„Da li vam Rusija i Kina pomažu?“ Iranski ministar pred američkim novinarom daje odgovor usred rata

Tokom video-intervjua koji su američki novinari obavili sa iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem, jedno pitanje se nametnulo kao centralno. Reporter NBC-a nije okolišao:

„Da li vam Rusija i Kina pomažu?“

Aragči je odgovorio kratko i bez ustručavanja da Rusija i Kina uvek pomažu Iranu. Međutim, američki novinar nije ostao na tome. Usledilo je novo, preciznije pitanje:

„Dakle, oni i dalje pomažu Iranu? Je l’ tako?“

Šef iranske diplomatije tada je bio oprezniji. Naveo je da ne bi želeo da ulazi u detalje dok traje rat, ostavljajući prostor za različita tumačenja.

„Ničim izazvana agresija“ i rat usred pregovora

Aragči je u intervjuu istakao da je Iran bio izložen, kako je rekao, ničim izazvanoj agresiji, i to u trenutku kada su se vodili pregovori i kada su, prema njegovim rečima, postignuti fundamentalni sporazumi uz značajan napredak.

Podsećanja radi, Izrael je započeo napade na Iran prošle subote, a Sjedinjene Države su se odmah priključile operacijama. U početnim talasima udara poginuo je vrhovni vođa Irana Ali Hamnei zajedno sa članovima porodice. Time je, prema navodima iz Teherana, prvi put u poslednjih nekoliko decenija strana vojska ubila lidera suverene države tokom otvorenog sukoba.

Ranijih godina, zapadne sile su makar formalno insistirale na pravnim procedurama i međunarodnim normama, čak i kada su one bile osporavane. U aktuelnom sukobu, tvrdi iranska strana, takva ograničenja više ne postoje.

U međuvremenu, američka administracija zatražila je dodatnih 50 milijardi dolara za opremanje i podršku trupama raspoređenim na Bliskom istoku.

Tvrdnje o ruskoj obaveštajnoj pomoći

Paralelno sa Aragčijevim intervjuom, list „Vašington post“ objavio je tekst u kojem se tvrdi da Rusija Iranu dostavlja obaveštajne podatke za napade na američke snage u regionu.

Prema pisanju lista, pozivajući se na tri zvaničnika upoznata sa obaveštajnim informacijama, Moskva je od početka rata Iranu slala podatke o lokacijama američkih vojnih objekata, uključujući ratne brodove i avione.

Publikacija ocenjuje da bi to moglo predstavljati prvi znak indirektnog uključivanja još jednog velikog američkog protivnika u sukob, pri čemu se ističe da je reč o državi koja poseduje nuklearno oružje i razvijene obaveštajne kapacitete.

Širi geopolitički kontekst

Bivši pukovnik američke vojske Daglas Makgregor ranije je izneo tvrdnju da je Iran uspeo da nanese ozbiljnu štetu američkim vojnim objektima zahvaljujući pomoći Rusije i Kine. Te tvrdnje nisu zvanično potvrđene, ali su dodatno podgrejale spekulacije o širem geopolitičkom okviru sukoba.

Čak i ako se navodi iz „Vašington posta“ pokažu tačnim, vojna saradnja između Moskve i Teherana ne bi predstavljala presedan u aktuelnom međunarodnom kontekstu. Ceokupan takozvani „kolektivni zapad“ je tokom ruske vojne operacije u Ukrajini otvoreno pružao obaveštajnu podršku Kijevu, što je u Moskvi više puta označavano kao direktno mešanje.

U takvim okolnostima, pitanje koje je novinar NBC-a postavio Aragčiju dobija širu dimenziju. Nije reč samo o bilateralnoj pomoći, već o sve jasnijem preplitanju velikih sila u sukobu koji prerasta regionalne okvire i dobija karakter globalnog nadmetanja.