Dok se približava istek krhkog primirja na Bliskom istoku, paralelno se odvijaju dve igre – vojna i medijska. Sjedinjene Države nastavljaju da raspoređuju dodatne snage u regionu, dok predsednik Donald Tramp svojim javnim izjavama pojačava pritisak i ostavlja otvoren prostor za različite scenarije. Istovremeno, Iran odgovara demonstracijom kapaciteta, objavljujući nove snimke svojih podzemnih raketnih postrojenja.
Revolucionarna garda Irana, IRGC, objavila je video-materijal za koji tvrdi da prikazuje takozvane „raketne gradove“ – podzemne objekte u kojima su raspoređene balističke i krstareće rakete, kao i veliki broj bespilotnih letelica spremnih za upotrebu. Na snimcima se vide lanseri, rakete pripremljene za lansiranje i redovi dronova, uz tvrdnje da je reč o objektima namenjenim odvraćanju i odgovoru na eventualnu eskalaciju sa SAD i Izraelom, posebno u zoni Persijskog zaliva.
Komandant Vazdušno-kosmičkih snaga IRGC-a, general Sardar Mosavi, poručio je da je tokom perioda zatišja tempo modernizacije i nadogradnje lansirnih platformi čak veći nego pre izbijanja sukoba. U njegovoj izjavi navodi se da protivnik, kako je rekao, „nije u stanju da stvori iste uslove“ i da mora da doprema municiju sa velike udaljenosti. Mosavi je ocenio da je u dosadašnjoj fazi sukoba druga strana izgubila inicijativu u više oblasti regiona.
Sličnu poruku uputio je i predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Galibaf. On je optužio Sjedinjene Države da pokušavaju da pregovarački proces pretvore u instrument pritiska i nametanja uslova, navodeći da Teheran ne prihvata pregovore pod pretnjom. Galibaf je upozorio da se Iran tokom proteklih nedelja pripremao za otkrivanje „novih aduta na bojnom polju“, sugerišući da bi u slučaju nastavka sukoba moglo doći do novih operativnih poteza.
U javnom prostoru pojavila se i poruka Modžtabe Hamneija, u kojoj se naglašava da jačanje odbrambenih i ofanzivnih sistema ostaje apsolutni prioritet zemlje. Ova izjava tumači se kao potvrda da Teheran ne planira smanjenje vojnog intenziteta, bez obzira na diplomatske procese.
Podsetimo, ovo nije prvi put da slični snimci ugledaju svetlost dana, a uvek se pojavljuju u značajnom trenutku. Zapadne agencije, poput Rojtersa, prenele su snimke, uz standardnu retoriku da “materijal nije bilo moguće nezavisno verifikovati”. Time je otvoreno pitanje da li video predstavlja stvarni prikaz ubrzanog obnavljanja arsenala ili deo pažljivo osmišljene informacione strategije. Bez obzira na to, trenutak objavljivanja – u vreme kada region balansira između primirja i nove eskalacije – ima očiglednu simboliku.
Paralelno sa iranskim tvrdnjama o ubrzanom oporavku, 18. aprila je Njujork tajms objavio procene američkih obaveštajnih službi koje sugerišu da Iran i dalje poseduje značajan deo svojih predratnih kapaciteta. Prema tim procenama, Islamska Republika verovatno i dalje ima pristup oko 70% svojih predratnih zaliha balističkih raketa i oko 60% lansera.
Izveštaj navodi da je u trenutku stupanja na snagu dvonedeljnog primirja, 8. aprila, Iran imao pristup približno polovini svojih lansera balističkih raketa. Od tada je, prema istim procenama, uspeo da iskopa dodatnih oko 100 lansera iz podzemnih skloništa, čime je broj operativnih sistema porastao na oko 60% predratnog nivoa.
U tekstu se takođe navodi da Iran radi na iskopavanju zaliha raketa koje su zatrpane ruševinama usled američkih i izraelskih udara. Kada se taj proces završi, američki obaveštajni zvaničnici veruju da bi Teheran mogao raspolagati sa približno 70% svojih predratnih zaliha raketa. Prema istim izvorima, Iran zadržava i oko 40% svog arsenala dronova.
Ove procene delimično su u suprotnosti sa ranijim tvrdnjama koje su SAD i Izrael iznosili ubrzo nakon početka sukoba, kada je sugerisano da je većina balističkih raketa i lansera Islamske Republike efektivno uništena. Novi podaci ukazuju na složeniju sliku, u kojoj podzemna infrastruktura i disperzija sistema otežavaju preciznu procenu stvarnog stanja arsenala.
Američki ministar odbrane Pit Hegset potvrdio je prošle nedelje da Iran zaista pokušava da iskopa preostale lansere i rakete. Na konferenciji za novinare 16. aprila rekao je da američke snage raspolažu boljim obaveštajnim podacima nego ranije i da pažljivo prate razvoj situacije. On je istakao da Iran može trenutno da iskopa sisteme, ali da ih, prema američkoj proceni, ne može lako zameniti, dok Sjedinjene Države, kako je naveo, imaju kapacitet da nadoknade sopstvene gubitke.
Diplomatija visi o koncu
Istovremeno, prema navodima CNN-a, diplomatski proces između Vašingtona i Teherana ulazi u neizvesnu fazu. Iako su se tokom vikenda pojavile informacije o mogućem istorijskom sporazumu, Trampove javne izjave i objave na društvenim mrežama promenile su ton pregovora. Američki predsednik je, uprkos upozorenjima svog tima, odlučio da detalje razgovora iznosi javno, uključujući tvrdnje da je Iran pristao na određene zahteve koji, prema izvorima upoznatim sa pregovorima, još nisu finalizovani.
Jedna od spornih tačaka bila je tvrdnja da je Teheran pristao da preda zalihe obogaćenog uranijuma, čime bi bio ispunjen jedan od ključnih američkih zahteva. Iranski zvaničnici su te navode javno demantovali i negirali da su pregovori u toj fazi, čime je dodatno oslabljen optimizam u vezi sa postizanjem sporazuma.
Unutar Bele kuće, prema izvorima, postoje zabrinutosti da predsednikove javne intervencije narušavaju pregovaračku dinamiku, posebno u svetlu dubokog nepoverenja između dve strane. Američki zvaničnici istovremeno ukazuju na unutrašnje podele u Iranu, između pregovaračkog tima koji uključuje Galibafa i Abasa Aragčija i struktura IRGC-a.
Situaciju je dodatno zakomplikovao incident u Omanskom zalivu, gde je američki razarač zaplenio iranski teretni brod, optužujući ga za kršenje pomorske blokade. Teheran je reagovao oštro, ocenjujući potez kao provokaciju koja dovodi u pitanje već krhko dvonedeljno primirje.
U pregovorima o nuklearnom programu razmatrani su različiti modeli. SAD su u prvoj fazi predložile dvadesetogodišnji prekid aktivnosti obogaćivanja uranijuma. Iran je odgovorio petogodišnjim moratorijumom, a kasnije i predlogom desetogodišnjeg potpunog prekida, uz dodatnu deceniju ograničenog obogaćivanja na niskom nivou. Tramp je, međutim, insistirao na neodređenom i potpunom prekidu, odbacujući čak i dvadesetogodišnji okvir.
Američka administracija, prema navodima CNN-a, razmatra i ekonomski podsticaj u vidu oslobađanja 20 milijardi dolara iranske imovine, u zamenu za potpunu predaju visoko obogaćenog uranijuma. Za Trampa je dodatna politička linija razdvajanja to da novi sporazum ne sme podsećati na nuklearni sporazum iz 2015. godine, iz kojeg su SAD izašle 2018.
Razgovori bi, prema planu, trebalo da se nastave u Islamabadu, ali učesnici situaciju opisuju kao izuzetno promenljivu. Kako se rok za istek primirja približava, Tramp je javno zapretio mogućim napadima na iransku infrastrukturu ukoliko ne dođe do dogovora, uključujući mostove i elektrane. Istovremeno je ostavio otvorenu mogućnost produženja primirja, uz formulaciju da će se „videti“ da li će to biti potrebno.
U ovom trenutku, i Vašington i Teheran signaliziraju spremnost na dogovor, ali pod sopstvenim uslovima. Objavljivanje snimaka podzemnih raketnih postrojenja, pojačana retorika i paralelni diplomatski manevri ukazuju na to da je region u fazi visokog rizika, u kojoj će dalji razvoj događaja zavisiti od ravnoteže između vojne demonstracije i političke procene troškova nove eskalacije.
