A-235 „Nudolj“: tajni štit Moskve koji može obarati ICBM rakete i satelite u svemiru

Kako se odbraniti od interkontinentalnih balističkih raketa (intercontinental ballistic missile – ICBM, Межконтинента́льная баллисти́ческая раке́та -МБР) kad od njih praktično nema odbrane? Kako stoje stvari, sada ni od taktičkih raketa bliskog i srednjeg dometa takođe nema odbrane zahvaljujući doskora nezamislivim brzinama kojima one stižu na cilj ostvarujući neverovatnu preciznost.

Ipak, sve države koje to mogu sebi da priušte, rade na sistemu protivraketne odbrane, spremajući se za sukob Sudnjeg dana. Pri tom beleže i značajne rezultate. Takvih nema mnogo.

Jedna od onih koja je postigla napredak u toj oblasti tražeći način da se zaštiti ili bar ublaži dejstvo ICBM jeste Sovjetski Savez, odnosno Ruska Federacija. Oni su to radili već od same pojave ovih zastrašujućih sredstava. O počecima protivraketne odbrane i raketi Galoš već smo pisali pa preporučujemo da konsultujete tekst.

Kako danas izgledaju napori da se od pretnji iz kosmosa zaštiti Moskva?

Zvanični naziv odbrane Moskovske oblasti je Ešelonirani teritorijalni sistem protivraketne odbrane A-235 Nudolj(Эшелони́рованная территориа́льная систе́ма противораке́тной оборо́ны А-235 Ну́доль). Reč je o višekanalnom sistemu protivraketne odbrane koji je razrađivala (počevši od 1978. godine) grupa naučnika koji su predvodili A. G. Basistov i B. P. Vinogradov. Oni su bili okupljeni u CNPO Vimpel u Moskvi. Devedesetih godina radovi su privremeno obustavljeni. Međutim, već 2011. godine u štampi su se počeli stidljivo pojavljivati tekstovi o novim koracima na realizaciji ovog projekta. 

On je zasnivan na mogućnostima Glavnog specijalizovanog konstruktorskog biroa koncerna Almaz-Antej (АО Концерн ВКО Алма́з-Анте́й). U dopunjenom i izmenjenom obliku projekat se sada realizuje kao višenamenski sistem protiraketne i protivkosmičke odbrane. Svrha mu je da vodi borbu ne samo s balističkim vazdušno-kosmičkim ciljevima već i sa manevrabilnim kosmičkim aparatima s posadama ili bez njih.

Sistem je dobio naziv po reci i istoimenom zaseoku u Klinskom rejonu Moskovske oblasti. U tom području se tradicionalno nalaze objekti i pozicije PVO Moskve i centralnog industrijskog reona.  Ne treba ga mešati sa kompleksom PVO koji je predviđen za odbranu od letelica, krstarećih raketa i raznih vrsta dronova.

Zamisao konstruktora

Najpre je A-235 planiran da bude raspoređen u tri ešelona: najdalji bi bio naoružan raketama protivraketne odbrane A-925, srednji bi dejstvovao kompleksom 58R6, a u najbližem ešalonu raspoređene bi bile rakete PRS-1M (modernizacija raketa PRS-1).

Za korišćenje u modifikovanom, unapređenom sistemu A-235 planira se korišćenje dvostepenih protivraketa s fragmentarno-fugasnom i nuklearnom bojevom glavom. Smatra se da takve rakete mogu presretati i neutralisati hiperzvučna sredstva napada, balistike rakete i njihove bojeve blokove, ali i satelite u niskoj orbiti.

Kada je i kako započet projekat?

Sistemi protiv-raketne odbrane (u daljem tekstu PRO) u Sovjetskom Savezu imaju bogatu tradiciju. Savet ministara SSSR je sedmoj juna 1978. godine izdao nalog № 585-119 za razradu modernizovanog sistema PRO A-135 ”Amur” čiji razvoj je počeo 1971. godine. On je bio naslednik već spomenutog sistema PRO A-35 Galoš (ABM-X-1 Galosh). Ta odluka odnosila se na gradnju sistema A-135 (О строительстве системы А-135) i tada oznaka A-235 još nije navođena.

Projektovanje je teklo u Naučno-istraživačkom institutu za izradu uređaja na bazi radio-talasa ”Vimpel”. Od 1986. godine generalni konstruktor bio je Basistov da bi ga 1998. posle njegove smrti nasledio Vinogradov. U saglasnosti s odlukom Saveta ministrara od 15. jula 1985. godine № 661-202 ovaj Naučno-istraživački institut kao radna jedinica Vimpela postaje glavno preduzeće za projektovanje celovitog sistema protivraketne odbrane u koji je bila integrisana i informatička komponenta na svim nivoima. 

1:15

Prvi projekat na nivou naučne skice dobio je oznaku A-235 i po svoj prilici bio je registrovan 1985. ili 1986. godine. Vlada je zaključila 31. januara 1991. godine državni ugovor № 406/1591 s Vimpelom o realizaciji modernizacije sistema protivraketne odbrane, radu na proširenju borbenih mogućnosti sistema A-135 kako bi se povećao domet zone uništenja cilja, povećanju manevrabilnosti rakete, ali i ojačanju novom bojevom glavom.

Predmet ugovora koji se, kako vidimo sastojao iz nekoliko zahteva, dobio je radi lakšeg komuniciranja zajednički naziv OKR Avion-M (опытно-конструкторская работа – ОКР «Самолёт-М; eksperimentalno istraživački rad). Shodno poznatoj sovjetskoj praksi sa komplikovanim oznakama, raketno-tehnički kompleks modernizovanog sistema PRO Moskve dobio je oznaku RTC-181M. Ugovor je predviđao da poslovi budu završeni 2015. godine. U sovjetskom vrhu su, kako vidimo, bili svesni složenosti zadatka.

Boris Jeljcin je 17. II 1995. godine svojim ukazom № 163 odredio da Vimpel bude glavni izvođač svih poslova u vezi s modernizacijom sistema RTC-181 i stvaranju sistema RTC- 181M. Godine 2011. u koncernu PVO ”Almaz Antej” razrađena je radna konstruktorska dokumentacija za bojevi kompleks 14C033, ista takva dokumentacija prvog stepena za radarski kompleks 14C031 i projekt funkcionalne digitalne programske podrške.

Tri različita, kompatibilna projekta. Iduće, 2012. godine u ”Almaz-Anteju” počela su preliminarna ispitivanja komponenti kompleksa 14C033.  Eksperimentalna i školsko-borbena ispitivanja A-235 planirana su bila za 2013. godinu. U tom trenutku na osnovu oskudnih podataka eksperti nisu mogli da uoče principijelnu razliku između novog sistemaA-235 i ranijeg A-135. 

Izgleda da su se u ”Vimpelu” i ”Anteju” držali dogovorenih rokova. Tako su strana sredstva informisanja objavila 18. XI 2015. godine da je obavljeno prvo uspešno lansiranje rakete kompleksa ”Nudolj” i treće lansiranje u sklopu programa ispitivanje raketnog kompleksa. Pretpostavljalo se da bi mesto raspoređivanja kompleksa na borbeno dežurstvo mogao biti nekadašnji rejon baziranja sistema A-135 u Podmoskovlju. Maja 2016. godine počela su detaljna ispitivanja svih elemenata sistema u sklopu obuke Vazdušno-kosmičkih snaga Ruske Federacije.

Na kosmodromu u Plesecku je 26. marta 2018. godine izvedeno testiranje raketa sistema A-235. Bilo je to prvo lansiranje sa standardne, usvojene pokretne lansirne platforme. U ruskoj praksi to znači da je oruđe postiglo operativnu sposobnost, posle čega sledi prijem sredstva i raspoređivanje na borbeno dežurstvo. Američka kompanija CNBC je 18. januara 2019. godine javila da je u Rusiji obavljeno uspešno testiranje rakete presretača satelita. Godine 2020. nastavljena su usavršavanja i lansiranja.

Na Zapadu je on izazvao veliku pažnju jer je reč o unikatnom sistemu koji je bez imalo skrivanja deklarisan kao antisatelitski. U medijima je za javnost dobio oznaku PL-19 i po mišljenju specijalista i analitičara on je sposoban da obara komercijalne i fotoizviđačke satelite, ali i sve druge kosmičke objekte SAD.

Uzbunu je dodatno pojačao i podatak da je 15. novembra 2021. godine Ministarstvo odbrane Ruske Federacije saopštilo da je uspešno uništilo otpisani satelit ”Kosmos 1408” (tip ”Celina-D” serija satelita za nadgledanje radio-saobraćaja) koji je lansiran još 1982. godine. NASA tvrdi da je raketa lansirana s kosmodroma Pleseck.

Zvanični predstavnik Vlade SAD je izjavio da su tom prilikom u orbiti ostale krhotine satelita koje mogu ugroziti Međunarodnu kosmičku stanicu (International Space Station Междунаро́дная косми́ческая ста́нция). Rusi su to protumačili kao standarno durenje za javnost.  

Elementi sistema

• Sredstva upravljanja:
  • Komandno-računarski punkt.
  • Automatski sistem upravljanja.

• Sredstva otkrivanja, selekcije ciljeva i navođenja:
  • Radarski kompleks obezbeđenja podataka. 
  • Višefunkcionalna radarska stanica ”Narva”.

• Ubojna sredstva:
  • Nišansko-borbeni kompleks ”Kivač”.
  • Vatreni kompleksi ”Ilek”.
  • Višekanalni nišansko-borbeni kompleks ”Amur”.
  • Optoelektronski kompleks ”Omega” postavljen na dežurnim avionima s ciljem fleksibilne i brže selekcije bojevih glava balističkih raketa protivnika.
  • Startno-lansirne pozicije raketa.
  • Tri vrste raketa: protivrakete A-925 (51T6) za presretanje na maksimalnim daljinama, 58P6 nepoznate modifikacije za presretanje na srednjim daljinama i rakete PRS-1M (45T6, duboka modernizacija raketa PRS-1 53T6) za blisku odbranu.

• Pomoćna sredstva 
  • Transportno-logistička sredstva 
  • Materijalno-tehnička baza za snabdevanje i servis. 

Kako je ocenjen projekt?

Vojni ekspert, pukovnik u rezervi M. Hodarjonak ( М. Ходарёнок) izjavio je 2016. godine da ”A-235” predstavlja klasični oblik sistema protivraketne odbrane. Predstavnik vojno-industrijskog kompleksa ocenio je rad na ovom sistemu kao veoma uspešan. Nema detaljnih prikaza, ali se s pravom pretpostavlja da je on ovladao s osnovnim zahtevima: 

1. Presretanje i uništenje projektila bez upotrebe nuklearne bojeve glave.
2. Mobilnost i autonomnost, bez obaveznog priključenja bilo kom objektu ili centru.
3. Obezbeđenje presretanja na visini ne manjoj od 500-750 kilometara, odnosno u niskoj Zemljinoj orbiti.

Osnovne taktičko-tehničke osobine