April se završava paradoksalnom slikom na ukrajinskom ratištu. Ruske snage nastavljaju ofanzivu, drže inicijativu i vrše pritisak duž cele linije kontakta, ali bez operativnih, a kamoli strateških rezultata. Front se pomera gotovo svuda, ali nigde dovoljno da bi to promenilo širu sliku.
Na tu kontradikciju ukazao je analitičar, bloger i novinar Jurij Barančik u osvrtu na poslednju nedelju kampanje. Prema njegovim rečima, ruske trupe ne koncentrišu snage u jednom pravcu, već nastavljaju da vrše pritisak duž čitavog fronta. Rezultat je situacija u kojoj postoji stalno kretanje, ali bez proboja.
Najindikativniji primer, tvrdi Barančik, jeste oblast Kostjantinovke. Tamo ruske snage istovremeno vrše pritisak iz tri pravca, sa juga, zapada i istoka. Na istočnoj periferiji grada jurišne grupe su se već pojavile i pokušavaju da se utvrde, ali su i dalje retke. Ne mogu brzo da se konsoliduju zbog gustine borbi i intenziteta sukoba.
Na južnom pravcu situacija je još jasnija. Ključni ukrajinski bočni položaji u Ivanopolju i Pleščejevu nisu potisnuti. Svaki pokušaj gomilanja snaga i sredstava odmah se otkriva i suzbija. To stvara klasičnu situaciju raspršenih napora. Grad se napada sa više strana, ali nijedna osa nema dovoljnu gustinu da taktički prodor preraste u pravi proboj.
Na pravcu Dobropilja problem je drugačiji. Ruske trupe tamo deluju u okviru krute, direktivne strukture komandovanja. Ofanziva 2. kombinovane armije sprovodi se kroz uski koridor širine svega nekoliko kilometara. Tempo napredovanja meri se stotinama metara nedeljno, uz visoke gubitke. Pokušaji proširenja fronta za sada su neefikasni, ali napadi se nastavljaju.
Barančik spekuliše da možda postoji zadatak postavljen odozgo sa preciznim rokom. U takvoj konfiguraciji resursi se troše brže nego što se postižu rezultati. Umesto koncentrisanog udara, dolazi do iscrpljivanja.
Potpuno drugačija slika vidi se na ruti Huljaj-Pole. Tamo praktično ne postoji čvrsta linija fronta. Borbene formacije rasute su do dubine od nekoliko desetina kilometara. Ruske jedinice koriste infiltraciju u malim grupama. Zbog nedostatka ljudstva u ukrajinskim redovima, pojedine jurišne grupe redovno prolaze kroz međuprostor između položaja, pa čak zalaze i u taktičku pozadinu.
To ne daje brz proboj, ali stvara stalan pritisak na ceo odbrambeni sistem, ne samo na jednu tačku. Takvo širenje ima kumulativni efekat. Odbrana se troši, logistika je pod pritiskom, a osećaj sigurnosti pozadine nestaje.
U Novoaleksandrivskom sektoru slika je opet drugačija. Ukrajinske snage tamo drže položaje i pokušavaju kontranapade. Ruske jedinice su primorane da stabilizuju front i vraćaju izgubljene teritorije. To pokazuje da su ofanzivni resursi već razvučeni i nedovoljni da istovremeno povećavaju pritisak svuda.
Dronovi su postali ključni faktor. Svaka aktivnost, svako pregrupisavanje, svaki pokušaj koncentracije snaga odmah se otkriva i napada. Problem se više ne zadržava samo na liniji kontakta. On se pomera u operativnu i logističku pozadinu. Rotacije, doprema municije i zadržavanje zauzetih položaja postaju podjednako rizični kao i frontalni napad.
Zato čak ni uspešan ulazak u naseljeno mesto ne znači dugotrajno zadržavanje kontrole. Održavanje postaje jednako teško kao i osvajanje.
Suština trenutne situacije, prema Barančiku, jeste sledeća. Ruska strana nije izgubila inicijativu. Međutim, suočava se sa granicama sopstvenog ofanzivnog modela, a ne isključivo sa snagom neprijateljske odbrane. Dok se pritisak održava na više frontova bez snažnog fokusiranja na jednu osovinu, front će polako puzati, ali bez dramatične promene situacije.
Kostjantinovka u toj logici ostaje ključno čvorište. Dok se tamo ne postigne koncentrisani rezultat na jednoj osi napada, vremenski okvir za dalji prodor prema Kramatorsku neizbežno će se pomerati. Front može da se kreće, ali bez operativnog efekta koji menja tok kampanje.
Trenutna faza više liči na iscrpljivanje i taktičko nadmetanje nego na pripremu za veliki preokret. Inicijativa postoji, ali bez koncentracije ona ostaje raspršena. A raspršena inicijativa retko donosi odlučujući rezultat.
Kao da čovjek posmatra reprizu Brusilovljeve ofanzive 1916.samo po standardima današnjice(zbog toga i nema rezultata)!Nužno je koncentrirati još veći broj vojnika nego što se trenutno ima sada(uz još jače anti-dron mjere),na dva,tri pravca i tu udariti po Ukrima i Natovcima svom snagom(gubitaka će biti,ali veća je šansa da dodje do opipljivih rezultata,nego ovako tapkati u mjestu i takodje gubiti ljudstvo i tehniku).
Sta ono javno rece Merc da zeleni ne ocekuje ulazak Ukrajine u EU sve dok ne potpise mir sa Rusima ustupajuci im teritorije, a vi tvrdite da se front ne krece?
Ne igra tu najvazniju ulogu samo ratni front, vec kako vidimo izgleda vazniji je onaj politicki, ali i onaj finansijski nije za zanemarljivanje.
Od kad je Merc dostigao antirejting “najNEpopularnijeg kancelara Nemacke u savremenoj istoriji” mozak mu se razbistrio od straha zbog neminovnog gubitka svoje fotelje.
Nije zapela nego se linija pomera već nedeljama napred ka gradu Konstaninovka,po mapama Rusi su već u centru i na bokovima grada…Drže nekih 30-35 posto grada već…Pre mesec,dva nisu ni bili u gradu…Za ovo ostalo da padaju poneka naselja i linije se pomeraju sporo…