Baltički region danas je ušao u potpuno novu fazu bezbednosne napetosti nakon što je prvi put potvrđeno da je bespilotna letelica ukrajinskog porekla oborena iznad teritorije Estonia tokom leta prema Rusiji.
Još veći odjek izazvala je činjenica da je dron oborio rumunski General Dynamics F-16 Fighting Falcon koji je učestvovao u NATO misiji vazdušne policije nad Baltikom.
Prema informacijama koje je objavio estonski ministar odbrane Hano Pevkur, dron je otkriven nakon upozorenja koje je stiglo iz Latvia, dok su estonski radari zatim registrovali letelicu koja se kretala prema jugu Estonije i dalje prema istoku.
Nekoliko minuta kasnije aktivirana je vazdušna uzbuna u više okruga na jugu zemlje, a avion Baltičke vazdušne patrole dobio je naređenje za presretanje.
Incident se dogodio u blizini grada Tartu, iznad jezera Virtsjarv.
Pevkur je otvoreno izjavio da se najverovatnije radilo o ukrajinskom dronu-kamikazi dugog dometa namenjenom za napad na ruske ciljeve.
To praktično znači da je letelica lansirana od strane Ukrajine ušla u vazdušni prostor države članice NATO-a pre nego što je oborena.
Naknadno je potvrđeno da je u akciji učestvovao rumunski kontingent „Karpatske zmije“, raspoređen u litvanskoj bazi Šauljaj u okviru NATO misije zaštite baltičkog vazdušnog prostora.
Rumunsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su oko 11 časova po lokalnom vremenu podignuta dva rumunska F-16 nakon upozorenja koje je stiglo iz NATO kombinovanog centra za vazdušne operacije u Uedemu.
Piloti su zatim identifikovali metu, prošli proceduru odobrenja za angažovanje i lansirali raketu vazduh-vazduh koja je oborila dron.
Prema saopštenju rumunskih vlasti, letelica nije oborena topom već skupom raketom, što dodatno pokazuje koliko je ozbiljno tretirana potencijalna pretnja.
Nije zvanično potvrđeno koja raketa je korišćena, ali Rumunija poslednjih godina intenzivno modernizuje arsenal za svoje F-16. U upotrebi su rakete kratkog dometa AIM-9X Sidewinder Block II, namenjene bliskoj vazdušnoj borbi, kao i AIM-120 AMRAAM rakete srednjeg i dugog dometa sa aktivnim radarskim navođenjem.
Cena pojedinačnih raketa kreće se od nekoliko stotina hiljada dolara pa do više od milion dolara po projektilu, zavisno od verzije.
Posebnu pažnju izazvalo je i objavljivanje identiteta pilota koji je izvršio obaranje.
Rumunski ministar odbrane Radu Miruca javno je saopštio da je dron oborio kapetan Pavelesku Kostel-Aleksandru i najavio da će biti odlikovan zbog uspešno izvršene misije.
Prema njegovim rečima, pilot je još ranije govorio da želi da pokaže kako F-16 može uspešno da obara male bespilotne ciljeve poput dronova, što je sada i dokazano u realnoj situaciji.
Ministar je dodao da je estonski kolega Hano Pevkur lično preneo čestitke Rumuniji zbog uspešno sprovedene operacije.
Istovremeno, situacija je izazvala ozbiljnu uzbunu i u Letoniji.
Sirene za vazdušnu opasnost oglasile su se gotovo istovremeno u više regiona zemlje, uključujući Cesis, Gulbene i Smiltene. Lokalni mediji tvrdili su da su razlog upravo dronovi koji su prolazili kroz letonski vazdušni prostor.
Moskva već duže vreme upozorava baltičke države da bi korišćenje njihove teritorije ili vazdušnog prostora za napade na Rusiju moglo izazvati ozbiljne posledice.
Ruska Spoljna obaveštajna služba ranije je tvrdila da pojedine baltičke zemlje pružaju logističku podršku ukrajinskim operacijama bespilotnim letelicama, dok su pojedini političari u regionu otvoreno govorili o mogućnosti presretanja dronova ili korišćenja infrastrukture za podršku Ukrajini.
Za Kijev ova situacija može biti politički neprijatna jer otvara pitanje ruta kojima se ukrajinske bespilotne letelice kreću tokom napada velikog dometa prema Rusiji.
Sa druge strane, estonske vlasti nisu ni kritikovali Ukrajinu zbog incidenta, već su fokus stavili na uspešnu reakciju NATO vazdušne policije i činjenicu da je dron presretnut pre nego što je nastavio let prema Rusiji.
U vojnom smislu, incident pokazuje koliko je rat dronova poslednjih godina promenio bezbednosnu sliku Evrope. Bespilotne letelice sada prelaze stotine i hiljade kilometara, prolaze kroz više država i postaju faktor koji direktno uvlači i zemlje daleko od fronta u sve složeniju vazdušnu bezbednosnu situaciju.
Posebno je značajno što je ovo prvi poznati slučaj da je NATO lovac u baltičkom regionu oborio ukrajinski dron tokom leta prema Rusiji, što dodatno pokazuje koliko su granice između regionalnog sukoba i šire evropske bezbednosne krize postale tanke.
