Američka mornarica planira da od početka naredne decenije rasporedi do osam novih podmornica klase Columbia sa balističkim nuklearnim raketama u pomorskoj bazi Kitsap-Bangor, u saveznoj državi Vašington. Reč je o zameni postojećih podmornica klase Ohio koje se već nalaze u toj bazi, ali i o jasnom pomeranju težine američkog pomorskog nuklearnog odvraćanja ka Pacifiku.
Prva podmornica klase Columbia trebalo bi da stigne u Naval Base Kitsap-Bangor oko 2032. godine. Sama baza nalazi se zapadno od Sijetla, na obali Pjudžet Saunda, i već je jedno od najvažnijih mesta američke podvodne nuklearne sile. Bangor je danas dom najvećem broju američkih balističkih podmornica i jedina je baza Pacifičke flote sposobna da podržava rakete Trident II D5.
Odluka da se upravo tamo stacionira do osam novih Columbia podmornica nije tehničko pitanje rasporeda flote već strateška poruka. Glavni pravac američke nuklearne podvodne pažnje sve više ide ka Kini, uz dodatni pritisak na Severnu Koreju i ruski Daleki istok. Pacifik postaje centralna arena nove nuklearne i pomorske konkurencije.
Zamena za Ohio i mnogo više
Podmornice klase Columbia projektovane su da zamene zastarele podmornice klase Ohio, koje su u američku službu ulazile između 1981. i 1997. godine. Ohio je decenijama bio kičma američke podvodne komponente nuklearne trijade, ali flota stari i mora da bude povlačena tokom narednih godina.
Columbia je zamišljena kao novi stub američkog nuklearnog odvraćanja. Svaka podmornica imaće podvodni deplasman od oko 20.800 tona, čime postaje najveća podmornica ikada građena za američku mornaricu. Nosiće 16 balističkih raketa Trident II D5LE, modernizovanu verziju rakete koja ostaje glavno oružje američkih strateških podmornica.
U našem prethodnom tekstu o prvoj podmornici ove klase, USS District of Columbia, već smo pisali da nova klasa donosi ozbiljne promene u odnosu na Ohio. Columbia će biti duga oko 171 metar, široka oko 13 metara, sa posadom od približno 155 članova i projektovanim životnim vekom od oko 42 godine. U odnosu na Ohio, nosi manje raketa, 16 umesto 24, ali dobija savremenije sisteme za tišinu, navigaciju, upravljanje i dugoročnu operativnu dostupnost.
Jedna od najvažnijih inovacija je nuklearni reaktor sa jezgrom projektovanim za ceo životni vek podmornice. To znači da Columbia ne bi trebalo da prolazi kroz skupi i dugotrajni remont radi dopune nuklearnog goriva. Time se povećava raspoloživost brodova, smanjuju prekidi u službi i olakšava planiranje strateških patrola.
Program sa najvišim prioritetom, ali ne bez problema
Američka mornarica program Columbia tretira kao jedan od najvažnijih, praktično kao prioritet iznad većine drugih brodograđevnih potreba. Razlog je jednostavan, podmornice sa balističkim raketama nose najpreživljiviji deo američkog nuklearnog arsenala.
Očekuje se da će Columbia podmornice u normalnim uslovima nositi oko 70 procenata raspoređenih američkih nuklearnih bojevih glava. To ih čini ne samo mornaričkim programom, već centralnim delom američke nuklearne strategije. Dok su kopneni sistemi Minuteman III stari više od pola veka, a bombarderska komponenta zavisi od baza, tankera i proboja kroz protivničku odbranu, strateške podmornice ostaju najteže za lociranje i uništenje.
Ipak, program ne ide glatko. Kada je pokrenut, očekivalo se da će prva podmornica klase Columbia ući u službu krajem 2020-ih. Taj plan je već pomeren. Prema novijim podacima, prva jedinica, USS District of Columbia, prati rok isporuke oko 2028. godine, dok se ulazak u operativnu službu očekuje oko 2031. godine. To se uklapa sa planom da Bangor prve Columbia podmornice primi od 2032. godine.
Takva kašnjenja nisu iznenađenje. Američka brodogradnja već je preopterećena programima klase Virginia, strateških podmornica Columbia, remontima postojeće flote i nedostatkom kvalifikovane radne snage. Kada je reč o najvećoj i najskupljoj američkoj podmornici, svaki problem u lancu dobavljača, zavarivanju, reaktorskim komponentama ili elektronici može da pomeri rokove.
Zašto baš Pacifik
Raspoređivanje do osam Columbia podmornica u Kitsap-Bangoru jasno pokazuje gde Vašington vidi glavnu nuklearnu i pomorsku pretnju. Kina ubrzano širi svoj strateški arsenal, gradi nova polja silosa za interkontinentalne balističke rakete, razvija modernije podmornice sa balističkim raketama i pokušava da zatvori prostor oko svojih obala snažnijom protivpodmorničkom odbranom.
Za SAD, podmornice u Bangoru omogućavaju kraći i direktniji pristup pacifičkim patrolnim zonama. Odatle mogu držati pod pritiskom ciljeve u Kini, Severnoj Koreji i ruskom Dalekom istoku. To ne znači da se rakete Trident ne mogu koristiti sa drugih lokacija, ali geografski raspored flote govori o prioritetima.
Bangor nije slučajno izabran. Baza već ima infrastrukturu za Ohio podmornice, skladištenje i podršku Trident raketama, obuku, strateško održavanje i specijalizovane jedinice. Modernizacija baze, uključujući radove na pristaništima i infrastrukturi, deo je pripreme za dolazak novih podmornica.
U praksi, to znači da će američka podvodna nuklearna komponenta na Pacifiku ostati snažno prisutna i posle povlačenja Ohio klase. Columbia ne menja samo brodove, već produžava celu strategiju: skrivena patrola, stalna pretnja odmazdom i mogućnost udara sa mora.
Kina sprema odgovor: Tip 096
Paralelno sa američkom klasom Columbia, Kina razvija sopstvenu novu generaciju podmornica sa balističkim raketama, poznatu kao Tip 096. Ona treba da zameni ili dopuni postojeće kineske podmornice Tip 094, koje su Pekingu dale važan, ali još ograničen pomorski nuklearni kapacitet.
Najvažnije očekivano poboljšanje kod Tipa 096 jeste akustična prikrivenost. Kineske podmornice prethodne generacije često su smatrane bučnijim od najnovijih američkih i ruskih rešenja. Nova klasa bi trebalo da uključi bolju izolaciju vibracija, mašine montirane na splavove, napredniji trup i sisteme za smanjenje buke.
Posebno se pominje kineski napredak u tehnologijama magnetnog pogona i propulzije sa obodom, za koje se navodi da su povezani i sa novom jurišnom podmornicom Tip 095. Ako ti sistemi budu uspešno primenjeni na Tipu 096, Kina bi mogla ozbiljno da smanji akustični potpis svojih strateških podmornica i približi ih najtišim zapadnim podmornicama.
To je za SAD ozbiljan problem. Američka strategija decenijama se oslanjala na to da može da prati protivničke strateške podmornice, posebno sovjetske i kasnije ruske. Ako kineske podmornice postanu tiše i dobiju rakete većeg dometa, Peking dobija mnogo sigurniji kapacitet drugog udara.
Ruski Boreji i severnokorejske ambicije
Pacifik nije samo američko-kineska priča. Rusija brzo širi flotu modernih balističkih podmornica klase Borej, koje su postale osnova nove ruske pomorske nuklearne komponente. Boreji deluju i iz pacifičkih baza, čime ruski Daleki istok ostaje važan deo šire nuklearne slike.
Severna Koreja takođe radi na podmornici sa balističkim raketama na nuklearni pogon. Njeni kapaciteti su daleko manji od američkih, kineskih ili ruskih, ali Pjongjang uporno pokušava da dobije preživljiviju nuklearnu platformu koja ne zavisi samo od kopnenih lansera. Pominje se i ruska podrška severnokorejskim naporima, što dodatno komplikuje računicu u regionu.
Za SAD, to znači da Columbia u Bangoru nije usmerena samo prema jednoj zemlji. Ona je deo šire mreže odvraćanja u kojoj se Kina posmatra kao glavni izazov, Rusija kao stara nuklearna sila sa pacifičkom komponentom, a Severna Koreja kao nepredvidiva regionalna pretnja koja postepeno proširuje arsenal.
Columbia kao odgovor na zastarevanje američke trijade
U američkoj nuklearnoj trijadi, kopneni silosi, strateški bombarderi i podmornice imaju različite uloge. Kopneni silosi su stalno spremni, ali su fiksni ciljevi. Bombarderi su fleksibilni, ali zavise od baza, tankera, vazdušnog prostora i vremena reakcije. Podmornice su najskriveniji i najpreživljiviji deo sistema.
Zbog toga im je Columbia veoma važna. Dok Minuteman III rakete stare i čekaju zamenu kroz program Sentinel, koji je već opterećen troškovima i kašnjenjima, podmornice ostaju najpouzdaniji element američkog odvraćanja. Ako dođe do najgoreg scenarija, upravo podmornice treba da garantuju da SAD mogu uzvratiti čak i posle prvog udara protivnika.
Suština strateškog odvraćanja se svodi na to da ne moraš nužno pobediti u nuklearnom ratu, već sprečiti protivnika da poveruje kako može da ga započne bez katastrofalnih posledica.
USS District of Columbia
U prethodnom članku o USS District of Columbia pisali smo da je prva podmornica klase Columbia već primila poslednju ključnu komponentu naprednog pogonskog sistema. Tada je bilo jasno da Amerika ulazi u novu fazu podvodnog nuklearnog odvraćanja, ali su rokovi već bili pomereni zbog kašnjenja od 12 do 16 meseci.
Taj tekst je pokazao tehničku stranu programa: istisninu od 20.810 tona, 16 lansirnih cevi za Trident D5, X-oblikovana krilca, pump-jet propulziju, električni pogon, anekojski premaz i reaktor koji ne zahteva dopunu goriva tokom životnog veka.
Nova informacija o planiranom raspoređivanju do osam Columbia podmornica u Bangoru dodaje stratešku mapu toj tehničkoj slici. Sada se jasnije vidi gde će te podmornice biti usmerene: ka Pacifiku, Kini, Severnoj Koreji i ruskom Dalekom istoku.
Najskuplji stub američkog odvraćanja ulazi u najopasniji okean
Columbia klasa nije samo zamena za Ohio. Ona je pokušaj da SAD sačuvaju podvodnu nuklearnu prednost u trenutku kada se Kina ubrzano približava statusu punog nuklearnog konkurenta, Rusija modernizuje pomorsku komponentu, a Severna Koreja pokušava da svoje rakete spusti ispod površine mora.
Raspoređivanje do osam podmornica u Kitsap-Bangoru pokazuje da Vašington ne planira smanjenje pritiska u Pacifiku. Naprotiv, američka nuklearna podvodna strategija sve više se sidri na zapadnoj obali, bliže glavnom teatru buduće konfrontacije.
Na papiru, Columbia donosi tišinu, dug životni vek, manji zahtev za održavanje, modernizovane Trident rakete i stabilniju patrolnu dostupnost. U praksi, ostaje pitanje da li će američka industrija uspeti da isporuči brodove tempom koji strategija zahteva. Međutim već sada je jasno da najveće američke strateške podmornice nove generacije neće samo zameniti stare brodove. One će biti raspoređene tamo gde Vašington vidi glavni nuklearni i pomorski izazov narednih decenija, u Pacifiku.
