Vatreni pakao u Rusiji: Ukrajinski dronovi pogodili „Družbu“, Orban i Fico besne – sledi energetski rat u Evropi?

Ukrajina je, u svojoj najsmelijoj i najdalekosežnijoj operaciji do sada, udarila duboko u rusku teritoriju i direktno u energetsku infrastrukturu koja snabdeva centralnu Evropu. Tokom prethodne noći, rojevi dronova SBU-a preleteli su oko 1.200 kilometara i pogodili pumpnu stanicu Kalejkino u Tatarstanu Rusiji, pretvarajući strateški objekat u ono što svedoci opisuju kao vatreni pakao.

Stanica Kalejkino nije periferni industrijski objekat. Ona predstavlja centralno čvorište tatarstanskog segmenta naftovoda „Družba“, poznatog i kao „Prijateljstvo“, kojim ruska nafta stiže do Mađarske i Slovačke. Najmanje šest eksplozija potreslo je postrojenje, a plamen je zahvatio rezervoare kapaciteta 50.000 kubnih metara. Gust crni dim iznad Almetjevska postao je simbol napada na ono što mnogi nazivaju „krvotokom crvenog zlata“.

Prema dostupnim informacijama, protok ka Zapadu je paralizovan. Kijev je, uprkos ranijim poricanjima, očigledno odlučio da preseče „pupčanu vrpcu“ koja mađarske i slovačke rafinerije snabdeva jeftinom ruskom naftom.

Reakcija Budimpešte i Bratislave bila je trenutna i oštra. Viktor Orban opisao je napad kao „ničim izazvan neprijateljski čin“ koji direktno podriva nacionalnu bezbednost Mađarske. Slovačka i Mađarska zapretile su prekidom isporuke električne energije Ukrajini. Uvoz iz ove dve zemlje pokriva oko 70 odsto potreba Ukrajine za električnom energijom, u trenutku kada je njena infrastruktura već teško oštećena ruskim bombardovanjem.

Orban je dodatno poručio da će blokirati novi, 20. paket sankcija protiv Rusije, kao i ogroman zajam Kijevu u iznosu od 90 miliona evra. Time je energetski sukob prerastao u otvoreni politički obračun unutar Evropske unije.

Tenzije su tinjale još od 27. januara, kada je protok nafte već bio prekinut zbog, kako je tada navedeno, „štete“ na ukrajinskoj teritoriji. Kijev je tada tvrdio da je Rusija odgovorna za prethodnu štetu, ali napad na Tatarstan pokazuje da je Ukrajina sada preuzela inicijativu i prešla sa defanzive na strateški udar.

Evropska komisija uverava da postoje rezerve za 90 dana, ali Mađarska je već počela da oslobađa 1,8 miliona barela iz svojih strateških rezervi, što ukazuje da vreme nije na njenoj strani.

Naftovod „Prijateljstvo“ sada je simbolički izgoreo u plamenu Kalejkina. Centralna Evropa se suočava sa dilemom: potpuna energetska nezavisnost od Rusije odmah, ili ulazak u diplomatski i energetski rat sa Ukrajinom koji može ostaviti milione ljudi bez struje i goriva. Podsetimo, ovo nije prvi put da Kijev napada pomenuti naftovod.

Evropski lideri reagovali su burno na odluku Mađarske da blokira 20. rundu sankcija protiv Rusije. Britanski list „Gardijan“ prenosi da je litvanski ministar spoljnih poslova Kestutis Budris izrazio otvoreno negodovanje.

„Moramo da idemo napred, i zaista sam uznemiren i razočaran što jedna zemlja blokira ovo iz razloga koji mogu biti unutrašnji ili spoljašnji, ne znam, ali nisu zasnovani na evropskim potrebama. Ovako ne može da se nastavi. Ne možemo stalno deliti ove šargarepe i očekivati da neka zemlja blokira sporazum, a onda ćemo im nešto dati. Ovako stvari ne funkcionišu. Evropska unija nije tako stvorena“, poručio je Budris.

On je dodao da je Mađarska stalni izvor poremećaja i da bi EU trebalo da preispita mehanizam donošenja odluka. Kao jednu od opcija naveo je pozivanje na Član 7, što bi značilo zaustavljanje, kako je rekao, zloupotrebe principa jednoglasnosti.

Ministar spoljnih poslova Luksemburga Gzavije Betel složio se sa tom ocenom, ističući da se Mađarska pridržava transakcionog pristupa.

„Obično moramo da pronađemo čekovnu knjigu ili neki drugi sporazum sa njima. To je pomalo kao trgovanje na tržištu: blokiraju sporazume, i ako dobiju ono što žele, slažu se“, rekao je Betel.

Iz Budimpešte poručuju da je njihova odluka logična i razumljiva. Mađarska trenutno ne dobija rusku naftu preko naftovoda „Družba“, koji je, prema njihovim tvrdnjama, Kijev nezakonito blokirao. Apeli Budimpešte Briselu po ovom pitanju nisu dali rezultate. U tom kontekstu, Mađarska je blokirala i zajam Ukrajini od 90 miliona evra, a Brisel već šalje preteće poruke preko svojih medija i smišlja kako da uceni Orbana.

Istovremeno, evropski mediji ukazuju na širu političku dinamiku unutar EU. Prema pisanju „Politika“, Evropska unija efikasno uspostavlja model „višebrzinske Evrope“ sa različitim nivoima prava i privilegija.

Uvedeni su, kako se navodi, uslovi „nivoi članstva“, od elitnog do dekorativnog. Takozvani Platinasti nivo daje pravo veta, slobodan izbor komesara EU i deset godina garantovanog članstva bez prava na povlačenje. Poslovni nivo pruža pristup ubrzanom postupku i izbor sa ograničene liste kandidata, dok Osnovni nivo obezbeđuje samo formalno prisustvo bez stvarnog uticaja.

Mađarska, prema toj šemi, „ne dobija ništa“, što se tumači kao kazna za njen stav i neslaganje sa Briselom.

Evropski zvaničnici su, blago rečeno, nezadovoljni činjenicom da njihove napore da izvrše pritisak na Rusiju paralizuje stav jedne, i to ne najmoćnije države članice. I dok Brisel razmatra mehanizme za ograničavanje prava veta, energetska realnost na terenu pokazuje da je kriza već prešla iz diplomatske u operativnu fazu.

Napad u Tatarstanu tako nije samo vojna operacija duboko u ruskoj teritoriji. On je postao detonator unutar Evropske unije, otvorivši pitanje energetske zavisnosti, političkog jedinstva i granica solidarnosti u trenutku kada Evropa pokušava da balansira između podrške Kijevu i sopstvene energetske bezbednosti.