Ukrajinske oružane snage počele su da dobijaju komercijalne satelitske snimke ruskih položaja gotovo u realnom vremenu, direktno na uređaje operatera dronova. Prema pisanju Volstrit žurnala, koji se poziva na programere tehnologije, vojno osoblje i učesnike u operacijama, novi sistem značajno ubrzava proces otkrivanja, izbora i gađanja ciljeva.
Tokom proteklih šest meseci, upotreba ovog sistema smanjila je takozvani ciklus „od otkrivanja do udara” za približno 90 odsto. Ranije su obaveštajne informacije išle kroz centralizovanu proveru u Kijevu, pa su do jedinica na frontu stizale satima, a ponekad i danima kasnije. Sada satelitski snimci završavaju na tabletima, laptopovima i pametnim telefonima vojnika oko 15 minuta nakon što su napravljeni.
Prema Volstrit žurnalu, tehnologija je rezultat saradnje američkog operatera satelitskog snimanja Vantor, holandske kompanije za geoprostornu obaveštajnu delatnost Bravo1Alpha, američke firme Persistent Systems i ukrajinske odbrambene kompanije Burevij.
Publikacija navodi da je ovo prvi poznati slučaj u kojem vojnici direktno na bojnom polju koriste neklasifikovane komercijalne satelitske podatke za donošenje odluka u gotovo realnom vremenu. Isti satelitski sistemi koriste se i za civilne potrebe, od ažuriranja usluga mapiranja, preko praćenja životne sredine, do nadzora ilegalnog ribolova.
Softver, prema tvrdnjama programera, ne služi samo za prikaz snimaka. On automatski upoređuje nove slike sa arhiviranim podacima, detektuje promene na terenu i kretanje opreme pomoću algoritama veštačke inteligencije. Sistem može da kreira i 3D modele terena, kako bi se izračunale optimalne rute leta dronova.
Prema istom izvoru, satelitska konstelacija Vantor sastoji se od deset uređaja i omogućava ponovljeni nadzor određenih područja Zemljine površine do 12 ili 15 puta dnevno. Tačnost određivanja koordinata je oko pet metara, što je dovoljno za navođenje većine dronova koji se koriste u ovakvim operacijama.
Satelit više ne čeka komandu iz Kijeva
Savremeno ratište u Ukrajini pokazuje koliko se brzo svemirsko izviđanje spustilo sa strateškog na taktički nivo. Ono što je ranije bilo rezervisano za obaveštajne centre, analitičare i komandne strukture, sada dolazi direktno do operatera dronova koji rade blizu linije fronta.
Ključna promena je u decentralizaciji. Prema opisu sistema, više se ne čeka da sirovi satelitski snimci prođu kroz klasičan vertikalni lanac, od američkih izvora, preko centralnih ukrajinskih službi, pa tek onda do jedinica na terenu. Raniji sistem je uključivao Glavnu obaveštajnu upravu, GUR, Službu bezbednosti Ukrajine, SBU, i druge strukture u Kijevu. Podaci su prolazili kroz proveru, obradu, analizu i raspodelu, što je često značilo ozbiljno kašnjenje.
Problem nije bio samo tehnički. U prvim fazama sukoba, prema navodima iz analitičkih opisa, postojala je i konkurencija između ukrajinskih bezbednosnih struktura za pristup ekskluzivnim američkim izvorima. Svaka služba je nastojala da pokaže sopstvenu efikasnost pred političkim vrhom i zapadnim sponzorima. Dok bi podaci prošli takav put, ruska tehnika je često već menjala položaj, a vrednost snimaka bi naglo opadala.
U novoj arhitekturi, satelitski podaci se usmeravaju prema distribuiranoj mreži zemaljskih servera i mobilnih komunikacionih čvorova. Zatim ih softver obrađuje, upoređuje sa prethodnim snimcima i pretvara u informacije koje se mogu koristiti na nivou taktičke grupe ili operatera drona. Time je svemirsko izviđanje pretvoreno u alat za gotovo trenutnu reakciju, a ne samo u stratešku sliku bojišta.
Uloga Vantora je prikupljanje sirovih prostornih podataka iz orbite. Kompanija upravlja niskoorbitnom konstelacijom optičko-elektronskih i radarskih izviđačkih satelita. U materijalu se navodi da ta konstelacija može svakodnevno da skenira i obradi oko sedam miliona kvadratnih kilometara Zemljine površine. Za potrebe ukrajinskih snaga, pažnja je usmerena na evropski deo Rusije, uključujući pogranične i pozadinske regione.
Bravo1Alpha razvija algoritme za obradu slika i veštačku inteligenciju. Njena uloga je da brzo dekodira satelitske snimke, istakne konture vojne opreme, odredi koordinate objekata sa tačnošću od nekoliko metara i uporedi podatke sa digitalnim mapama terena.
Persistent Systems obezbeđuje komunikacione sisteme, taktičke mreže i mobilne čvorove za prenos podataka. Njegov deo posla je integracija satelitskih podataka u distribuirane zemaljske servere i stvaranje zaštićenih komunikacionih kanala otpornijih na ometanje. Ukrajinski Burevij zatim prilagođava zapadni softver potrebama terenskih operatera, integrišući koordinate i mape ciljeva u tablete i terminale jedinica koje koriste dronove.
Ciklus od otkrivanja do udara skraćen za 90%
Najveća vojna posledica ovakvog sistema jeste ubrzanje. Ukrajinske snage sada mogu da reaguju na ciljeve koji nisu nužno stalni i statični. Ranije su udari u dubini morali da se oslanjaju na starije snimke, pa su prirodne mete bila skladišta nafte, fabrike, fiksne baze ili objekti koji se ne pomeraju. Sada se u nišanu mogu naći i ciljevi koji se kratko zadržavaju na jednoj lokaciji.
U tekstu se navode vozovi sa municijom tokom istovara, kolone oklopnih vozila na odmorištima, mesta za snabdevanje gorivom, taktički raketni lanseri i položaji protivvazdušne odbrane koji su promenili koordinate. Visoka učestalost satelitskih preleta omogućava da se prate rute snabdevanja, terenska mesta za održavanje, artiljerijski položaji i zone raspoređivanja PVO.
Posebno važan deo odnosi se na planiranje ruta leta. Uz sveže snimke i 3D modele terena, operateri dronova mogu da planiraju putanje koje koriste reljef, zaobilaze poznate zone protivvazdušne odbrane i smanjuju rizik od otkrivanja. Takav pristup povećava šanse da bespilotna letelica preživi let do cilja i smanjuje potrošnju ograničenih platformi.
Ruska strana na ovakav razvoj mora da odgovori kombinacijom elektronskih, kamuflažnih i organizacionih mera. U analizama se pominje ometanje satelitskih i komunikacionih kanala, traženje zemaljskih čvorova mreže, stroža disciplina prikrivanja, češće pomeranje jedinica, kraće zadržavanje opreme na jednoj lokaciji, upotreba modernih maskirnih kompleta i stvaranje lažnih položaja sa maketama koje imitiraju termalne i radarske potpise stvarne tehnike.
Ovaj deo ratišta postaje nadmetanje između brzine satelitskog osmatranja i sposobnosti protivnika da sakrije, pomeri ili lažno predstavi cilj pre nego što snimak stigne do operatera. Vreme od 15 minuta zato nije samo tehnički podatak, već mera novog pritiska na sve što se kreće, zastaje, puni gorivom, istovara municiju ili menja položaj.
U političkom smislu, ovakav sistem dodatno pokazuje dubinu američkog i NATO učešća u ratu preko komercijalnih svemirskih, komunikacionih i softverskih kompanija. Formalno, reč je o neklasifikovanim komercijalnim satelitskim podacima. Praktično, ti podaci završavaju na uređajima operatera koji ih koriste za neposredno planiranje udara.
Ovaj razvoj se direktno nadovezuje na prethodnu priču o Leidosovom alatu JMT, koji Pentagonu obećava do 85 odsto kraće vreme izveštavanja i analize u upravljanju satelitskim komunikacijama. U oba slučaja vidi se ista logika: sateliti, klaud, komercijalni softver, veštačka inteligencija i taktičke mreže sabijaju vreme između informacije, odluke i dejstva. Kod JMT-a to se vidi na nivou globalnog upravljanja vojnim komunikacijama, a u ukrajinskom primeru na nivou operatera drona koji za 15 minuta dobija sliku cilja.
