Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je novi lovac šeste generacije F-47 već u izgradnji i da je njegova proizvodna linija pokrenuta. Tokom duge konferencije za novinare, u kojoj se osvrnuo na više tema, Tramp je posebno govorio o ponovnom naoružavanju američke vojske i programu koji bi trebalo da postane novi vrh američke vazdušne moći.
Prema njegovim rečima, F-47 je „trenutno u izradi“, a proizvodnja je već krenula. Tramp je dodao da mu je rečeno da je to „najveća borbena mašina ikada razvijena“, uz sopstvenu ogradu da će se to tek videti.
Ta formulacija zvuči kao klasična politička promocija novog oružja, ali osnovna tvrdnja o početku izrade nije izmišljena iz vazduha. Prema planovima američkog ratnog vazduhoplovstva i Boinga, prvi prototip F-47 zaista je ušao u proizvodnu fazu tokom 2025. godine. Prvi let planiran je za 2028, dok se ulazak u službu očekuje u periodu 2029–2030. godine.
Lovac F-47 više nije samo programska oznaka, maketa ili PR obećanje iz Pentagona. Američki lovac šeste generacije ulazi u fazu u kojoj se političke izjave, industrijski ugovori i fabrička realnost konačno ukrštaju.
Od NGAD-a do F-47
F-47 je ranije bio poznat kao deo programa Next Generation Air Dominance, odnosno NGAD. Taj program je zamišljen kao zamena za F-22 Raptor, najelitniji američki lovac pete generacije, koji je ušao u službu kao avion za vazdušnu nadmoć, ali je proizveden u relativno malom broju.
U martu 2025. Boeing je dobio ugovor vredan više od 20 milijardi dolara za razvoj i proizvodnju F-47. Time je američko ratno vazduhoplovstvo izabralo glavni pravac za svoj prvi lovac šeste generacije, a Boeing dobio posao koji može da odredi njegovu vojnu avio-industrijsku budućnost.
Ovo je posebno važno jer se Boeing poslednjih godina suočavao sa ozbiljnim pritiscima u civilnom i vojnom sektoru. F-47 zato nije samo novi avion za Pentagon, već i ogroman industrijski test za kompaniju koja mora da dokaže da može da iznese program najvišeg tehnološkog rizika.
Avion je pozicioniran kao naslednik F-22, ali ne kao obična zamena jedan za jedan. F-47 treba da bude centar novog načina ratovanja u vazduhu: platforma koja kombinuje stelt karakteristike, veliki borbeni radijus, nadzvučnu brzinu, visoku manevarsku sposobnost, udarno naoružanje i integraciju sa bespilotnim borbenim avionima.
Lovac koji ne dolazi sam
Najvažnija razlika između pete i šeste generacije nije samo u obliku aviona, premazima ili brzini. F-47 se razvija za borbu u kojoj pilot više nije sam u kabini protiv sveta, već komanduje mrežom senzora, oružja i bespilotnih pratilaca.
Američko ratno vazduhoplovstvo već razvija CCA, odnosno kolaborativne borbene avione, poluautonomne platforme koje treba da lete uz lovce sa posadom. F-47 će se uklapati u taj koncept. To znači da novi avion neće biti samo lovac, već komandni čvor za formaciju u kojoj deo rizika preuzimaju dronovi.
Takav pristup je direktan odgovor na realnost budućeg rata protiv ozbiljnog protivnika. Američki F-35 i F-22 jesu tehnološki moćni, ali su skupi, zahtevni za održavanje i ograničeni brojčano. U ratu protiv protivnika sa slojevitom PVO, modernim radarima, elektronskim ratovanjem i sopstvenom lovačkom avijacijom, sama superiornost pojedinačnog aviona više nije dovoljna.
F-47 zato treba da donese domet, preživljavanje i komandnu sposobnost. Prema dostupnim podacima, pominje se borbeni radijus od približno 1.950 kilometara, što bi mu omogućilo delovanje na velikim udaljenostima bez oslanjanja na preblizu raspoređene baze ili tankere. To je posebno važno za Pacifik, gde udaljenosti nisu evropske, već kontinentalne.
Šta se za sada zna o F-47
Poznate karakteristike F-47 za sada ostaju ograničene, ali se pominje nekoliko ključnih pravaca: značajno poboljšana prikrivenost, veći borbeni radijus, nadzvučna brzina, povećana manevarska sposobnost, mogućnost nošenja udarnog oružja i rad sa bespilotnim platformama.
Američko ratno vazduhoplovstvo želi avion koji će imati bolju preživljivost, stabilnost i pristupačnost u odnosu na petu generaciju. Upravo ta „pristupačnost“ već sada zvuči kao najproblematičniji deo cele priče.
Svaki američki program nove generacije počinje obećanjem da će biti efikasniji, racionalniji i održiviji od prethodnog. Potom se pojave realnost razvoja, cena senzora, motora, softvera, stelt materijala, naoružanja, obuke, infrastrukture i održavanja. F-35 je najbolji primer kako avion može istovremeno postati globalni standard i ogromna finansijska glavobolja.
Cena po jedinici F-47 još nije objavljena. To je možda i najvažniji podatak koji nedostaje. Trampova rečenica o „najvećoj borbenoj mašini“ zvuči snažno, ali budućnost programa neće odlučiti samo performanse. Odlučiće je i pitanje koliko takvih aviona SAD mogu da kupe, koliko brzo mogu da ih uvedu u službu i koliko dugo mogu da ih održavaju u ratnom ritmu.
Američka poruka protivnicima
F-47 je politička poruka jednako koliko i vojni program. SAD žele da pokažu da zadržavaju tehnološku inicijativu u trenutku kada Kina ubrzano razvija sopstvene lovce nove generacije, hipersonične rakete, protivbrodske sisteme i mrežu senzora u zapadnom Pacifiku.
Naslednik F-22 mora da odgovori na potpuno drugačije nebo od onog za koje je Raptor razvijan. F-22 je nastao kao avion za američku dominaciju posle Hladnog rata. F-47 nastaje u eri u kojoj se američka nadmoć više ne podrazumeva, naročito u zoni oko Tajvana, Južnog kineskog mora i šireg Indo-Pacifika.
Zato je Trampova izjava važna. Ona ne otkriva mnogo tehničkih detalja, ali potvrđuje da Vašington želi da ubrza prelazak sa programa na proizvodnju. Ako prvi let zaista bude izveden 2028, a ulazak u službu usledi 2029. ili 2030, F-47 bi mogao postati centralni američki lovac za naredne decenije.
Za sada, međutim, postoje dve slike. Prva je politička: „najveća borbena mašina ikada razvijena“. Druga je realna: skup, složen i rizičan program koji tek treba da poleti, prođe testove, uđe u proizvodnju i pokaže da zaista može da nasledi F-22.
F-47 se, prema Trampovim rečima, već pravi. Prava provera počeće tek kada avion napusti fabriku, poleti i pokaže da li je američka šesta generacija zaista nova era vazdušne nadmoći ili još jedan preskup odgovor na rat koji se menja brže nego što ga Pentagon može planirati.
