera Tu-95. Od tog broja, prema ukrajinskoj proceni, operativno je 13 Tu-160 i 38 Tu-95. Ukoliko su ove brojke tačne, Rusija bi imala 51 operativni strateški bombarder ova dva tipa.
Takva procena dolazi nakon više ukrajinskih operacija usmerenih protiv aerodroma na kojima se nalazi ruska dalekometna avijacija. Kijev tvrdi da je upravo zbog ograničenog ukupnog broja strateških bombardera svaki izgubljeni ili teško oštećeni avion posebno značajan. Istovremeno, GUR priznaje da ruska strana nije izgubila mogućnost da koristi stratešku avijaciju kao deo kombinovanih raketnih napada.
Tu-95MS i Tu-160 imaju posebno mesto u tim operacijama jer predstavljaju vazdušnu komponentu ruskih snaga sposobnu za lansiranje krstarećih raketa velikog dometa. Tu-95MS može da nosi do četiri rakete H-101, dok Tu-160 može da ponese do 12 raketa ovog tipa.
Ukrajinska procena, međutim, ne odnosi se samo na broj aviona. GUR je izneo i tvrdnje o stanju ruske proizvodnje, baziranju bombardera, promenama u načinu njihove upotrebe i količinama različitih raketa koje Moskva navodno još poseduje.
GUR: svaki gubitak bombardera značajan
Predstavnici ukrajinske vojne obaveštajne službe smatraju da ograničen broj aviona u ruskoj dalekometnoj avijaciji povećava značaj svakog pojedinačnog gubitka.
Prema njihovoj proceni, čak i uništenje ili onesposobljavanje jednog strateškog bombardera predstavlja primetan udar na flotu koju nije moguće brzo nadoknaditi.
GUR pritom tvrdi da ruska odbrambena industrija nema mogućnost da u potpunosti obnovi nekadašnji tempo proizvodnje Tu-160.
„Nakon raspada SSSR-a, neprijatelj pokušava da obnovi proizvodnju aviona Tu-160, ali sada odbrambena industrija Ruske Federacije može samo da popravlja i modernizuje postojeće avione. Udari na ruske rafinerije ne utiču na upotrebu neprijateljske strateške avijacije, pošto se vojna tehnika, posebno avijacija, prioritetno snabdeva gorivom“, navodi GUR.
Prema toj tvrdnji, ukrajinski napadi na rusku naftnu infrastrukturu ne predstavljaju neposrednu prepreku za izvođenje letova strateške avijacije, jer vojska ima prednost u raspodeli goriva.
Ukrajinska strana time razdvaja dve vrste pritiska na ruske snage. Napadi na same aerodrome i avione pokušavaju direktno da smanje broj raspoloživih bombardera, dok udari na rafinerije imaju šire ekonomske i logističke posledice, ali prema GUR-u za sada ne sprečavaju upotrebu dalekometne avijacije.
Bombarderi pomereni dublje u unutrašnjost Rusije
GUR navodi da je Moskva deo strateške avijacije premestila na aerodrome znatno udaljenije od ukrajinske granice.
Kao posebno važne baze navedeni su aerodrom Ukrajinka u Amurskoj oblasti i Belaja u Irkutskoj oblasti.
Takvo baziranje trebalo bi da smanji izloženost bombardera ukrajinskim napadima, jer se avioni nalaze hiljadama kilometara od zone sukoba.
Prema tvrdnjama ukrajinske obaveštajne službe, prilikom pripreme raketnih napada avioni se zatim premeštaju na aerodrome bliže evropskom delu Rusije. GUR kao takve tačke navodi Engels-2 u Saratovskoj oblasti i Olenju u Murmanskoj oblasti.
Sa tih aerodroma bombarderi poleću prema područjima sa kojih lansiraju rakete na ciljeve u Ukrajini.
Takav način rada zahteva dodatno premeštanje aviona između udaljenih baza, ali istovremeno otežava njihovo stalno praćenje i pokušaje napada dok nisu angažovani u pripremama za borbenu misiju.
Manje krstarećih raketa iz aviona, više balističkih projektila
Ukrajinski GUR tvrdi i da se intenzitet korišćenja strateških bombardera smanjio u odnosu na prve godine sukoba.
„Intenzitet upotrebe strateške avijacije protiv ciljeva na teritoriji Ukrajine je neznatno smanjen u poređenju sa 2022-2024. godinom, zbog prilično niske efikasnosti krstarećih raketa“, saopštila je ukrajinska obaveštajna služba.
Prema istoj proceni, ruske snage od kraja prošle godine sve više koriste balističke rakete.
Razlog koji GUR navodi nije nedostatak vazdušno lansiranih krstarećih raketa, već veća teškoća njihovog presretanja sa ukrajinske strane.
„Nasuprot tome, od kraja prošle godine, neprijatelj je povećao upotrebu balističkih raketa, jer Odbrambene snage Ukrajine imaju ograničene mogućnosti da im se suprotstave“, tvrde predstavnici GUR-a.
Prema toj verziji, Moskva prilagođava izbor oružja rezultatima na terenu i stepenu efikasnosti ukrajinske protivvazdušne i protivraketne odbrane.
Kijev: Rusija i dalje ima značajne zalihe raketa
Procena o stanju strateške avijacije pojavila se zajedno sa ranijim ukrajinskim tvrdnjama o količini raketnog naoružanja koje Rusija navodno još drži u skladištima.
Ukrajinska agencija UNIAN prenela je podatke prema kojima Moskva raspolaže sa oko 600 krstarećih raketa Oniks i približno 450 raketa Kalibr.
Na spisku koji se pripisuje ukrajinskim tvrdnjama nalazi se i oko 400 raketa RM-48U namenjenih sistemima S-400.
GUR procenjuje da Rusija ima oko 130 balističkih raketa za sistem Iskander-M, približno 120 hipersoničnih raketa Cirkon, oko 100 H-101 i približno 50 raketa Kindžal.
Pored njih, u ruskom arsenalu prema ukrajinskim tvrdnjama nalaze se i severnokorejske balističke rakete KN-23 i KN-24.
Navedene brojke predstavljaju procene Kijeva i nisu isto što i javno objavljeno stanje ruskih vojnih skladišta.
Više od 200 novih raketa mesečno prema proceni GUR-a
Ukrajinska vojna obaveštajna služba tvrdi da ruska industrija trenutno može da proizvede više od 200 krstarećih i balističkih raketa mesečno.
Prema tim procenama, prioritet proizvodnje imaju sistemi Iskander-M, krstareće rakete H-101 i Kalibar.
Takva proizvodnja omogućavala bi Moskvi da istovremeno koristi postojeće zalihe i nadoknađuje deo utrošenog naoružanja, što objašnjava zbog čega ukrajinska strana nastavlja da prati ne samo broj bombardera već i tempo proizvodnje projektila.
Za Tu-160 i Tu-95 broj samih letelica zato predstavlja samo jedan deo jednačine. Operativna vrednost tih bombardera direktno zavisi od raspoloživosti raketa, aerodroma, tehničkog održavanja, posada i mogućnosti da se avioni bezbedno premeste do polaznih zona za borbene misije.
Ukrajinske brojke
Sve navedene procene potiču iz ukrajinske vojne obaveštajne službe i predstavljaju sliku koju Kijev daje o stanju ruskih strateških snaga.
Tvrdnja da Rusija danas ima tačno 15 Tu-160 i 47 Tu-95, uz precizno određen broj operativnih aviona, podrazumeva pristup informacijama koje Moskva ne objavljuje javno. Isto važi za tačne zalihe Oniksa, Kalibara, Cirkona, Kindžala, H-101 i balističkih raketa, kao i za mesečni tempo proizvodnje svakog tipa.
Tu već dolazimo do granice između obaveštajne procene, ratne propagande i želja Kijeva. Ukrajinska strana svakako pokušava da prati ruske baze, proizvodnju, premeštanje aviona i upotrebu raketa, ali spolja nije moguće sa sigurnošću utvrditi koliko je takva slika potpuna.
Tačno stanje ruske strateške avijacije, broj potpuno ispravnih bombardera, raspoloživost rezervnih delova, stanje pojedinačnih aviona, realne zalihe raketa i planovi njihove upotrebe spadaju među najčuvanije vojne podatke Ruske Federacije.
Sve to u celini ne može pouzdano znati ni GUR, ni strani mediji, ni analitičari koji prate satelitske snimke. Potpunu sliku može imati samo veoma uzak krug ljudi u vojnom i državnom vrhu u Moskvi. Zbog toga ukrajinske brojke mogu biti koristan pokazatelj onoga što Kijev procenjuje ili želi da predstavi, ali ne i konačan popis ruskih strateških snaga.
A ukri ih koliko imaju?
I da je ovaj podatak slucajno tacan, ipak je to sasvim dovoljan broj da se sa tepih bombardovanjima preore svaki veci ukrajinski grad.
Trenutno u Ukrajini kako stoje stvari sa zapadnim raketama za PVO sisteme taj dan necemo jos dugo cekati.