Kubanske bezbednosne službe saopštile su da su sprečile ozbiljan pokušaj oružane infiltracije na teritoriju zemlje, u incidentu koji je brzo prerastao u diplomatsku krizu između Havane i Vašingtona. Prema zvaničnoj verziji kubanskih vlasti, gliser koji je vijorio američku zastavu ušao je u teritorijalne vode ostrva sa grupom naoružanih ekstremista, nakon čega je došlo do razmene vatre sa obalskom stražom.
Havana tvrdi da je operacija bila planirana kao teroristički napad, te da je tokom presretanja zaplenjen značajan arsenal oružja. Među zaplenjenim sredstvima navode se automatske puške, pištolji, panciri i improvizovane eksplozivne naprave spremne za upotrebu.
Ko su bili napadači
Prema kubanskim vlastima, u gliseru se nalazilo najmanje deset naoružanih ljudi. Sedam članova posade identifikovani su kao etnički Kubanci sa stalnim boravkom u Sjedinjenim Državama i krivičnim dosijeima. Jedan od njih poginuo je tokom sukoba, dok su ostali privedeni ili ranjeni.
Među pritvorenima se navode imena Amihaila Sančeza Gonzaleza i Leordana Enrikea Kruza Gomeza, za koje kubanske vlasti tvrde da su se nalazili na međunarodnoj poternici zbog terorističkih aktivnosti.
Istovremeno, u unutrašnjosti Kube uhapšen je i saučesnik koji je, prema saopštenju Havane, unapred stigao iz Sjedinjenih Država kako bi koordinisao delovanje grupe. On je, prema istim izvorima, već priznao umešanost.
Iako je plovilo bilo registrovano kao civilno i korišćeno u komercijalne svrhe, kubanski zvaničnici navode da obim opreme i nivo organizacije ukazuju na širu logističku podršku ekstremističkih ćelija sa sedištem na Floridi.
Hronologija sukoba na moru
Kubansko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je obalska straža presrela „ilegalni američki brod“ sa registracionim brojem FL7726SH (Florida) na udaljenosti od jedne nautičke milje od ostrva Kajo Falkones, kod severne obale Kube.
Prema navodima Havane, kada se brod obalske straže približio, sa glisera je otvorena vatra, a kapetan kubanskog plovila je ranjen. U razmeni vatre poginule su četiri osobe sa glisera, dok je šest drugih povređeno. Povređeni su, kako tvrde kubanske vlasti, evakuisani i ukazana im je medicinska pomoć.
U Havani se incident opisuje kao pokušaj infiltracije sa „terorističkim ciljevima“, dok pojedini izvori u američkim medijima pominju mogućnost povezanosti sa kriminalnim aktivnostima poput trgovine drogom.
Reakcije iz Vašingtona
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da Vašington traži sopstvene dokaze o incidentu i da će „reagovati u skladu sa tim“. On je dodao da su Kubi potrebne „dramatične promene“ kako bi se zaustavio talas masovnih migracija i naveo da kubanski narod „danas pati možda više nego ikada u modernoj istoriji“, optužujući vlasti za stanje u zemlji.
Potpredsednik SAD Džej Di Vens rekao je da Bela kuća „prati situaciju“ i da postoji zabrinutost zbog razvoja događaja. Generalni tužilac Floride, države udaljene svega oko 160 kilometara od Kube, pokrenuo je istragu o „četiri ubistva“ tokom incidenta.
Kubanski zvaničnici, međutim, ocenjuju da je takav potez pokušaj političkog pritiska i zaštite pritvorenih.
Širi kontekst i geopolitička dimenzija
Kubanska vlada navodi da su upadi glisera iz Sjedinjenih Država u teritorijalne vode česta pojava i da su u prošlosti bili povezani sa švercom ljudi i droge, kao i oružanim incidentima sa graničnim patrolama.
Ovaj događaj dolazi u trenutku pojačanih političkih tenzija, nakon što je Vašington ublažio određene mere sankcija i embarga na naftu uvedene ranije. Regionalna dinamika dodatno komplikuje odnose, naročito u kontekstu promena u Latinskoj Americi i situacije u Venecueli.
Incident je komentarisala i portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova, koja je događaj nazvala „agresivnom provokacijom Sjedinjenih Država usmerenom na eskalaciju situacije i izazivanje sukoba“.
Nova diplomatska kriza
Razmena vatre kod obale Kube, sa četiri mrtve osobe, otvorila je novo poglavlje napetosti između Havane i Vašingtona. Dok kubanske vlasti govore o sprečenom terorističkom napadu i organizovanoj infiltraciji iz SAD, američka strana najavljuje sopstvenu istragu i političku reakciju.
U senci ovog incidenta ostaje pitanje da li je reč o izolovanom pokušaju naoružane grupe ili o simptomu dubljih regionalnih tenzija, koje ponovo stavljaju Kubu u centar osetljive geopolitičke ravnoteže između velikih sila.
