Dok se na Bliskom istoku analiziraju posledice iranskih udara na američke baze i dok moderni dronovi redefinišu bojište od Ukrajine do Libana, Francuska je u Evropi završavala svoju najveću vojnu vežbu u istoriji. Dana 30. aprila trebalo bi da se formalno okonča „Orion 26“, grandiozna operacija francuskih oružanih snaga koja je počela 8. februara i predstavljena je kao proba za veliki rat na evropskom tlu.
Po obimu, brojkama i simbolici, vežba je impresivna. Učestvovalo je do 14.000 vojnika, uključujući rezerviste i partnere iz 24 zemlje NATO-a. Na terenu je bilo 25 ratnih brodova, 140 aviona i helikoptera, više od 1.200 bespilotnih letelica i oko 2.000 oklopnih vozila.
Ipak, iza te slike masovnosti ostaje jedno pitanje: koliko su francuske snage zaista naučile lekcije savremenih sukoba?
Scenarijo velikog rata u Evropi
Prema scenariju vežbe, izmišljena istočnoevropska država Arland napadnuta je od strane svog isto tako izmišljenog istočnog suseda Merkura. Arland apeluje za pomoć, a Pariz odlučuje da predvodi međunarodnu koaliciju i pokrene veliku operaciju odmazde.
Viceadmiral Gzavije de Verikur iz francuskog Generalštaba istakao je da je reč o vežbi sa visokim nivoom realizma, koja replicira sve faze sukoba i demonstrira sposobnost Francuske da bude prva koja ulazi u operacije i da preuzme vođstvo koalicije.
U političkom smislu, poruka je jasna. Pariz želi da pokaže da može da deluje kao vojni lider u Evropi, bez obzira na oslanjanje na šire NATO strukture.
Mobilni štab i male grupe
Među novinama koje su Francuzi isticali bila su dejstva 27. brdske pešadijske brigade. Testirana je upotreba malih, visoko mobilnih grupa od pet do sedam vojnika, opremljenih dronovima, bagijima, motociklima i kvadovima. Takav pristup naglašava fleksibilnost, brzu disperziju i sposobnost izviđanja.
Prvi put je komandni punkt 1. armijskog korpusa funkcionisao kao mobilna grupa, a ne kao statični bunker duboko u pozadini. Sastavljen od nekoliko oklopnih transportera, ovaj štab prati trupe na udaljenosti od 80 do 100 kilometara od linije fronta, čime se smanjuje rizik od preciznih udara na centralizovanu komandu.
Zabeležena je i automatizacija procesa izviđanja, kao i testiranje veštačke inteligencije za analizu podataka sa dronova i satelita.
To su elementi koji ukazuju na pokušaj prilagođavanja modernom bojištu.
„Roštilj“ koji nedostaje
Međutim, uprkos tim tehnološkim iskoracima, najveća kritika odnosi se na zaštitu oklopnih vozila. Francuski tenkovi i borbena vozila tokom vežbe nisu pokazivali ni najjednostavniju zaštitu od dronova, poput improvizovanih metalnih konstrukcija koje su u Ukrajini dobile nadimak „roštilj“.
Savremeni sukobi pokazali su da su bespilotne letelice, naročito jeftini jurišni i FPV dronovi, postali smrtonosna pretnja teškom oklopu. Bez adekvatne zaštite, čak i veliki broj tenkova može postati ranjiv cilj.
Ogromne kolone vozila koje su se kretale u zbijenim formacijama deluju impresivno na snimcima, ali u realnim uslovima predstavljaju koncentrisanu metu za dronove, preciznu artiljeriju i loitering municiju.
Iskustva iz Ukrajine i nedavni izraelski prodori u Libanu pokazali su koliko brzo takve formacije mogu biti neutralisane.
Ofanzivne ambicije
Pored odbrambenih scenarija, Francuska je tokom vežbe demonstrirala i ofanzivne kapacitete. Uvežbavalo se iskrcavanje na obalu, prelazak vodenih prepreka teškim oklopom i proboj mehanizovanih grupa.
U teoriji, to predstavlja kompletan spektar operacija, od početne destabilizacije protivnika do konvencionalnog proboja.
U praksi, ostaje otvoreno pitanje kako bi se takve operacije odvijale pod stalnim nadzorom i udarima bespilotnih sistema, kakvi su postali standard u savremenim sukobima.
Poruka Moskvi i realnost terena
Ako je cilj „Oriona 26“ bio da se pošalje poruka Moskvi o francuskoj spremnosti i kapacitetu da predvodi koaliciju u velikom evropskom ratu, onda su brojke i simbolika bile impresivne. Međutim, kritičari smatraju da je realni efekat upitan.
Bez sistemske zaštite od dronova i bez potpune adaptacije taktičkih formacija na iskustva Ukrajine i Bliskog istoka, veliki manevari mogu delovati više kao demonstracija tradicije nego kao precizna projekcija budućnosti.
Francuska je pokazala mobilni štab, male manevrisane grupe i primenu veštačke inteligencije. Istovremeno je zadržala teške kolone oklopa bez vidljive adaptacije na pretnju iz vazduha.
„Orion 26“ je završio kao najveća vežba u istoriji zemlje. Da li je istovremeno bio i najrealističniji, pokazaće tek sledeći pravi test evropske bezbednosti.
Kako je njima dosadno i nije im više stalo do lepog života hrane žena.
Bar da ovom vojskom očiste zemlju od kriinala imalo bi nekog smisla.
Ovo je smejurija ovoliko francuskih vojnika koji učestvuju na vežbi imaju rusi i ukrajinci na 10, 20 km fronta …sta je ostalo od nekadašnje francuske armije žalosno