Švedska vojska je 12. juna dva puta podigla borbene avione JAS 39 Gripen nakon što su ruski Su-24 i Su-34 primećeni u blizini švedskog vazdušnog prostora iznad Baltičkog mora. Kršenja granice, prema švedskim navodima, nije bilo. Upravo zato se nameće pitanje: zašto je reakcija predstavljena kao ozbiljan signal?
Švedske oružane snage saopštile su da su, posle otkrivanja ruskih aviona, brzo podignuta dva para Gripena. Njihov zadatak bio je identifikacija i pratnja letelica, kao i zaštita nacionalnog vazdušnog prostora. Ruski avioni su praćeni dok se nisu udaljili na bezbednu distancu. U operaciji su učestvovali i danski lovci, što pokazuje da se ovakve epizode u Baltičkom moru više ne tretiraju kao lokalna stvar jedne države.
Prema pisanju SVT Nyheter, koji se poziva na portparolku švedskih oružanih snaga Hanu Herlin, ruski avioni su viđeni u blizini švedskog vazdušnog prostora u južnom i severnom delu Baltičkog mora.
„Ne možemo spekulisati o razlozima ruskih letova u tom području, ali smatramo da je situacija veoma ozbiljna“, rekla je Herlin. Prema njenim rečima, sama činjenica da je Švedska podigla borbene avione „već je signal“.
Signal kome i zbog čega?
Švedska reakcija dolazi u trenutku kada je Baltičko more postalo jedno od najosetljivijih područja u Evropi. Posle ulaska Švedske u NATO, svako približavanje ruskih vojnih aviona automatski dobija širi politički i bezbednosni okvir. Ruski piloti, sa druge strane, nastavljaju da lete u međunarodnom vazdušnom prostoru, tamo gde im je formalno dozvoljeno, dok NATO države sve češće takve letove prate kao test spremnosti.
U ovoj epizodi nije bilo ulaska u švedski vazdušni prostor. Nije bilo ni direktnog incidenta. Međutim, podizanje Gripena i uključivanje danskih aviona pokazuju novu normalnost NATO-a u regionu: svaka pojava ruskih vojnih letelica blizu granica odmah aktivira lanac nadzora, presretanja i političkog signaliziranja.
Su-24 i Su-34 nisu nepoznanica za NATO avijaciju. Su-24 je stariji taktički bombarder, dok je Su-34 savremeniji ruski lovac-bombarder namenjen udarima po kopnenim i pomorskim ciljevima. Njihovo prisustvo iznad Baltika zato ne može biti posmatrano isto kao rutinski let transportnog aviona, čak i kada se odvija van tuđeg vazdušnog prostora.
Baltički prostor sve češće reaguje na sve što leti
Dan kasnije, 13. juna, Litvanija je takođe podigla borbene avione NATO-a zbog objekta koji je prvobitno imao karakteristike drona. Incident je bio dovoljno ozbiljno shvaćen da su vlasti privremeno obustavile operacije na aerodromu u Viljnusu. Kasnije se ispostavilo da nije reč o „ruskoj pretnji“, već o meteorološkom balonu.
To nije jedini slučaj nervozne reakcije u Baltičkom regionu. Dana 8. juna, francuski Rafal, angažovan u misiji vazdušnog policijovanja, oborio je ukrajinski dron koji je ušao u letonski vazdušni prostor. U maju je rumunski F-16 Fighting Falcon, takođe u okviru misije vazdušne policije u baltičkim državama, imao jurnjavu sa ukrajinskim dronom u Letoniji. Letelica je oborena raketom vazduh-vazduh nakon neovlašćenog ulaska u estonski vazdušni prostor, a pilotu su obećali odlikovanje.
Zbog toga najnovije podizanje švedskih Gripena ne stoji samo za sebe. Ono je deo šire slike u kojoj se Baltičko more pretvorilo u zonu stalne pripravnosti. Ruski avioni, ukrajinski dronovi, meteorološki baloni i NATO patrole sada proizvode gotovo isti početni refleks: uzbunu, poletanje lovaca i proveru ko je, šta je i kuda ide.
Švedska poručuje da je podizanje Gripena signal. Rusija pokazuje da nastavlja letove blizu NATO prostora. Baltičke države i saveznici reaguju sve brže, ponekad i na pogrešnu metu. U takvom vazdušnom prostoru, opasnost više nije samo u nameri, već u nervozi sistema koji svakog dana mora da odlučuje da li gleda u avion, dron, balon ili početak ozbiljnijeg incidenta.
