Rat ima svoju vojnu dimenziju, ali ima i onu finansijsku, često presudnu. Prema procenama zasnovanim na podacima Pen Vartonovog budžetskog modela, operacija pod nazivom „Epic Fury“ u Iranu mogla bi da košta američku ekonomiju do 210 milijardi dolara. Analiza prva četiri dana borbi pokazuje da održivost intervencije u velikoj meri zavisi od budžetske snage Sjedinjenih Država i njihove sposobnosti da finansiraju produženi, simetrični sukob.
Direktni i indirektni troškovi
Direktor Pen Vartonovog budžetskog modela, Kent Smeters, procenjuje da bi direktni vojni troškovi iznosili oko 65 milijardi dolara. Taj iznos obuhvata održavanje ofanzivnog tempa, zamenu potrošene precizne municije i nadoknadu uništenih ili oštećenih tehničkih platformi.
Pored toga, indirektni makroekonomski efekti mogli bi da dostignu dodatnih 115 milijardi dolara. Ovi troškovi vezuju se za nestabilnost cena energije, poremećaje u lancima snabdevanja i potencijalne blokade ključnih trgovinskih ruta. U tom zbiru dolazi se do ukupne procene od 210 milijardi dolara, piše časopis Fortune.
Takav nivo izdvajanja prevazilazi uobičajene budžetske okvire i nameće pitanje kako će Pentagon upravljati sredstvima iz odobrenog vojnog budžeta od 839 milijardi dolara za tekuću fiskalnu godinu.
Početna mobilizacija i skriveni troškovi
Pre nego što su prvi udari izvedeni, mobilizacija nosača aviona i borbenih brodova koštala je oko 630 miliona dolara. Taj iznos obuhvata pripremu snaga, premeštanje i logistiku, ali predstavlja samo deo ukupne operacije koja se oslanja na složene transatlantske mreže snabdevanja i održavanja.
U praksi, operacija ovog obima zahteva kontinuirani dotok precizne municije, rezervnih delova i tehničke podrške. Upravo tu se pojavljuje jedan od ključnih izazova.
Ograničenja precizne municije
Iako su finansijska sredstva formalno dostupna, industrijski kapacitet za brzu proizvodnju i zamenu preciznih projektila i vođene municije predstavlja potencijalno usko grlo. Simulacije pokazuju da bi zalihe preciznih raketa mogle biti značajno smanjene tokom samo nedelju dana intenzivnih borbi.
To znači da bi Vašington morao da ostvari ključne ciljeve u relativno kratkom roku, procenjenom na četiri do pet nedelja, kako bi izbegao logističke probleme i smanjenje operativne sposobnosti. Produženje intervencije izvan tog perioda povećalo bi i finansijski i vojni rizik.
Definisani ciljevi i vremenski okvir
Trampova administracija navodi da su ciljevi operacije eliminisanje iranskih kapaciteta za proizvodnju balističkih raketa i neutralisanje njegove mornarice. Međutim, ostvarenje tih ciljeva zavisi od trajanja kampanje.
Iako je procenjeni okvir od četiri do pet nedelja postavljen kao realan, iskustva iz prethodnih bliskoistočnih sukoba ukazuju da operacije često traju duže od prvobitnih planova. U tom slučaju, troškovi bi mogli da premaše početne procene, a pritisak na budžet i zalihe municije dodatno bi porastao.
Politička dimenzija troškova
Finansijska održivost operacije ima i unutrašnju političku dimenziju. Ukoliko bi intervencija trajala duže od dva meseca, troškovi bi mogli postati tema domaće političke debate. Prema dostupnim podacima, javna podrška operaciji trenutno iznosi oko 25 procenata, što znači da bi produženje kampanje moglo dodatno uticati na političku stabilnost i izborni ambijent.
U tom kontekstu, „Epic Fury“ nije samo vojna operacija, već i test ekonomske izdržljivosti. Ishod ne zavisi isključivo od taktičkih rezultata na terenu, već i od sposobnosti države da apsorbuje finansijski teret bez izazivanja šire ekonomske nestabilnosti.
Rat se vodi oružjem, ali se održava novcem. Upravo ta činjenica može postati odlučujući faktor u proceni koliko dugo jedna velika sila može da vodi intenzivnu kampanju bez narušavanja sopstvene ekonomske ravnoteže.
Редакцијо, ајмо да урадимо еквивалентну компарацију, ајмо да будемо неутрални и објективни ! Кад већ волите да пишете после 4 дана интервенције у Ирану, пишите мало и о цени рата за Русију, колико су милијарди и милијарде спискали до сада !
Сходно горњем пасусу, веома ме занима колико кошта “специјална војна операција” Русије у УА после 4 године и 10 дана.
То би било објективно и искрено истраживачко новинарство, било би пожељно да напишете трошкове Русије у рату на територији УА !
Драго ми је да се бринеш за Русију.
Оно што никада нећеш схватити да је у Русији наменска производња у државним рукама а У Америци у приватним, власници тих фирми “пумпају” цене и са малом производњом зарађују велике паре.
По цени једне ракете у Америци, Руси производе најмање пет.
И да рат Русију дебело кошта, што је најсмешније тај рат финансирају ваши савезници из Европе, наиме иако јавно галаме да се не купује Руска нафта и гас, управо они највише купују, лицемерно зар не ??? Америка и Русија никада неће ратовати једни против других, да су паметни Американци ни требали да највише сарађују с Русијом а не с овим бедницима из нато пакта, ако наставе овако да се понашају ујединиће Русију, Кину, Северну Кореју, Иран, Индију, пола Африке и пола Јужне Америке против себе а онда лаку ноћ, туга….
Računica kod kuće i na pijaci nije ista.
Opravka razorenih baza i u njima uništavane opreme i radara možda već sada dostiže 10 mlrd US$…
Nije proble. Ukrasce prokleti ameri od iranske nafte da poprave sve i jos pride za njihove dzepove
CNN tvrdi da je generalno 69% Amerikanaca (koji nisu clanovi republikanske i demokratske partije) protiv rata sa Iranom.
Brojac potrosenih americkih para po sekundama (2 564 $ p/s): iran-cost-ticker.com
Generalno sa ovim ratom su Amerikanci jos jednom dokazali da ih nije puno briga za saveznike, jer njihovo “samaranje” sa Iranom ide preko ledja Izraelaca i Arapa.
Nikakav proble, sve to platice iranska nafta kao i sve ostale ratove…
Vise nafte za Amerikance-manje nafte za Kineze, racunica jasna?
Kinezima ostaju samo Rusi.
Kinezi kupuju i rusku naftu i gas po minimalnim cenama zato sto su im jedini kupci.
Cena goriva i gasa u domacinstvu je minimalna.
Bukvalno ne potrosim 40 juana sto je 5 eura za gas mesecno.
Ako ameri preuzmu iransku naftu, odose cene na gore sigurno ali ne drasticno.