Kanada bi mogla da izvede jedan od neprijatnijih zaokreta za američku vojnu industriju poslednjih godina. Umesto ranije obećavane ekskluzivne kupovine 88 lovaca F-35A kompanije Lockheed Martin, Otava sada razmatra model mešovite flote u kojoj bi američki stelt avion bio sveden na znatno manji broj, dok bi veliki deo zamene za stare CF-18 preuzeo švedski Saab JAS 39 Gripen E.
Prema informacijama koje objavljuju kanadski mediji, vlada u Otavi razmatra smanjenje narudžbine F-35 na oko 30 aviona i nabavku približno 60 Gripena E. U drugim procenama pominje se i širi scenario sa 72 švedska aviona, dok bi ukupna buduća lovačka flota u perspektivi mogla da poraste na oko 140 letelica.
Odluka još nije konačna, ali pregovori sa Saabom su tvrdi se aktivni. Za Vašington je problem u tome što ovo više nije samo pitanje aviona, već pitanje političke kontrole, industrijskog suvereniteta i kanadske tvrdnje kako želi da smanji zavisnost od američkih dobavljača.
F-35 više nije jedina opcija
Kanada je 2023. godine odobrila plan nabavke 88 lovaca F-35A, čime je delovalo da je višegodišnja dilema završena u korist Lockheed Martina. Međutim, pogoršani odnosi između Otave i Vašingtona, posebno u vreme administracije Donalda Trampa, ponovo su otvorili pitanje da li Kanada želi da kompletno vazduhoplovstvo veže za američki sistem.
Pravno, Kanada je čvrsto obavezana za prvih 16 aviona F-35A. Preostale 72 letelice nisu obuhvaćene istim nivoom ugovornih obaveza, što Otavi ostavlja prostor da smanji kupovinu bez katastrofalnih finansijskih posledica. Ranija plaćanja za komponente dugog ciklusa, vezana za dodatnu seriju od 14 F-35, delovala su kao signal da Kanada ipak neće rizikovati sukob sa američkom industrijom i sistemom NORAD-a. Ipak, produžene političke tenzije zadržale su opciju podele flote otvorenom.
Gripen E tu ulazi kao mnogo više od „jeftinije zamene“. Saab nudi avion sa modernom avionikom, nižim operativnim troškovima, mogućnošću rada sa improvizovanih pista i daleko većim prostorom za lokalnu industriju. Prema procenama iz dostavljenih podataka, trošak po satu leta Gripena E kreće se između 7.000 i 10.000 dolara, što je približno tri puta manje od F-35A.
Za Kanadu, to nije mala stvar. Zemlja mora da pokriva ogroman vazdušni prostor, arktičke pravce, udaljene baze i misije u okviru NORAD-a i NATO-a. Avion koji je jeftiniji za upotrebu, lakši za održavanje i manje zavisan od američkog lanca snabdevanja postaje privlačan, naročito ako dolazi sa industrijskim paketom.
Saab nudi ono što Lockheed ne voli da deli
Najveći adut Šveđana nije samo Gripen, već ono što dolazi uz njega. Saab nudi paket „Napravljeno za Kanadu od strane Kanađana“, koji uključuje transfer tehnologije, lokalnu montažu, kanadsku kontrolu nad softverskim ažuriranjima i borbenim sistemima, kao i otvaranje proizvodnog centra u Kanadi.
Procene govore o 6.000 do 12.600 radnih mesta, dok drugi izvori pominju do 9.000 radnih mesta kroz lokalizovanu proizvodnju. Posebno bi profitirao vazduhoplovni sektor Kvebeka, gde bi se deo proizvodnje i integracije mogao vezati za postojeću industrijsku bazu.
Takav model se uklapa u novu kanadsku strategiju odbrambene industrije, pokrenutu u februaru 2026. godine. Ona predviđa ulaganja od 500 milijardi kanadskih dolara tokom naredne decenije i povećanje budžeta za odbranu na 5 odsto BDP-a do 2035. godine. Centralna ideja je da se prekine istorijski obrazac u kojem je oko 75 odsto sredstava odlazilo američkim dobavljačima. Novi okvir traži da 70 odsto vrednosti ugovora ostane u zemlji kroz domaću proizvodnju.
Kanadska vlada to formuliše kroz potrebu da istovremeno zadovolji potrebe oružanih snaga, diverzifikuje geopolitičke veze i podrži nacionalnu industriju. U praksi, to znači manje direktne zavisnosti od Vašingtona i više prostora za evropske i domaće industrijske aranžmane.
GlobalEye je već pokazao pravac
Zaokret ka Saabu nije počeo sa Gripenom. Otava je 27. maja 2026. eliminisala američke ponude Boeing E-7 Wedgetail i L3Harris Aeris u korist švedskog rešenja GlobalEye. Reč je o potencijalnom ugovoru vrednom više od 5 milijardi kanadskih dolara za kupovinu pet do šest aviona za rano upozoravanje.
GlobalEye se zasniva na radaru Erieye ER i trupu aviona Bombardier Global 6500, koji se proizvodi u Kanadi. Taj izbor je pokazao da vlada u Otavi više ne gleda samo performanse sistema, već i industrijski povratak, domaću proizvodnju i kontrolu nad ključnim kapacitetima.
Gripen E se prirodno uklapa u takvu logiku. Za razliku od F-35, koji je duboko vezan za američki softver, logistiku, delove, održavanje i režim modernizacije, švedski avion se Kanadi nudi kao platforma sa većim prostorom za domaću kontrolu. Nije lovac pete generacije i ne može da zameni stelt sposobnosti F-35, ali može da smanji zavisnost od jednog političkog i industrijskog centra.
Mešovita flota bi zato bila kompromis. Trideset F-35A omogućilo bi Kanadi da zadrži stelt interoperabilnost u okviru NATO-a i NORAD-a, posebno na arktičkom pravcu. Šezdeset Gripena E dalo bi ratnom vazduhoplovstvu jeftiniju, fleksibilniju i industrijski korisniju platformu za širi spektar zadataka.
Švedski avion kao politički signal Vašingtonu
Ova priča ima i jasnu političku dimenziju. Kanada formalno ne prekida vojnu saradnju sa SAD, niti izlazi iz američkog bezbednosnog kišobrana. Međutim, sama mogućnost da se većina planirane narudžbine F-35 zameni švedskim Gripenom šalje poruku da Otava više ne želi da bude automatski kupac američke opreme.
Zategnuti odnosi između administracije Donalda Trampa i vlade u Otavi, koja je politički bliža prethodnoj američkoj liniji, Londonu i Briselu, preneli su ekonomski spor direktno u oblast strateške vojne opreme. Zbog toga se priča o Gripenu ne može posmatrati samo kao tehnička procena aviona ili potraga za jeftinijim satom leta. Ona izgleda i kao koordinisani liberalno-demokratski prkos aktuelnoj administraciji u Vašingtonu, upakovan u argumente industrijskog suvereniteta, lokalne proizvodnje i otvaranja radnih mesta.
Gripen E nije lovac pete generacije i ne može da ponudi iste stelt sposobnosti kao F-35. To u Otavi dobro znaju. Zato ni eventualna podela flote ne bi značila da Kanada odustaje od američkog sistema u potpunosti. Paket od oko 30 F-35A zadržao bi vezu sa SAD, posebno na arktičkom pravcu, dok bi Gripen E pokrio određeni spektar zadataka uz niže troškove, lakše održavanje i veći prostor za domaću industriju.
Dodatni element je Ukrajina. Saab je u industrijski predlog, prema dostupnim informacijama, uključio i mogućnost sklapanja Gripena namenjenih budućoj vojnoj obnovi Ukrajine u kanadskim fabrikama. Takav model bi se potencijalno mogao finansirati kroz rusku imovinu zamrznutu u Evropi, čime bi kanadska proizvodnja dobila još jednu političku i ekonomsku funkciju.
Kanada ne trči pred rudu. Zato nije slučajno što se, prema dostupnim informacijama, zvanična objava o smanjenju narudžbine F-35 očekuje tek posle delimičnih izbora za Kongres SAD u novembru 2026. godine, gde se nadaju promenama. Kanada ne bira samo između Lockheeda i Saaba. Ona bira kako da pokaže prkos vlastima u Vašington, a da istovremeno ostane u istom bezbednosnom sistemu.
