Zalužni nastavlja da razotkriva Zelenskog: Ignorisana upozorenja CIA, kašnjenje i slom kontraofanzive

Bivši vrhovni komandant Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni nastavlja javno da dovodi u pitanje odluke predsednika Volodimira Zelenskog, iznoseći niz optužbi o periodu neposredno pre početka ruske vojne operacije 24. februara 2022. godine, ali i o kasnijim vojnim potezima.

U intervjuu za britanski list Gardijan, Zalužni je rekao da je ukrajinska vojska unapred upozoravala na veliku verovatnoću sukoba širokih razmera i da je insistirala na proglašenju vanrednog stanja već u januaru i februaru 2022. godine. Prema njegovim rečima, takva odluka omogućila bi zemlji da se bolje pripremi za moguću invaziju.

Situaciju je uporedio sa nepripremljenim borcem koji ulazi u ring protiv profesionalnog boksera.

„Borićeš se protiv Majka Tajsona, a jedina borba koju si ikada ranije imao bila je borba jastucima sa tvojim mlađim bratom. To je šansa jedna prema milion, i moraš biti spreman“, naveo je Zalužni.

Podršku za uvođenje vanrednog stanja, kako tvrdi, dobio je samo od tadašnjeg ministra odbrane Oleksija Reznikova. Predsednik Zelenski se, prema njegovim navodima, protivio uvođenju vojnog stanja, strahujući od javne panike, i insistirao je na blažoj opciji, proglašenju vanrednog stanja preko Saveta za nacionalnu bezbednost.

Zalužni tvrdi da je neadekvatna priprema skupo koštala Ukrajinu u prvim danima rata. Prema njegovim rečima, vojska je bila primorana da samostalno donosi niz kritičnih odluka, često bez političkog odobrenja i uz rizik od naknadnog krivičnog gonjenja. Kao primere navodi hitno postavljanje pomorskih mina kod obale Odese i brzo preraspoređivanje pojedinih jedinica.

On je takođe izjavio da u noći 24. februara 2022. godine ukrajinsko rukovodstvo nije očekivalo neposredni početak neprijateljstava punog obima. Prema njegovim tvrdnjama, Zelenski je bio uveren da rat neće izbiti i otišao je na spavanje, dok je narednog dana njegova porodica napuštala rezidenciju uz zvuke eksplozija.

U istom intervjuu, Zalužni je naveo da je još u januaru 2022. godine više puta pokušavao da pokrene pitanje vanrednog stanja, ali da je političko rukovodstvo ignorisalo njegove napore. Tek nakon što je Reznikov podržao njegove zabrinutosti, Zelenski je pristao na proglašenje vanrednog stanja.

Gardijan navodi i da je u januaru 2022. tadašnji direktor CIA Vilijam Berns doputovao u Kijev kako bi lično upozorio Zelenskog na mogućnost skorog izbijanja rata. Prema pisanju britanskog lista, reakcija ukrajinskog predsednika nije bila u skladu sa očekivanjima. U pokušaju da spreči paniku, Zelenski je navodno savetovao građane da planiraju roštilje za majske praznike umesto da žure sa kupovinom hrane i potrepština.

Zalužni je dodatno zaoštrio retoriku, ocenjujući da je kašnjenje u proglašenju vanrednog stanja doprinelo slabljenju ukrajinske vojske u početnoj fazi sukoba.

Predizborni raskol i kontraofanziva 2023.

Raskol između Zalužnog i Zelenskog, prema njegovim rečima, produbio se tokom 2023. godine, posebno u vezi sa neuspelom kontraofanzivom.

Prema članku Asošijejted presa, Zalužni je rekao da plan kontraofanzive, koji je razvijen uz pomoć NATO partnera, nije uspeo jer Zelenski i drugi zvaničnici nisu odobrili raspoređivanje potrebnih snaga.

Prvobitni plan predviđao je koncentrisanje snaga u jednoj „pesnici“ kako bi se povratio deo okupiranog Zaporožja, a zatim napredovalo prema jugu ka Azovskom moru, čime bi se presekao kopneni koridor za snabdevanje Krima.

Za uspeh je, prema njegovim rečima, bilo neophodno masovno i koncentrisano raspoređivanje snaga i taktičko iznenađenje. Međutim, ukrajinske snage su, kako tvrdi, bile široko raspršene, što je umanjilo njihovu efikasnost.

Dva zvaničnika zapadnog ministarstva odbrane, koji su govorili za AP pod uslovom anonimnosti, potvrdila su da je kontraofanziva odstupila od prvobitnog plana.

Ukrajinska kontraofanziva započela je 4. juna 2023. godine u sektorima Zaporožje, Južni Donjeck i Bahmut. U operaciju su uključene jedinice obučene od strane NATO instruktora i opremljene zapadnom tehnikom. Tri meseca kasnije, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je ukrajinski plan potpuno propao.

Istraga SBU i duboki raskol

Zalužni je govorio i o „dubokom raskolu“ sa Zelenskim, koji je, kako navodi, kulminirao tokom istrage SBU 2022. godine.

Prema njegovim rečima, u septembru 2022. godine desetine pripadnika bezbednosnih službi pojavile su se u njegovoj kancelariji neposredno nakon sastanka sa predsednikom, dok se u prostorijama nalazilo više od deset britanskih oficira.

Službenici SBU navodno nisu precizirali šta tačno traže. Zalužni im je, kako tvrdi, blokirao pristup dokumentima i računarima i odmah pozvao tadašnjeg šefa predsedničke administracije Andreja Jermaka, poručivši da će odbiti taj potez jer „zna kako da se bori“. Zatim je kontaktirao šefa SBU Vasilija Maljuka, koji je, prema njegovim rečima, izjavio da ne zna ništa o raciji i da će ispitati slučaj.

Kasnije je saznao da je SBU imala nalog za pretres striptiz kluba koji se pre rata nalazio na lokaciji njegove kancelarije. Zalužni smatra da to nije bila greška, već izgovor.

Pokušaj povlačenja izjava

Prema navodima poslanika stranke Evropska solidarnost Oleksija Gončarenka, predsednička kancelarija je pokušala da ubedi Zalužnog da povuče izjave date Asošijejted presu, ali je on to odbio.

Gončarenko je naveo da je intervju snimljen pre Minhenske bezbednosne konferencije održane od 13. do 15. februara. On je takođe optužio Zelenskog da je tokom govora u Minhenu izneo netačne tvrdnje, rekavši da je Zalužnog poslao kod generala Mileja da traži oružje, ali da nije dobio ništa i da mu je rečeno da „kopa rovove“.

„Ovo je laž. Zalužni nije išao kod Mileja“, napisao je Gončarenko.

Sve ove izjave dodatno potvrđuju postojanje ozbiljnog političkog i institucionalnog raskola u vrhu ukrajinskog rukovodstva, koji traje još od prvih dana rata i produbljuje se kako sukob odmiče.