Američki nuklearni nosač aviona USS Gerald R. Ford, ratni brod od oko 100.000 tona, ušao je u istoriju savremene američke mornarice pošto je oborio rekord u dužini raspoređivanja i ostao na moru duže nego bilo koji američki nosač aviona još od vremena Vijetnamskog rata. Brod je 15. aprila dostigao 295 uzastopnih dana na moru, a već 18. aprila taj broj je porastao na 297 dana, čime je premašen prethodni savremeni rekord koji je držao USS Abraham Lincoln.
Ova brojka sama po sebi deluje impresivno, ali prava težina priče vidi se tek kada se pogleda gde je sve Ford operisao, koliko puta mu je misija menjana i pod kakvim opterećenjem je brod radio. Od Venecuele do Bliskog istoka, preko Severnog mora, Sredozemlja, Kariba i Crvenog mora, ova udarna grupa nije imala klasično raspoređivanje sa jasnim početkom, sredinom i krajem, već dugu i rastegnutu misiju koja se prilagođavala novim krizama gotovo u hodu.
Udarna grupa nosača aviona Ford napustila je pomorsku bazu Norfolk u Virdžiniji 24. juna 2025. godine. Od tog trenutka počelo je raspoređivanje koje je vrlo brzo izašlo iz okvira rutinske plovidbe. U ranoj fazi misije nosač je izvodio zajedničke vežbe sa NATO saveznicima, uključujući Norvešku, Nemačku i Francusku. To je bio očekivani deo raspoređivanja za udarnu grupu ovakvog značaja, demonstracija prisustva, interoperabilnosti i spremnosti u severnoevropskom prostoru.
Međutim, kako su meseci prolazili, raspoređivanje je dobilo sasvim drugačiji karakter. U oktobru 2025. godine Ford je preusmeren prema Karibima u okviru većeg gomilanja američkih pomorskih snaga. Tamo je odigrao ulogu u vojnoj operaciji usmerenoj protiv venecuelanskog lidera Nikolasa Madura. Time je nosač, koji je već bio angažovan u evropskom i atlantskom prostoru, ušao i u latinskoameričku bezbednosnu jednačinu.
Ubrzo nakon toga usledio je novi zaokret. Kako su tenzije na Bliskom istoku rasle, Ford je ponovo promenio fokus. U početku je podržavao rane operacije povezane sa iranskim sukobom iz istočnog Mediterana, a zatim je početkom marta prošao kroz Suecki kanal i nastavio operacije u Crvenom moru. Dva zvaničnika američkog Ministarstva odbrane potvrdila su za Asošijeted pres da je udarna grupa predvođena Geraldom R. Fordom upravo tako nastavila svoje kretanje i delovanje.
U tom trenutku Ford više nije bio samo nosač na dužem raspoređivanju, već centralna platforma američkog pomorskog prisustva u jednom od najnapetijih morskih prostora sveta. Pridružio se drugim američkim pomorskim sredstvima u regionu, uključujući i dodatnu udarnu grupu koju je predvodio USS Abraham Lincoln. Istovremeno je i USS George H. W. Bush raspoređen i pozicioniran kod obale Afrike, što je dodatno pokazalo koliko Vašington insistira na trajnom nosačkom prisustvu u strateškim vodama.
Takvo raspoređivanje, naravno, nije moglo proći bez posledica po brod i posadu. Tokom operacija u Crvenom moru na Fordu je izbio ozbiljan požar u ventilacionom sistemu. Požar je počeo u vešeraju broda, ali se šteta nije zadržala samo na tom prostoru. Oštećene su stotine prostorija i drugih odeljaka. Incident je privremeno smanjio borbene sposobnosti nosača i naterao ga da napusti Crveno more i vrati se u istočni Mediteran radi popravki.
Požar je poremetio i svakodnevni život na brodu. Oko 600 mornara ostalo je bez mesta za spavanje, što je za posadu koja je već bila duboko u iscrpljujuće produženoj misiji predstavljalo dodatni udar. Kasnije je brod pristao u Splitu, u Hrvatskoj, gde je izvršeno snabdevanje, dopuna gorivom i dodatno održavanje. Pre toga se pominjalo i zadržavanje na Kritu, kao deo privremenog povlačenja iz zone neposrednog rizika.
Nešto pre požara, snimci su prikazali fekalne vode kako se razlivaju kroz unutrašnje prostore broda, nakon dugotrajnog niza problema sa začepljenim cevima i zastojima u kanalizacionom sistemu. Prema višegodišnjim izveštajima, uska cevovodna mreža broda često je bila blokirana, što je izazivalo kvarove širom plovila. Situacija se, navodno, dodatno pogoršala u januaru 2026. godine, dok je nosač bio raspoređen na Karibima u okviru operacija podrške napadu na Venecuelu i otmici predsednika Nikolasa Madura.
Ford je u jednom trenutku, posle požara i višenedeljnog boravka u istočnom Mediteranu, trebalo da se vrati u Norfolk. Međutim, komanda je odlučila drugačije. Nosaču i njegovoj posadi naređeno je da ostanu na položaju kod Bliskog istoka sve dok ne stigne zamena, odnosno USS George Bush. Problem je bio u tome što je Bush morao da prati dugu rutu oko Rta Dobre nade, duž obale južne Afrike, a u jednom trenutku je primećen i kod obale Namibije, kako bi izbegao Crveno more i moreuz Bab el-Mandeb.
Ta odluka govori mnogo o stvarnom nivou nervoze unutar američke komande. I pored prekida vatre, očigledno je postojala procena da su vode Crvenog mora i dalje suviše opasne i da rizik od raketnog pogotka u bok ili palubu nosača nije zanemarljiv. Zbog toga je Ford, uprkos požaru, iscrpljenosti i planovima za povratak kući, morao da ostane na zadatku dok zamena fizički ne stigne u zonu.
Upravo ta kombinacija stalnog preusmeravanja, požara, odlaganja povratka i višestrukih kriznih tačaka pretvorila je ovu misiju u najduže raspoređivanje američkog nosača aviona od Vijetnamskog rata, odnosno od kraja Hladnog rata po savremenoj američkoj evidenciji. Prethodni rekord držao je USS Abraham Lincoln, koji je 2020. tokom pandemije COVID-19 ostao na moru 294, odnosno prema nekim podacima 295 dana. Ford je taj rekord sada nadmašio. Ipak, i dalje je ostao ispod starijeg rekorda iz doba Hladnog rata, kada je USS Midway bio raspoređen 332 dana između 1972. i 1973. godine.
Rekordna dužina raspoređivanja otvorila je ozbiljnu debatu u američkom političkom i vojnom vrhu. Demokratski senator Tim Kaine ocenio je da je ovakva misija uzela ozbiljan danak po mentalno zdravlje i opštu dobrobit posade. U svom saopštenju poručio je da bi mornari trebalo da budu kod kuće sa svojim porodicama, a ne da ih predsednik šalje širom sveta kao da je američka vojska njegova palatska straža. Ta formulacija je bila oštra, ali je odražavala šire nezadovoljstvo činjenicom da se nosačke grupe koriste kao alat za gašenje više kriza istovremeno, bez jasnog rasterećenja za ljude na brodu.
Svoje mišljenje dali su i visoki mornarički zvaničnici. Darryl Caudle je još ranije nagovestio da bi raspoređivanje Forda moglo da traje oko 11 meseci i da bi nosač mogao da se vrati kući tek krajem maja. Tokom diskusije u Centru za strateške i međunarodne studije rekao je da će javnost videti rekordno raspoređivanje Forda. Istovremeno je izrazio zabrinutost zbog prevelikog oslanjanja na velike nosače aviona i sugerisao da bi manji i noviji brodovi morali da preuzmu veći deo operativnog tereta u područjima visokog rizika.
Od sredine aprila 2026. godine USS Gerald R. Ford napustio je luku Split, završavajući svoju misiju u okviru operacije Epska Bes. Američka štampa opisivala je celo putovanje kao ozbiljan test za posadu i brod, uz naglasak da je nosač tokom iste misije učestvovao u operacijama kod obale Venecuele, u Sredozemnom moru i u Crvenom moru, dok je martovski požar privremeno smanjio njegove borbene sposobnosti. Uprkos tome, prema istim navodima, brod je ostao potpuno borbeno spreman i nastavio da izvršava misije usred visokih regionalnih tenzija.
Ovaj rekord, inače nepotreban, pokazuje da nešta ozbiljno nije u redu ni u američkom generalštabu ni u mornarici. Deluje haotično to preusmeravanje iz misije u misiju, kao da nisu imali na raspolaganju drugi ispravan nosač. Premor posade rezultirao je požarom i oštećenjem nosača (osim ako to prema objavljenim slikama nije bio pogodak iranske rakete). A sam generalštab kao da nije imao nikakav plan već je delovao kako mu je neko ne kompetentan ali uticajan tako zahtevao. Cela ta aktivnost samo pokazuje da su zbunjeni i bez realnog cilja.
Како је кренуло овај носач ће ускоро бити упамћен још по нечему!