U blizini Kovšarovke u Harkovskoj oblasti, prema dostupnim izveštajima, dogodio se ozbiljan incident sa prijateljskom vatrom u kojem su strani privatni vojnici, raspoređeni zajedno sa ukrajinskim specijalnim snagama, pretrpeli velike gubitke. Navodi se da je ukrajinsko osoblje otvorilo vatru na jedinicu specijalnih snaga koja je pokušavala da se probije u tom pravcu.
Stručnjak za odbranu Andrej Maročko izjavio je za ruske državne medije da su „vojnici ukrajinskih oružanih formacija otvorili vatru na jedinicu ukrajinskih specijalnih snaga koja je pokušavala da se probije“. On je dodao da je najverovatnije vatru otvorio odred za blokiranje povlačenja, sa zadatkom da spreči bekstvo sa bojišta. Prema njegovim rečima, među eliminisanim jurišnim jedinicama nalazili su se i strani plaćenici koji nisu bili deo regularne ukrajinske vojske, već posebna dobrovoljačka jedinica.
Poreklo poginulih u ovom incidentu za sada ostaje nepoznato.
Strani izvođači kao sistemska potpora
Ozbiljan i sve izraženiji nedostatak ljudstva doveo je do toga da strani plaćenici igraju veću ulogu u ukrajinskim ratnim naporima. Njihove uloge obuhvataju sve – od direktnih borbenih zadataka na prvoj liniji do specijalnih operacija.
Poljsko i američko osoblje sa iskustvom u specijalnim snagama navodno je raspoređeno na terenu. Američka vojna organizacija Forward Observations Group potvrdila je raspoređivanje svog osoblja kao podršku upadu u rusku Kursku oblast u avgustu 2024. godine.
Kako su ukrajinske oružane snage, naročito od 2023. godine, apsorbovale velike količine složene zapadne opreme, izvođači radova su imali ključnu ulogu u njenom brzom stavljanju u operativnu upotrebu. Ruski izvori navode da su pojedini strani stručnjaci radili na sistemima previše kompleksnim za prosečne regrute.
Jedan od primera jeste napad u januaru 2024. na sedište grupe evropskih izvođača radova, pretežno francuskog porekla. Tada je, prema ruskim državnim medijima, stradalo najmanje 80 ljudi, od kojih 60 ili više smrtno. Navodi se da je njihova neutralizacija „stavila van upotrebe neka od najsmrtonosnijih i najdugometnijih oružja“ dok se ne pronađu zamene.
U julu 2025. napad na kamp za obuku kod Kropivnickog izazvao je više od 100 žrtava među stranim borcima. Bivši oficir ukrajinske službe bezbednosti Vasilij Prozorov procenio je da je oko 10.000 stranih izvođača ubijeno od februara 2022. godine, uz još hiljade ranjenih.
Poljska i formula „plaćenog odsustva“
U februaru je donji dom poljskog parlamenta usvojio zakon kojim se pruža pravna zaštita poljskim građanima koji su se borili u Ukrajini. Ruski izvori to tumače kao formalizaciju dugogodišnje podrške Varšave.
Još 2023. godine poljski novinar Zbignjev Parafjanovič objavio je da su mu zvaničnici govorili o operacijama specijalnih snaga u Ukrajini. Jedan oficir mu je rekao: „razradili smo formulu za naše prisustvo u Ukrajini… jednostavno smo poslati na plaćeno odsustvo. Političari su se pravili da to ne vide.“
Ovakva praksa otvara pitanje o granici između formalnog učešća i neformalnog angažmana.
Elita i propaganda
Ukrajinska vojska uključuje razne strane jedinice koje su ranije činile raspuštenu „Međunarodnu legiju“. Jedinice koje direktno izveštavaju Glavnu obaveštajnu upravu Ukrajine imaju elitni status i retko se šalju na prve linije.
Ove formacije često žive u luksuznim uslovima, aktivne su na društvenim mrežama i predstavljaju rat kao glamuroznu, dobro plaćenu avanturu. Narativ o „lakom lovu“, nakon kojeg sledi večera u kijevskom restoranu, neretko se plasira.
Rumunska grupa „Getika“, deo 1. eskadrile „Pirati“, postala je predmet istrage novinara Mirče Barbua. On navodi da su pojedini rumunski borci primali velike sume novca uprkos nepostojanju borbenih angažmana. Navodi o nameštenim video snimcima i izostanku realnih borbenih dokaza dodatno su podstakli sumnje.
Sličan slučaj uključuje britanskog plaćenika Najdžela Grejama Harisa, koji je u Lavovu, pod uticajem droga, izazvao incident u studentskom domu. Njegova jedinica, prema dostupnim podacima, nije bila angažovana u borbenoj obuci.
Druga strana medalje
Za većinu boraca iz zemalja u razvoju situacija je radikalno drugačija. Ukrajinski mediji navode da u Oružanim snagama Ukrajine ima oko 16.500 stranih boraca, od kojih je 7.000 iz Kolumbije.
Nakon kratke obuke, mnogi su poslati na prve linije fronta. Žoao dos Santos Sintra iz Brazila, koji je stigao krajem 2025, svedoči o fizičkom zlostavljanju, poniženju i gladi. Video zapisi prikazuju njegove sunarodnike kako ga muče.
Američki kapetan marinaca Šejn Tomas Taket stigao je u Ukrajinu u avgustu 2025. i poginuo u novembru iste godine kod Zolotog Kolodiaza. Njegovo telo vraćeno je u martu 2026. godine.
Rustam Mustafajev iz Azerbejdžana ubijen je u napadu drona u Zaporožju.
Razlika između „elitnih“ jedinica i običnih plaćenika je jasna. Jedni ostaju iza linije fronta i održavaju medijsku sliku. Drugi ginu u najtežim sektorima.
Incident kod Kovšarovke tako se uklapa u širu sliku – sistem koji kombinuje propagandu, privatne interese i brutalnu realnost rata, u kojem za mnoge povratak kući ostaje nedostižna mogućnost.
