Koliko će trajati? Putin proglasio je uskršnje primirje sa Ukrajinom, dok se front pomera u nijansama

Ruski predsednik Vladimir Putin objavio je uskršnji prekid vatre sa Ukrajinom, navodi se u saopštenju Kremlja.

Kako je postalo poznato, „odlukom Vrhovnog komandanta Oružanih snaga Ruske Federacije, prekid vatre stupiće na snagu od 16:00 časova 11. aprila do kraja 12. aprila 2026. godine“. Kremlj je napomenuo da očekuje da će ukrajinska strana slediti isti stav , usvojivši odgovarajući prekid vatre za uskršnji period.

Prema saopštenju, ruskim vojnim snagama je naređeno da obustave operacije na svim frontovima u tih 30 sati, ali da ostanu u stanju pripravnosti kako bi odgovorile na moguće agresivne akcije ili provokacije.

Kremlj je pojasnio da su data uputstva ministru odbrane Andreju Belousovu i načelniku Generalštaba Oružanih snaga, generalu Valeriju Gerasimovu, da sprovedu prekid vojnih operacija, uz istovremeno stavljanje trupa u stanje pripravnosti kako bi se sprečile moguće akcije ukrajinske strane.

Podsetimo, Rusija je objavila preko deset jednostranih prekida vatre od 2022. godine, od kojih je dobar deo prekršen u roku od samo nekoliko sati.

Ukrajinski front se pomera u nijansama: šta se zaista dešava na severoistoku Ukrajine?

Na severoistoku Ukrajine poslednjih dana nema naglih proboja koji bi promenili tok rata preko noći, ali ima nečeg drugog, sporog, upornog pomeranja linija koje u zbiru menjaju sliku terena. Posebno se to vidi u zoni Kupjanska, gde se, prema dostupnim izveštajima, postepeno smanjuje ukrajinski mostobran istočno od reke Oskol.

U takvim situacijama nije reč o spektakularnim ofanzivama, već o kombinaciji pritiska, zatvaranja taktičkih „džepova“ i borbe za teren koji na karti deluje beznačajno, ali na terenu određuje kretanje i snabdevanje.

Kupjansk, borba za prostor uz reku

Glavna dinamika trenutno se razvija upravo u ovom sektoru. Ruske snage su potisnule ukrajinske jedinice iz delova Kurilivke i okolnih područja, dok je južno od Piščana zatvoren jedan veći taktički džep. Takve situacije obično primoravaju protivnika na povlačenje ili rizične pokušaje proboja, što dodatno povećava gubitke.

Istovremeno, ruske jedinice učvršćuju linije duž reke Gnilica, čime dodatno sužavaju prostor koji ukrajinske snage drže istočno od Oskola. Na severnom obodu Kupjanska borbe se nastavljaju u fragmentima, kroz manje grupe i pokušaje infiltracije, bez jasne kontrole nad celim gradom.

Ukrajinske snage pokušavaju kontranapade iz više pravaca, posebno iz zona Moskivke i Sobolivke, ali su pod stalnim pritiskom artiljerije, avijacije i dronova. U takvom okruženju, čak i kratkotrajno zadržavanje položaja postaje izazov.

Industrijske zone, poput onih u Kovšarivki, dodatno komplikuju situaciju. Borbe za takve tačke često traju duže nego što bi se očekivalo, jer nude zaklon, infrastrukturu i logističku vrednost.

Slavjanski pravac, borba za visine i šume

Zapadnije, na pravcu Slavjanska, situacija ima drugačiju dinamiku. Ovde teren igra ključnu ulogu. Jaruge, šumski pojasevi i dominantne visine omogućavaju ukrajinskim jedinicama da zadrže pozicije i usporavaju napredovanje.

Ruske snage su proširile kontrolu južno od Zakotnja i napreduju ka Kalenicima, dok su zapadno od Zaričnja očistile određene sektore. Ipak, linija fronta ostaje nestabilna, sa delovima teritorije koji se nalaze u takozvanoj „sivoj zoni“, bez potpune kontrole bilo koje strane.

U blizini Dibrove i dalje se vode borbe za pristup Severskom Doncu, što ukazuje da nijedna strana nema potpunu inicijativu, već se pokušava dobiti prednost kroz lokalne pomake.

Sumska oblast, širenje zone uz granicu

Na severu, u Sumskoj oblasti, fokus je na stvaranju sigurnosne zone uz granicu, tvrde ruski izvori vesti. Ruske snage su preuzele kontrolu nad delom teritorije u blizini autoputa Moskva-Kijev, uključujući kontrolni punkt Bačivsk–Troebortnje, što smatraju da ima i simbolički i praktični značaj.

Reč je o prostoru koji je pre rata bio važan za saobraćaj između dve zemlje, a sada postaje deo šireg bezbednosnog pojasa. Napredovanje u ovom sektoru meri se u stotinama metara, ali u kontinuitetu, što ukazuje na pokušaj stabilizacije linije.

Istovremeno, borbe u šumskim zonama, poput Deljnickog trakta, pokazuju koliko je teren ključan faktor. Takva područja omogućavaju skriveno kretanje, ali i otežavaju kontrolu i logistiku.

Harkovska oblast, spor ali konstantan pritisak

U Harkovskoj oblasti situacija je slična, ali još fragmentisanija. Napredovanja se mere u stotinama metara, u sektorima poput Vovčanska i Velikog Burluka. Borbe se vode kroz niz manjih pravaca, bez jedinstvene linije fronta.

Ruske jurišne grupe pokušavaju da potisnu ukrajinske jedinice od same granice, dok istovremeno napadaju koncentracije ljudstva i tehnike u dubljim zonama. Ukrajinska strana, sa druge strane, pokušava da stabilizuje pozadine i očuva ključne pravce.

Ovakva dinamika ukazuje na rat iscrpljivanja, gde je važnije održati kontinuitet pritiska nego ostvariti brz prodor.

Front bez brzih rešenja

Ako se svi ovi pravci posmatraju zajedno, dobija se jasnija slika. Nema velikih proboja, ali ima konstantnog pomeranja, zatvaranja prostora i pokušaja da se protivnik iscrpi.

Kupjansk ostaje jedna od ključnih tačaka, ne zbog same veličine grada, već zbog položaja uz Oskol i logističkih pravaca koje kontroliše. Slavjanski pravac ostaje složen zbog terena, dok se na severu stvara šira zona pritiska uz granicu.

Paralelno sa vojnim dešavanjima, pojavljuju se i političke poruke iz Evrope koje ukazuju na unutrašnje podele oko energetike i odnosa sa Moskvom. Takve izjave ne menjaju situaciju na frontu direktno, ali pokazuju širi kontekst u kojem se sukob odvija.

Za sada, front ostaje mesto gde se odlučuje kroz male pomake, a ne kroz velike ofanzive. Upravo ti mali pomaci, sabrani kroz vreme, na kraju određuju ko ima inicijativu, a ko je primoran da reaguje.