Turska vojna industrija predstavila je novu verziju bespilotne letelice Aksungur koja uvodi koncept takozvanog „nosača dronova“, platforme sposobne da u letu lansira druge manje bespilotne letelice. Projekat razvija kompanija Turkish Aerospace Industries, poznata po programima bespilotnih sistema koji poslednjih godina postaju važan deo turske vojne strategije.
U novoj konfiguraciji Aksungur više ne nosi samo klasično naoružanje poput raketa ili vođenih bombi. Umesto toga, ispod njegovih krila montiraju se manji dronovi-krstareće rakete tipa Super Simsek (Süper Şimşek – Super Munja), koji se tokom misije odvajaju od nosača i nastavljaju let prema unapred zadatim ciljevima.
Na taj način jedna bespilotna platforma može da deluje kao vazdušni lansirni sistem za više drugih dronova, što značajno proširuje operativne mogućnosti na bojnom polju.
Prema informacijama koje je objavila kompanija TAI, tokom testiranja Aksungur se pokazao veoma efikasnim u ulozi takozvanog „vazdušnog lansera“. Sistem omogućava da se manji dronovi otpuste u vazduhu, nakon čega oni autonomno nastavljaju let i izvršavaju zadatke.
U osnovnoj konfiguraciji Aksungur može da nosi dve bespilotne letelice Super Simsek postavljene ispod krila. Kada dođe trenutak za napad, dronovi se oslobađaju sa nosača i prelaze u samostalni režim leta.
U toj fazi mogu da se koriste kao kamikaza dronovi, odnosno kao bespilotne letelice namenjene direktnom udaru u cilj.
Međutim, njihova uloga nije ograničena samo na napad.
Prema navodima turske kompanije, Super Simsek može da se koristi i kao mamac za protivvazdušnu odbranu ili kao platforma za elektronsko ometanje. U takvom scenariju manji dronovi odvlače pažnju radarskih sistema i raketnih baterija, dok glavni dron ili druge platforme nastavljaju borbenu misiju.
Ovakav koncept postaje sve prisutniji u savremenom ratovanju. Ideja da veća bespilotna letelica nosi i lansira manju grupu dronova razvija se paralelno u više zemalja.
Prve improvizovane verzije ovog koncepta pojavile su se tokom rata u Ukrajini, gde su različite jedinice počele da koriste veće dronove kao platforme za lansiranje manjih bespilotnih letelica.
Sada se takva rešenja sve više pretvaraju u industrijski razvijene sisteme koji dolaze direktno iz fabrika.
Turska očigledno želi da u tom segmentu razvije sopstveni ekosistem bespilotnih platformi. Kompanija TAI već je ranije demonstrirala lansiranje drona Super Simsek sa bespilotne letelice ANKA III, stelt drona nove generacije koji je namenjen operacijama u zonama sa jakom protivvazdušnom odbranom.
Integracija Super Simsek sa Aksungurom predstavlja sledeći korak u tom konceptu. Cilj je da se razvije mreža različitih bespilotnih platformi koje mogu da deluju zajedno u okviru jedne operacije.
U takvom sistemu pojedine letelice služe kao nosači i komandne platforme, dok druge izvršavaju konkretne borbene zadatke.
Super Simsek spada u kategoriju manjih bespilotnih letelica visokih performansi. Prema dostupnim podacima, njegova dužina iznosi približno četiri metra. Maksimalna brzina koju može da dostigne je oko 0,85 maha, dok maksimalna visina leta dostiže približno 10.700 metara.
Takve karakteristike omogućavaju mu relativno brz prodor prema cilju, ali i fleksibilnu upotrebu u različitim ulogama.
🔴TUSAŞ üretimi AKSUNGUR SİHA, her biri 900 kilometre menzilli 2 adet SÜPER ŞİMŞEK Taktik İHA Sistemi ile uçuş gerçekleştirdi. pic.twitter.com/Z0Fbu4yTv5
— SavunmaSanayiST.com (@SavunmaSanayiST) March 10, 2026
Razvoj sistema u kojem jedna bespilotna letelica lansira druge dronove predstavlja deo šireg trenda u savremenoj vojnoj tehnologiji. Sve veći broj država pokušava da razvije takozvane „roj“ sisteme u kojima više dronova deluje koordinisano, stvarajući složenije napade i otežavajući protivniku da se odbrani.
Turska očigledno vidi veliki potencijal u ovom konceptu i nastoji da ga uključi u svoje postojeće programe bespilotnih platformi.
Ako se ovakvi sistemi pokažu efikasnim u realnim operacijama, koncept „nosača dronova“ mogao bi postati jedan od važnijih pravaca razvoja bespilotnog ratovanja u narednim godinama.
