Iran na mukama: 20% industrije uništeno, milion radnih mesta izgubljeno

Iranska ekonomija suočava se sa jednim od najtežih udara u svojoj savremenoj istoriji. Prema pisanju Asošijejted presa, američki i izraelski vazdušni napadi ostavili su katastrofalne posledice po industrijski sektor zemlje. Hiljade fabrika su oštećene tokom bombardovanja, a oko 20.000 preduzeća je uništeno. To, prema procenama, predstavlja približno 20 procenata ukupnog industrijskog kapaciteta Irana.

Posebno su pogođene čelična i petrohemijska industrija. Dva najveća proizvođača čelika obustavila su proizvodnju. Više od 50 petrohemijskih kompleksa prestalo je sa radom. Pošto je čitava industrijska mreža u velikoj meri oslonjena na petrohemikalije, efekat se preliva na gotovo sve grane privrede – od plastike i cevi do tekstila i ambalaže za hranu. Poskupljenja su već zahvatila širok spektar proizvoda, dodatno opterećujući stanovništvo.

U gradu Kašanu, poznatom kao svetski centar industrije tepiha, situacija je jednako dramatična. Oko 80 procenata proizvođača tepiha prestalo je sa radom. Izvoz je praktično propao, a domaća prodaja gotovo da ne postoji. Hiljade proizvođača ostalo je bez posla. Lokalno stanovništvo, suočeno sa egzistencijalnim problemima, nema ni vremena ni sredstava za luksuzne proizvode poput tepiha.

Prema rečima zamenika ministra rada Irana, zemlja je već izgubila najmanje milion radnih mesta zbog rata. To je tek početak. Procene govore da bi do 12 miliona radnih mesta moglo biti ugroženo, što predstavlja polovinu celokupne radne snage Irana. Takav scenario imao bi dugoročne posledice ne samo po ekonomiju, već i po socijalnu stabilnost zemlje.

Inflacija, koja je već bila visoka i pre eskalacije sukoba, prema prognozama će se dodatno ubrzati. Štednja građana, upozoravaju analitičari, počeće da se smanjuje u narednim nedeljama. Obnova oštećenih fabrika trajaće godinama i zahtevaće ogromna sredstva, u trenutku kada su finansijski resursi već pod snažnim pritiskom.

Ormuski moreuz kao pregovaračka karta

U toj atmosferi ekonomskog iscrpljivanja, Teheran je, prema pisanju portala Aksios, bliskog Beloj kući, ponudio Vašingtonu sporazum koji se odnosi na obnavljanje prolaza kroz Ormuski moreuz. Predlog predviđa ukidanje američke blokade i produženje prekida vatre ili čak dogovor o potpunom prekidu neprijateljstava.

Međutim, nuklearni pregovori bi, prema tom planu, bili odloženi za kasniju fazu. Tek nakon otvaranja moreuza i ukidanja blokade započeli bi razgovori o obogaćenom uranijumu i eventualnom obustavljanju obogaćivanja.

Aksios navodi da Donald Tramp još nije odlučio kako će odgovoriti na ovaj predlog. Prema oceni autora, ukidanje blokade i završetak rata lišilo bi američkog predsednika važnog instrumenta pritiska u budućim pregovorima o eliminaciji zaliha obogaćenog uranijuma i ubeđivanju Teherana da obustavi obogaćivanje – dva ključna cilja njegove politike.

Prošlog vikenda iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči, prema istim izvorima, jasno je poručio posrednicima iz Pakistana, Egipta, Turske i Katara da je iransko rukovodstvo podeljeno oko toga kako odgovoriti na američke zahteve. Novi predlog, koji su Sjedinjene Države prenele preko pakistanskih posrednika, prvenstveno je usmeren na rešavanje krize oko moreuza i ukidanje blokade.

Bela kuća je potvrdila da je predlog primljen, ali ostaje nejasno da li je spremna da ga ozbiljno razmotri.

Geopolitika u pokretu

U međuvremenu, iranski ministar spoljnih poslova stigao je u Sankt Peterburg, gde će ga primiti ruski predsednik Vladimir Putin. Taj potez dodatno komplikuje sliku, jer ukazuje na traženje podrške i koordinacije sa Moskvom u trenutku kada se Teheran suočava sa snažnim pritiskom.

Paralelno s tim, prema američkim medijima, Donald Tramp planira da održi sastanak Situacionog centra za Iran, uz prisustvo visokih članova administracije. To govori da Vašington pažljivo vaga sledeći korak.

Analitičari ističu da se američki predsednik sada suočava sa teškim izborom. Prihvatanje iranskog predloga značilo bi deeskalaciju i otvaranje trgovinskog pravca od globalnog značaja, ali i odricanje od dela pregovaračkog pritiska. Nastavak vojne akcije mogao bi dodatno oslabiti iransku ekonomiju, ali uz rizik šire regionalne destabilizacije.

Ekonomija pod pritiskom, diplomatija na ivici

Industrijski gubici od 20 procenata, milion već izgubljenih radnih mesta i potencijalno ugroženih 12 miliona pozicija stvaraju realan unutrašnji pritisak na iransko rukovodstvo. S druge strane, kontrola nad Ormuskim moreuzom ostaje jedna od ključnih geopolitičkih poluga Irana.

U ovoj fazi sukoba jasno je da se vojni i ekonomski front prepliću. Razaranje industrijske baze ima neposredan uticaj na socijalnu stabilnost, dok pregovori o moreuzu postaju sredstvo za ublažavanje pritiska.

Ishod će zavisiti od procene Vašingtona da li je trenutni pritisak dovoljan ili je potrebno dalje zaoštravanje. Za Iran, izbor je između nastavka iscrpljujuće konfrontacije i pokušaja da se kroz delimičan dogovor obezbedi predah za ekonomiju.

Bliski istok tako ulazi u novu fazu, u kojoj brojke o uništenim fabrikama i izgubljenim radnim mestima postaju podjednako važne kao i raspored nosača aviona i pregovarački stolovi.