Kako se sukob na Bliskom istoku produbljuje, iz Teherana stižu izjave koje dodatno podižu tenzije u regionu. Predstavnici iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) tvrde da je Iran u dosadašnjim udarima protiv neprijateljskih ciljeva upotrebio tek mali deo svog raketnog arsenala.
Prema saopštenju portparola IRGC-a, od početka eskalacije krajem februara Iran je iskoristio manje od sedam procenata svojih raketa, dok ukupni arsenal zemlje, kako tvrde, broji oko 100.000 projektila različitog dometa i namene.
Takva izjava direktno je odgovor na tvrdnje iz Vašingtona i Tel Aviva da su američki i izraelski udari ozbiljno degradirali iranske raketne kapacitete.
„Većina naših raketa ostaje netaknuta“
U svom obraćanju iranski bezbednosni aparat naglasio je da su mnoge rakete koje su korišćene u dosadašnjim napadima proizvedene pre više od deset godina, dok moderniji sistemi navodno još nisu u velikoj meri korišćeni.
„Nismo čak ni koristili većinu raketa koje smo nedavno proizveli, posebno posle Dvanaestodnevnog rata. Veliki deo naših arsenala ostaje netaknut“, navodi se u saopštenju IRGC-a.
Ova poruka očigledno ima i psihološku dimenziju. Teheran pokušava da pokaže da raspolaže značajnim rezervama i da nije iscrpeo svoje vojne kapacitete.
Podeljena mišljenja u SAD
U Sjedinjenim Državama reakcije na ovu izjavu nisu jedinstvene. Deo analitičara smatra da u tvrdnjama Teherana ima istine, ukazujući na činjenicu da su tokom sukoba retko korišćeni neki od modernijih iranskih projektila.
Kao primer često se navodi balistička raketa srednjeg dometa Horamšahr-4, koja je prema dostupnim informacijama upotrebljena svega nekoliko puta.
Drugi stručnjaci, međutim, veruju da je reč o propagandnom potezu i pokušaju da se podigne moral u zemlji dok rat traje.
U realnosti, tačan obim iranskog arsenala i tempo njegove potrošnje teško je proceniti sa sigurnošću.
Sukob se širi dok udari traju
Dok se vodi informativni rat izjavama i procenama, borbe na terenu se nastavljaju. Izraelsko ratno vazduhoplovstvo ponovo je izvelo napade na ciljeve u Iranu uz podršku SAD, a prema iranskim izveštajima pogođena je industrijska zona u Teheranu.
Iranski izvori tvrde da je tokom jednog od udara pogođena i škola, ali Izrael i Sjedinjene Države se za sada nisu oglasili povodom tih navoda.
Istovremeno, iranski udari na protivničke ciljeve nastavljaju se, a vojni stručnjaci ističu da su gubici koje su u pojedinim incidentima pretrpele američke i izraelske snage značajni u poređenju sa prethodnim godinama.
Novi talas napada teških raketa Iranske revolucionarne garde na mete u Tel Avivu i Ben Gurionu. pic.twitter.com/0EpehV2al4
— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 16, 2026
Ormuski moreuz kao karta pritiska
U međuvremenu Teheran pokušava da politički kapitalizuje trenutnu situaciju kroz pitanje Ormuskog moreuza, jednog od najvažnijih pomorskih prolaza za globalnu trgovinu energentima.
Prema navodima iranske agencije Tasnim, iranske vlasti su iznele niz uslova pod kojima bi mogle pristati na potpuno otvaranje plovidbe kroz moreuz.
Ti uslovi uključuju povlačenje američkih trupa iz regiona, zatvaranje američkih vojnih baza na Bliskom istoku, vraćanje iranske imovine zamrznute na Zapadu i ukidanje sankcija protiv Teherana.
Takođe se pominje razvoj međunarodne trgovine koja ne bi bila vezana za američki dolar.
NATO saveznici oprezni
Istovremeno, unutar zapadnog saveza pojavljuju se znaci opreza. Nemačka je jasno poručila da ne planira da šalje ratne brodove u Ormuski moreuz.
Ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da su obaveze Berlina prema NATO-u fokusirane na istočni bok alijanse i Atlantik, a ne na Bliski istok.
Iako nemačka vlada deli kritički stav prema iranskoj vlasti, Pistorijus je naglasio da pitanje promene režima u Iranu ostaje politički i strateški otvoreno.
On je takođe izrazio zabrinutost zbog pokušaja da se u regionalni sukob uključi veći broj članica NATO-a.
Za sada je samo Estonija izrazila spremnost da pošalje ratne brodove u region, ali i Tallinn traži jasnije objašnjenje ciljeva američke strategije na Bliskom istoku.
Upozorenja o asimetričnom ratovanju
U Sjedinjenim Državama sve više vojnih stručnjaka upozorava da bi sukob mogao postati mnogo složeniji nego što se prvobitno pretpostavljalo.
Penzionisani brigadni general američke vojske Stiven M. Anderson smatra da je Vašington potcenio sposobnosti Irana u oblasti asimetričnog ratovanja.
Prema njegovim rečima, Iran raspolaže velikim brojem dronova i brzih napadačkih čamaca koji bi mogli predstavljati ozbiljnu pretnju američkim ratnim brodovima.
Takva taktika podseća na napad na američki razarač USS Cole iz 2000. godine, koji je teško oštećen eksplozivom postavljenim na mali čamac.
„Vežite pojaseve jer će situacija za američke snage postati samo teža“, upozorio je Anderson.
Vašington je ozbiljno potcenio iranske sposobnosti za asimetrično ratovanje, prema rečima penzionisanog brigadnog generala američke vojske Stivena M. Andersona. On je za CNN praktično nagovestio da će se situacija za SAD značajno pogoršati u bliskoj budućnosti. pic.twitter.com/0K0ct74MqG
— Oruzje Online (@oruzjeonline) March 16, 2026
Skupa operacija bez jasnog kraja
Prema procenama iz Vašingtona, operacija protiv Irana već je koštala američki budžet oko 12 milijardi dolara, a nema naznaka da bi sukob mogao brzo da se završi.
Uprkos upozorenjima stručnjaka, američki politički vrh nastavlja da govori o uspehu operacije i mogućnosti daljih vojnih koraka.
Prema pojedinim američkim medijima, u Vašingtonu se razmatra čak i opcija kopnene operacije protiv Irana, što bi predstavljalo dramatičnu eskalaciju sukoba.
U takvom okruženju, izjava IRGC-a o ogromnom raketnom arsenalu deluje kao jasna poruka protivnicima, ali i podsećanje da bi sukob sa Iranom mogao potrajati mnogo duže nego što su mnogi očekivali.
