Napadi bespilotnim letelicama ponovo su obeležili noć i jutro 22. i 23. aprila, ali verzije događaja iz Kijeva i Moskve potpuno su suprotne. Dok ukrajinski izvori tvrde da je u Donjecku pogođen objekat ruskog FSB-a sa desetinama pobijenih, ruski mediji i zvaničnici govore o napadima na stambene oblasti, civilnim žrtvama i širenju udara duboko u unutrašnjost Rusije.
Ukrajinska verzija: pogođen komandni punkt FSB-a
Prema saopštenju komandanta Snaga bespilotnih sistema, u jutarnjim satima 22. aprila izveden je napad na zgradu u Donjecku za koju ukrajinska strana tvrdi da je služila kao sedište Uprave za mobilne operacije ruskog FSB-a.
Navodi se da je objekat pripadao operativnoj jedinici zaduženoj za kontraobaveštajne aktivnosti, sprovođenje sabotaža i specijalnih operacija, kao i za stvaranje agenturnih mreža i koordinaciju proruski orijentisanih formacija na okupiranim teritorijama.
U operaciji je, prema tim navodima, upotrebljeno osam bespilotnih letelica srednjeg dometa FP-2, svaka sa bojevom glavom težine između 60 i 100 kilograma. Preliminarni podaci koje je objavila ukrajinska strana govore o 27 pogođenih pripadnika ruske strane, od kojih je 12 oficira navodno poginulo, dok je 15 povređeno.
Ukrajinski izvori navode da su operaciju izveli pripadnici 1. odvojenog centra uz koordinaciju Centra za duboki udar, u saradnji sa jedinicama 1. korpusa Nacionalne garde Ukrajine „Azov“. Pominje se i upotreba bespilotnih sistema koje koriste Oružane snage Ukrajine, dok su pojedini izvori govorili o saradnji sa američkim sistemima, bez detaljnog preciziranja.
Analitičari projekta Dnjepar Osint, nakon analize snimaka i fotografija objavljenih na društvenim mrežama, naveli su da se pogođeni komandni punkt nalazio u zgradi na adresi Univerzitetskaja 48 u Donjecku. Video materijal sa ofanzivnih dronova, snimljen neposredno pre napada, prema ukrajinskim tvrdnjama, objavio je i komandant američkog ratnog vazduhoplovstva.
U trenutku objavljivanja tih informacija, ruska strana nije potvrdila bilo kakve gubitke u strukturi FSB-a.
Ruska verzija: napadi na stambene četvrti
Ruski izvori, međutim, daju potpuno drugačiju sliku događaja u Donjecku. Prema njihovim navodima, ukrajinske snage su rano ujutru pokrenule masovni napad dronovima na stambene delove grada, koji je trajao nekoliko sati.
Snimci objavljeni na društvenim mrežama prikazuju dronove sa fiksnim krilima koji oštećuju zgrade u Vorošilovskom okrugu Donjecka. Razbijeni su prozori na stambenim i nedovršenim zgradama, oštećene su fasade, a parkirani automobili pogođeni su krhotinama. U tim izveštajima se navodi da u tom trenutku nije bilo potvrđenih žrtava.
Napadi nisu bili ograničeni samo na Donjeck.
Belgorod, Sizranj, Samara
U Belgorodu je, prema ruskim izvorima, u napadu ukrajinskog drona na komercijalni objekat poginuo jedan civil, dok je drugi ranjen. U trenutku udara, dva radnika su popravljala štetu od prethodnog napada dronom na krovu objekta. Navodi se da je dron direktno pogodio jednog od njih, koji je preminuo na licu mesta. Drugi je zadobio rane od šrapnela u glavi i podlaktici, kao i traumatsku amputaciju prsta.
U Samarskoj oblasti, u gradu Sizranj, ranije je objavljeno da je napad drona izazvao rušenje stambene zgrade. U ruševinama su poginuli žena i dete, dok je još 12 ljudi povređeno, od kojih su tri osobe hospitalizovane. Istražni komitet Rusije pokrenuo je krivični postupak zbog terorizma.
U noći 23. aprila, prema ruskim izveštajima, izveden je novi talas napada dugog dometa na više regiona.
Voronjež, Buturlinovka, Novokujbiševsk
Snažne eksplozije čule su se u Voronješkoj oblasti. Lokalni stanovnici prijavili su napade na Borisoglebsk, gde je zabeleženo najmanje pet ili šest eksplozija. To je, prema navodima ruskih izvora, treći dan zaredom da dronovi stižu do vazdušnog prostora tog grada.
Napadi su takođe bili usmereni na Buturlinovski okrug. Guverner Aleksandar Gusev saopštio je da su u Borisoglebsku i Buturlinovki aktivirani sistemi za uzbunu zbog pretnje neposrednog napada bespilotnih letelica.
Samarska oblast ponovo je bila meta, a grupa dronova stigla je do Novokujbiševska. Prema ruskim navodima, cilj su bili objekti goriva i energetike. Guverner Vjačeslav Fedoriščev najavio je uvođenje režima „tepih“, što podrazumeva i obustavu rada aerodroma.
Sevastopolj je takođe bio pod napadom. Prijavljen je značajan broj dronova koji su, prema ruskim tvrdnjama, poslati sa Crnog mora, a navodno su poleteli iz Odeske oblasti.
Fabrike dronova i upozorenja
Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je spisak fabrika koje, prema njihovim tvrdnjama, proizvode komponente za ukrajinske bespilotne letelice. Istovremeno je upozoreno da bi ti objekti mogli postati legitimne mete ruskih vojnih udara.
Ruski izvori naglašavaju da Kijev više nema „crvene linije“ i da delovanja ukrajinskih snaga postaju sve drskija jer, kako navode, ne vide egzistencijalnu opasnost po sopstveni režim, a da za populaciju ne mare.
Dve slike iste noći
Tako se iz istog vremenskog okvira pojavljuju dve potpuno različite naracije. Jedna govori o preciznom udaru na komandni punkt FSB-a i desetinama pogođenih oficira. Druga govori o napadima na stambene četvrti, civilnim žrtvama i širenju udara duboko u rusku teritoriju.
Bez potvrde ovde iznetih navoda, jasno je tek jedno: dronovi su postali ključni instrument rata, a linija razdvajanja između vojne i civilne zone sve je tanja. U tom prostoru između zvaničnih saopštenja i video snimaka sa društvenih mreža, nastavlja se borba za kontrolu neba i narativa.
