Neke priče su toliko neobične da deluju kao izmišljotina, sve dok ne shvatite da su potpuno stvarne. Jedna od njih vodi pravo u 2010. godinu, kada je američko Ratno vazduhoplovstvo uradilo nešto što i danas zvuči nestvarno: kupilo je 1.760 PlayStation 3 konzola i od njih sastavilo superkompjuter pod nazivom Condor Cluster. Ne deset, ne sto, već gotovo dve hiljade konzola koje su milioni ljudi tada vezivali za fudbal, pucačine i večernje igranje, a ne za satelitske snimke, obradu podataka i vojnu analitiku.
Pentagon nije kupovao PlayStation zato što je želeo da se igra rata, već zato što je u toj konzoli video ono što je tržište tada nudilo po ceni kakvu klasični superkompjuteri nisu mogli ni da sanjaju. Američko Ratno vazduhoplovstvo je tada otvoreno govorilo da je reč o izuzetno pristupačnom načinu da se od komercijalno dostupne tehnologije napravi ozbiljna računarska snaga. Dok je prosečan kupac u PS3 video zabavu, vojni inženjeri su u njemu videli jeftin procesorski resurs koji se može nizati i tako pretvoriti u mašinu za ozbiljan posao.
Condor Cluster je zvanično predstavljen krajem 2010. u Rimu, u saveznoj državi Njujork, u okviru Air Force Research Laboratory. Sistem je bio sastavljen od 1.760 PlayStation 3 procesora, uz 168 grafičkih procesora i 84 koordinaciona servera, i tada je opisan kao najbrži interaktivni kompjuterski sistem Ministarstva odbrane SAD. Po tadašnjim podacima, dostizao je oko 500 teraflopsa i nalazio se među najjačim superkompjuterima sveta, oko 33. mesta na globalnoj listi. Još važnije za Pentagon, izgrađen je po ceni koja je bila samo deo onoga što bi koštao klasičan sistem slične namene.
Naravno, pravo pitanje glasi, zašto baš PlayStation 3? Odgovor je bio u kombinaciji cene, arhitekture i tadašnje fleksibilnosti same konzole. Rane verzije PS3 imale su mogućnost instalacije drugog operativnog sistema, takozvani OtherOS, što je omogućavalo pokretanje Linux-a. Sony je tu opciju kasnije ukinuo kroz firmware ažuriranje 3.21, pozivajući se na bezbednosne razloge, ali pre toga je upravo ta otvorenost pretvorila PS3 u neobično privlačnu platformu za istraživače, laboratorije i na kraju vojsku. Ukratko, gejmerska konzola je na kratko postala jeftina ulaznica u svet računanja visokih performansi.
Sama računica već na prvi pogled pokazuje zašto je projekat bio toliko privlačan. Ako se uzme da je jedna PlayStation 3 konzola tada koštala oko 400 dolara, samo 1.760 kupljenih jedinica vredelo je približno 704.000 dolara, dok je kompletan Condor Cluster, sa dodatnim serverima, grafičkim procesorima i pratećom infrastrukturom, koštao oko 2 miliona dolara. Poređenja radi, superkompjuter slične klase i slične računske snage u to vreme bi, prema procenama koštao između 50 i 80 miliona dolara, a pojedini sistemi i više od toga, što znači da je Pentagon uz pomoć gejmerskog hardvera dobio ogroman deo potrebne računske moći za svega delić cene, praktično 25 do 40 puta jeftinije od standardnog rešenja tog vremena.
Amerikanci su, dakle, iskoristili trenutak. U eri kada je svaki ozbiljan superkompjuter tražio ogromna ulaganja, dugačke nabavne procedure i specijalizovan hardver, PlayStation 3 je nudio gotovo paradoksalno rešenje: gotov proizvod sa snažnim Cell procesorom, masovnom proizvodnjom i cenom koju je spustilo potrošačko tržište. To je bio redak trenutak u kojem je industrija zabave praktično subvencionisala sirovu računarsku moć koju su zatim mogli da ugrabe i vojni istraživači. Nije to bio tehnološki trik iz filma, već vrlo pragmatična odluka, uzmi ono što tržište već proizvodi u ogromnim količinama i pretvori ga u alat za strateške potrebe.
A za šta je taj sistem korišćen? Prema tadašnjim navodima, Condor Cluster je bio namenjen obradi satelitskih snimaka visoke rezolucije, analizi radarskih podataka, prepoznavanju obrazaca i podršci istraživačkim zadacima koji su tražili brzo paralelno računanje. To znači da nije bio napravljen da zameni svu klasičnu vojnu informatiku, već da rešava vrlo konkretan problem, kako iz ogromnih količina sirovih podataka izvući upotrebljivu informaciju dovoljno brzo da ona i dalje ima vojnu vrednost. U tom smislu, PlayStation je doslovno iz dnevne sobe prebačen u obaveštajnu i analitičku mašineriju.
U tome i leži najveća ironija cele priče. Konzola koju je Sony prodavao kao zabavni uređaj za kuću završila je kao deo sistema koji služi za vojnu obradu podataka. To je jedan od onih trenutaka kada se granica između civilne i vojne tehnologije potpuno zamagli. Isti uređaj na jednom mestu služi za igranje, a na drugom za obradu satelitskih snimaka i zadatke koji hrane bezbednosni aparat najveće vojne sile sveta. Ta transformacija možda deluje bizarno, ali zapravo savršeno opisuje kako funkcioniše savremena tehnološka moć: ono što danas izgleda kao potrošačka elektronika, sutra može završiti u vojnoj infrastrukturi.
Postoji i druga strana ove priče, manje romantična, ali važna. Ceo model se oslanjao na vrlo specifičan istorijski trenutak. Sony je 2010. ukinuo OtherOS funkciju, čime je praktično presekao budućnost ovakvih projekata na novijim PS3 modelima. To nije ugasilo već napravljene klastere preko noći, ali je jasno pokazalo koliko su i vojni sistemi ponekad zavisni od odluka privatnih tehnoloških kompanija. Jedna firmverska odluka iz korporativne sfere bila je dovoljna da zatvori vrata daljoj široj upotrebi konzola kao platforme za takvu vrstu računanja. Ipak ostaje zanimljiva lekcija, čak i užasno moćna država sa enormnim vojnim budžetom ume da se nasloni na potrošačku tehnologiju više nego što želi da prizna.
Zbog toga Condor Cluster danas deluje kao artefakt jednog vrlo posebnog tehnološkog doba. To je bio trenutak kada su konzole bile dovoljno otvorene da ih možete pretvoriti u računske čvorove, dovoljno jake da imaju vojnu vrednost i dovoljno jeftine da budu atraktivne u masovnoj kupovini. Danas je hardver zatvoreniji, bezbednosno čvršći i drugačije projektovan, pa je teže zamisliti da bi se isti eksperiment ponovio u istom obliku. Upravo zato priča PlayStation konzolama nije samo zanimljiv kuriozitet, već i dokument o kratkom vremenu kada je gejmerski hardver mogao da preskoči iz zabave pravo u srce vojne infrastrukture.
Ono što ovu epizodu čini velikom nije samo broj kupljenih konzola, već poruka koju nosi. U svetu moderne moći ništa nije samo ono što piše na kutiji. Konzola nije nužno samo konzola, kao što ni zabavna elektronika nije nužno samo roba za slobodno vreme. Kada sistem ima dovoljno procesorske snage, kada je dovoljno jeftin i kada može da se prilagodi, država ga vidi kao resurs, a tada više nije važno da li je rođen u prodavnici igračaka ili u vojnoj laboratoriji.
