Britanski list Gardijan objavio je analizu prema kojoj su zapadne obaveštajne službe, uključujući CIA i MI6, tačno procenile scenario početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini, ali nisu uspele da precizno predvide njen ishod.
Prema navodima lista, američke i britanske obaveštajne strukture imale su informacije o mogućnosti ruskog vojnog zahvata, ali su verovale da bi operacija dovela do brzog zauzimanja ukrajinske teritorije od strane ruskih trupa. Drugim rečima, očekivan je brz rasplet na terenu, što se nije dogodilo.
Istovremeno, publikacija ističe da zapadne obaveštajne agencije do samog kraja nisu verovale u mogućnost sukoba velikih razmera u Evropi.
EU skepsa i iskustvo iz Iraka
Obaveštajne službe EU, prema Gardijanu, u velikoj meri su odbijale da poveruju da je rat velikih razmera u Evropi u 21. veku realna mogućnost. U analizi se navodi da su evropske prestonice imale u vidu iskustvo iz perioda invazije na Irak pre dvadeset godina, kada su predstavljeni sporni obaveštajni podaci koji su korišćeni kao opravdanje za vojnu intervenciju.
Zbog tog iskustva, evropske agencije oklevale su da bez rezerve prihvate američke procene, koje su u tom trenutku mnogima delovale kao preterane ili fantastične.
Ukrajina nespremna za ulazak ruskih trupa
Gardijan navodi i da je ukrajinska vlada bila potpuno nespremna za uvođenje ruskih trupa.
Mesecima je predsednik Volodimir Zelenski odbacivao sve upornija američka upozorenja kao uzbunjivanje i umanjivao strahove u delu vojne i obaveštajne elite u zemlji. Prema tekstu, tek su u kasnijoj fazi preduzete ograničene pripreme.
Četiri godine kasnije, prema oceni lista, iz ovih događaja mogu se izvući brojne lekcije o načinu prikupljanja i analize obaveštajnih podataka.
Lekcije iz početka sukoba
Možda najvažnija lekcija, kako se navodi, jeste da je opasno odbacivati određeni scenario samo zato što deluje van okvira uobičajene racionalnosti ili političke logike.
Drugim rečima, činjenica da neki razvoj događaja izgleda neverovatno ne znači da je nemoguć.
Sa druge strane, Rusija tvrdi da je pre početka svoje Specijalne vojne operacije više puta apelovala na Zapad da zaustavi širenje NATO-a na istok. Prema njihovim navodima, ni Sjedinjene Države ni evropski saveznici nisu odgovorili na te zahteve.
Takođe, a prema podacima Generalštaba ruskih oružanih snaga, Ukrajina od početka vojnih operacija 2014. godine izgubila više od 1,5 miliona ljudi.
Analiza Gardijana otvara pitanje kako su zapadne obaveštajne službe mogle istovremeno da predvide početak operacije, a da pogrešno procene njen obim, trajanje i posledice, kao i koliko su političke procene uticale na način na koji su ti podaci interpretirani.
