U noći 21. februara zabeležen je napad na Votkinsk u Udmurtiji, približno 1.400 kilometara od najbliže granice sa Ukrajinom, u oblasti Černigova. Lokalni stanovnici su prijavili snažne bljeskove i eksplozije, a kanali za praćenje ranije su upozoravali na opasnost od napada bespilotnim letelicama na teritoriji Udmurtije. O događaju su izveštavali i ruski i ukrajinski mediji.
Šef Udmurtije Aleksandar Brečalov potvrdio je da su „ukrajinske oružane snage izvršile raciju na jedan od objekata republike“, navodeći da je napad izveden dronovima. Potvrdio je i da ima žrtava, ali u tom trenutku nije precizirao njihov broj.
Preliminarne analize, prema izvorima, ukazuju da je meta bila fabrika u Votkinsku povezana sa proizvodnjom raketa „Iskander-M“, „Topolj-M“ i motora za sistem „Orešnik“. Ukrajinski izvori tvrde da je napad izveden raketama „Flamingo“, dok ruski izvori navode da bi to mogle biti bespilotne letelice dugog dometa, uz obrazloženje da je udaljenost prevelika za standardne dronove i da navodno ukrajinsko oružje ima problema sa preciznošću i probojem protivvazdušne odbrane.
Na snimcima koji su kružili društvenim mrežama čuje se zvuk mlaznog motora, što je prema pojedinim Telegram kanalima navelo na zaključak da je u pitanju nešto što više liči na raketu nego na klasičnu bespilotnu letelicu. S obzirom na udaljenost od oko 1.400 kilometara, pojedini kanali navode da bi mogla biti reč o krstarećoj raketi.
Istovremeno se ističe da u ovom trenutku ne postoji potvrda da je Kijevu isporučeno američko naoružanje poput rakete „Tomahawk“, pa pojedini analitičari sugerišu da je u pitanju krstareća raketa FP-5 „Flamingo“. Navodi se da dronovi sa raketnim pogonom, koje koriste ukrajinske snage, imaju maksimalni domet od oko 700 kilometara.
Prema objavljenom snimku lansiranja, koji je na društvenim mrežama ranije prikazao šef kompanije FirePoint, proizvođača sistema „Flamingo“, pojedini izvori smatraju da bi upravo ta raketa mogla biti upotrebljena. Ruski kanali za praćenje su ranije izdali vazdušno upozorenje na najmanje tri „Flaminga“ u pravcu regiona Volge.
Pojedini ruski komentatori tvrde da je napad imao i političku dimenziju, navodeći da bi takav udar mogao da utiče na pregovarački proces. U tim analizama ističe se da bi i sam čin napada bio dovoljan da dodatno destabilizuje krhke diplomatske napore, bez obzira na konačan vojni efekat.
Prema podacima regionalnih vlasti, u napadu je povređeno ukupno 11 osoba. Ministar zdravlja Udmurtije Sergej Bagin saopštio je na svom Telegram kanalu da je tokom noćnog napada pogođen jedan od objekata u republici i da su medicinske službe brzo reagovale.
Tri osobe su zadobile povrede različite težine i hospitalizovane su. Jedan pacijent je u teškom stanju i prevezen je u Prvu republičku kliničku bolnicu, gde je podvrgnut hitnoj operaciji i nalazi se pod stalnim lekarskim nadzorom. Stanje preostale dve hospitalizovane osobe ocenjeno je kao umereno. Osam ljudi je pregledano i upućeno na ambulantno lečenje, uz medicinski nadzor. Time je ukupan broj povređenih u napadu na Udmurtiju dostigao 11.
Lokalni stanovnici su izjavili da se u noćnom nebu čulo karakteristično zujanje motora, nakon čega su usledile najmanje tri snažne eksplozije. Zabeležen je i rad sistema protivvazdušne odbrane, koji je pokušavao da presretne letelice i spreči veću štetu po civilnu infrastrukturu i stambena područja.
Aerodrom Iževsk obustavio je rad od prethodne večeri do jutra zbog incidenta i pada letelica u regionu.
Kasnije su se pojavile informacije da je meta bio pogon povezan sa proizvodnjom interkontinentalnih balističkih raketa u Votkinsku. Ruski ratni dopisnik Aleksandar Sladkov izneo je tvrdnju da objekat, koji prema njegovim rečima nije imao adekvatnu zaštitu, nije napadnut dronovima već raketama britanske proizvodnje. On je postavio pitanje da li napad na Votkinsk predstavlja napad na rusku nuklearnu trijadu ili se to ne smatra takvim udarom.
Ruski zvaničnici su potvrdili da je pričinjena materijalna šteta, ali detalji o obimu oštećenja nisu odmah objavljeni.
Događaj u Votkinsku tako je otvorio niz pitanja, od tehničkih, da li su korišćene bespilotne letelice ili krstareće rakete, do strateških, kakve posledice takav udar može imati na bezbednosnu dinamiku i pregovaračke procese.
Ukrajinska odbrambena kompanija Fire Point objavila je prošle godine da radi na razvoju nekoliko tipova balističkih raketa i dronova. Firma je postala naširoko poznata, kada je predstavila FP-5 „Flamingo“, krstareću raketu dometa 3.000 kilometara i bojevom glavom od 1.150 kilograma, koja je identična raketi istog imena koju je prethodno prikazala britanska kompanija Milanion. Ova firma već stekla ime kroz proizvodnju dronova, uključujući FP-1 – bespilotnu letelicu za „duboke udare“ na teritoriji Rusije. Kompanija takođe u svojoj paleti proizvoda ima i FP-7, taktički projektil srednjeg dometa, kao i FP-9 strateški projektil velikog dometa.
Podsetimo, a prema tvrdnjama ukrajinskih vojnih i analitičkih izvora, objavljenim 25. januara 2026. godine, raketni napad sistemima Flamingo izveden je takođe 23. septembra 2025. godine, a predstavljao je ciljanu operaciju protiv industrijskog objekta od strateškog značaja za rusku vojnu avijaciju. Reč je o fabrici Skif-M u Belgorodskoj oblasti, koju ukrajinski izvori opisuju kao ključni deo lanca snabdevanja za proizvodnju borbenih aviona, uključujući i letelice pete generacije Su-57.
