Misteriozne crvene bombe ispod izraelskog F-16, da li je u igri veoma retko oružje sa belim fosforom?

Nove fotografije koje je objavilo izraelsko ratno vazduhoplovstvo izazvale su neuobičajeno veliko interesovanje među vojnim analitičarima. Na njima se vidi lovac F-16C/D Barak naoružan sa dve GBU-31 JDAM bombe od 2.000 funti, ali ono što je privuklo pažnju nisu same bombe, već njihove oznake.

Objava je bila praćena izjavom komandanta vazduhoplovne baze Ramat David, koji je govorio o nedavnim misijama duboko na iranskoj teritoriji, uključujući operacije iznad Teherana. U tom kontekstu, fotografije nisu posmatrane kao rutinski prikaz naoružanja, već kao potencijalna poruka o vrsti sredstava koja se koriste u aktuelnim udarima.

Na prvi pogled, ispod krila F-16 vide se dve bombe GBU-31, verzije JDAM kompleta za navođenje montiranog na telo bombe od 2.000 funti. Međutim, za razliku od standardnih konfiguracija, na ovim primerima uočljive su karakteristične oznake koje odstupaju od uobičajenog izgleda.

Na nosnom delu bombe jasno se vidi crvena traka koja okružuje prednji segment, zajedno sa crveno obojenim čepom. Uz to, prisutna je i žuta traka, postavljena bliže prednjem delu bombe. Žuta oznaka je poznata u američkim standardima obeležavanja municije i obično ukazuje na to da oružje sadrži visokoeksplozivno punjenje.

Međutim, kombinacija žute i crvene oznake nije tipična za standardne JDAM konfiguracije sa klasičnim visokoeksplozivnim punjenjem, navodi TWZ. Upravo ta crvena traka izazvala je dodatna pitanja. U američkim konvencijama označavanja, crvena traka može signalizirati prisustvo zapaljivog tereta. Tamnocrvene oznake na sivoj ploči, u nekim slučajevima, ukazuju na prisustvo iritansa ili sredstava za suzbijanje nereda.

Zbog toga su se pojavile spekulacije da prikazane bombe možda nisu opremljene standardnim visokoeksplozivnim punjenjem, već zapaljivim sadržajem. Jedna od retkih poznatih varijanti JDAM sistema koja odgovara toj pretpostavci jeste BLU-119/B, poznata pod nazivom Crash PAD, Prompt Agent Defeat.

Crash PAD je specifično dizajnirana da funkcioniše u kombinaciji sa JDAM kompletom za navođenje. Važno je razumeti da JDAM sam po sebi nije bomba, već komplet koji se dodaje postojećem telu bombe. Taj komplet obuhvata GPS vođeni repni deo sa kontrolnim perajima i stabilizacionim površinama koje omogućavaju precizno klizanje ka meti.

Kada se komplet montira na telo bombe iz serije Mk 80, dobija se precizno vođeno oružje sa različitim mogućim punjenjima. U slučaju BLU-119/B, reč je o posebnoj konfiguraciji od 2.000 funti, razvijenoj 2002. godine kao brzi odgovor na pretnju hemijskog i biološkog oružja. Oružje je pripremljeno za upotrebu tokom invazije na Irak 2003. godine.

BLU-119/B kombinuje oko 70 kilograma visokog eksploziva PBX-109 sa približno 200 kilograma belog fosfora. Princip dejstva je dvostepen. Prvo eksplozivno punjenje otvara kontejnere, bunkere ili skladišta u kojima se nalaze opasni materijali. Nakon toga se aktivira beli fosfor, koji se pali i intenzivno sagoreva, spaljujući potencijalno opasne agense. Ideja takve konstrukcije jeste da se smanji rizik od širenja hemijskih ili bioloških materijala i ograniči sekundarna šteta.

Ako su bombe na fotografijama zaista konfiguracije slične BLU-119/B, to bi ukazivalo na mogućnost da su određene misije bile usmerene na specifične tipove ciljeva, uključujući skladišta ili objekte povezane sa opasnim materijalima. Međutim, do sada nema zvanične potvrde da su upravo takve varijante korišćene.

U svakom slučaju, kombinacija operativnog konteksta, misija iznad Teherana i neuobičajenih oznaka na bombama pokazuje da izbor naoružanja u aktuelnim operacijama nije rutinski. Fotografije F-16 Barak sa ovakvim JDAM konfiguracijama postavljaju pitanje da li se koristi retka i specijalizovana varijanta oružja, ili je reč o drugačijoj, do sada nepoznatoj modifikaciji.

Pravni status belog fosfora i zašto izaziva kontroverze

Beli fosfor nije zabranjen kao supstanca prema međunarodnom pravu. On se formalno ne smatra hemijskim oružjem, jer se koristi zbog zapaljivih, a ne toksičnih svojstava. Međutim, njegova upotreba je strogo regulisana međunarodnim humanitarnim pravom.

Prema Protokolu III Konvencije o određenim konvencionalnim oružjima, zabranjena je upotreba zapaljivog oružja protiv civila, kao i vazdušno lansiranih zapaljivih sredstava u gusto naseljenim područjima. Upotreba belog fosfora za stvaranje dimnih zavesa, osvetljavanje ili obeležavanje ciljeva dozvoljena je, ali njegova primena kao zapaljivog oružja u urbanim zonama može predstavljati kršenje međunarodnog prava, u zavisnosti od okolnosti i posledica.

Upravo zbog te pravne i moralne sivine, oružja koja sadrže beli fosfor redovno izazivaju političke sporove i međunarodne kontroverze, naročito kada se koriste u blizini civilne infrastrukture.

U svetu u kome se svaka oznaka i svaka traka na bombi analiziraju piksel po piksel, čak i mala razlika u boji može otvoriti veliku stratešku dilemu.