Na kineskim mrežama pojavila se tehnička dokumentacija koja daje uvid u razvoj nove kompaktne stelt krstareće rakete namenjene najnovijim kineskim lovcima pete generacije. Reč je o projektu koji je očigledno prilagođen avionima J-20 i J-35, sa jasnim ciljem, omogućiti nošenje unutar unutrašnjih odeljaka za oružje bez narušavanja njihove smanjene uočljivosti.
Prema dostupnim podacima, raketa je projektovana tako da bude kraća od četiri metra, sa prečnikom manjim od 85 centimetara. Te dimenzije nisu slučajne, direktno odgovaraju ograničenjima unutrašnjih nosača oružja na kineskim stelt avionima. Time se izbegava nošenje spolja, što bi odmah povećalo radarski odraz i učinilo avion lakše uočljivim.
U praksi to znači sledeće, lovac može da uđe duboko u sporni vazdušni prostor sa naoružanjem koje nije vidljivo radarima, da priđe zoni lansiranja i tek tada ispusti raketu. Vreme tokom kojeg je izložen neprijateljskim senzorima svodi se na minimum.
Oblik koji skriva i od radara i od senzora toplote
Sam dizajn rakete prati logiku stelt aviona. Telo je kombinovano sa fiksnim krilima i V-repom, dok je zadnji deo posebno oblikovan sa nazubljenom izduvnom mlaznicom. Takva konfiguracija nije estetski izbor, već način da se rasprše radarski talasi i smanji verovatnoća detekcije.
V-rep ima dodatnu funkciju. On delimično zaklanja izduvne gasove motora, posebno iz uglova iz kojih infracrveni senzori najčešće posmatraju cilj, odozdo i sa zadnje strane. Time se smanjuje šansa da raketa bude otkrivena sistemima koji prate toplotni trag.
Sve vidljive karakteristike ukazuju na to da je prioritet bio smanjenje vidljivosti u više spektra, ne samo na radaru, već i u infracrvenom opsegu.
Sistem hlađenja kao ključna razlika
Jedan od zanimljivijih elemenata u dokumentaciji je sistem za smanjenje infracrvenog potpisa. Raketa koristi četiri mlaznice za hlađenje postavljene oko izduvnog dela motora. Njihova uloga je da ubacuju hladniji vazduh u vreli izduvni tok i tako smanje temperaturu gasova.
Izduvni kanal je dodatno uvučen unutar strukture rakete, čime se najtopliji delovi skrivaju od direktnog pogleda senzora. Motor je obložen izolacionim slojem, navodi se kamena vuna, kako bi se ograničilo širenje toplote ka spoljašnjem omotaču.
Kombinacija ovih rešenja, hlađenje, zaklanjanje i izolacija, pokazuje da je infracrvena skrivenost tretirana kao ravnopravan problem uz radarsku.
Domet koji pomera liniju kontakta
Raketa je podzvučna, sa krstarećom brzinom oko 0,71 Maha i maksimalnom blizu 0,75. Takav izbor brzine smanjuje zagrevanje i buku, što dodatno doprinosi skrivenosti.
Ključna cifra je domet, oko 1.326 kilometara. To omogućava lansiranje daleko van zone delovanja mnogih pomorskih sistema protivvazdušne odbrane. U praksi, lovac ne mora da se približi brodu ili formaciji da bi izvršio udar, dovoljno je da ostane na bezbednoj udaljenosti i ispusti raketu.
Takav pristup menja geometriju sukoba na moru. Cilj se napada sa distance na kojoj protivnik možda još nema jasnu sliku o tome odakle pretnja dolazi.
Razlika u odnosu na postojeća zapadna rešenja
U dokumentaciji se pravi paralela sa američkom protivbrodskom raketom AGM-158C, koja takođe ima veliki domet i sposobnosti za napad na pomorske ciljeve. Razlika je u dimenzijama.
Američka raketa je prevelika za unutrašnje nošenje na stelt avionima poput F-35 ili F-22, zbog čega mora da se montira spolja. To odmah povećava radarsku vidljivost platforme koja je nosi.
Kineski pristup pokušava da ukloni to ograničenje. I avion i raketa ostaju skriveni do samog trenutka lansiranja, što otvara drugačije taktičke mogućnosti u scenarijima gde je detekcija ključna.
Šta ovaj koncept znači u praksi
Ako se uzme u obzir da Kina već raspolaže sa više stotina aviona J-20, kombinacija interne stelt rakete i takve flote stvara kompleksan problem za pomorsku odbranu. Platforma koja nosi oružje teško se otkriva, a sama raketa dodatno smanjuje šansu da bude presretnuta na vreme.
Istovremeno, sve ostaje na nivou projekta i tehničke dokumentacije koja se pojavila u javnosti. Stvarna efikasnost zavisiće od testiranja, integracije i ponašanja sistema u realnim uslovima, što je faza o kojoj za sada nema konkretnih podataka.
Ono što je jasno iz samog koncepta jeste smer razvoja, kombinacija skrivenog prilaza, lansiranja sa distance i smanjenja vidljivosti u više spektra postaje standard za buduće sisteme namenjene udarima na visoko zaštićene ciljeve.
