Dok se poslednjih godina sve više govori o hipersoničnom oružju i letelicama, Zapad je uglavnom zaostajao za Rusijom i Kinom u realnim, operativnim projektima. Postojali su pokušaji da se taj jaz smanji kroz razvoj naprednih hipersoničnih pogonskih sistema za avione, ali rezultati su ostali ograničeni. Britansko-američki program SABRE, koji je razvijala kompanija Reaction Engines uz podršku ministarstava odbrane SAD i Velike Britanije, formalno je zatvoren nakon bankrota kompanije 2024. godine, čime je jedan od najambicioznijih zapadnih koncepata praktično ugašen.
Sjedinjene Države su potom nastavile drugačijim putem. Američko ratno vazduhoplovstvo je još 2020. godine poverilo razvoj hipersoničnog demonstratora kompaniji Hermeus. Prvi let letelice Quarterhorse Mk 1 obavljen je u maju 2025. godine, ali sa skromnim performansama, svega oko 240 kilometara na sat. Ova letelica nije bila namenjena brzini, već proveri osnovnih tehnologija. U planu su naprednije verzije Mk 2, koja bi trebalo da dostigne oko 2,5 maha, i Mk 3 sa ambicijom da pređe granicu od 5 maha, što bi predstavljalo pravi ulazak u hipersonični režim.
Francuska je takođe pokušala da se uključi u ovu oblast. Nacionalna vazduhoplovna laboratorija ONERA je 2023. godine predstavila render hipersonične borbene letelice pod nazivom Espadon. Međutim, od tog trenutka o projektu praktično nema javno dostupnih informacija, štaviše nikada nismo ni pisali o projektu jer je konkretno poznato samo ime što sugeriše da je ili u vrlo ranoj fazi, ili da se suočava sa ozbiljnim tehničkim i finansijskim izazovima.
U tom kontekstu, potez Nemačke predstavlja ozbiljno iznenađenje. Još 2021. godine nemačko Ministarstvo odbrane dodelilo je relativno mali ugovor od 250.000 evra kompaniji Polaris Raumflugzeuge, sa zadatkom da proceni izvodljivost razvoja svemirskog aviona za izviđačke misije u okviru programa brzog raspoređivanja izviđačkog sistema. Tada je projekat delovao kao čisto istraživačka inicijativa, bez jasnih operativnih ambicija.
Situacija se, međutim, dramatično promenila. Polaris je sada objavio da je Ministarstvo odbrane Nemačke dodelilo ugovor za proizvodnju i operativnu upotrebu hipersoničnog vozila za višekratnu upotrebu, koje se lansira horizontalno, poput klasičnog aviona. Reč je o sistemu HYTEV, odnosno hipersoničnom testnom i eksperimentalnom vozilu, zamišljenom kao demonstrator tehnologije, ali sa jasno definisanim ciljem ulaska u realnu upotrebu.
Prema dostupnim informacijama, dimenzije i masa HYTEV-a su uporedive sa borbenim avionom, što ukazuje da se ne radi o malom eksperimentalnom dronu, već o ozbiljnoj letelici. Plan je da sistem bude operativan do kraja 2027. godine, što je izuzetno ambiciozan rok za tehnologiju ove složenosti.
HYTEV je zamišljen kao jednostepeno vozilo za višekratnu upotrebu. Tokom poletanja, penjanja i povratka u bazu koristi dva turboventilatorska motora, omogućavajući mu da operiše sa standardnih pista. Ključni element sistema je, međutim, raketni motor tipa aerospike, označen kao AS-1. Ova vrsta motora poznata je po tome što zadržava visoku efikasnost u širokom rasponu visina, od tla pa sve do ivice svemira, za razliku od klasičnih raketnih mlaznica.
Motor AS-1 koristi tečni kiseonik u kombinaciji sa kerozinom ili biometanom, a njegova uloga je da omogući skok letelice u hipersonični režim, iznad Maha 5. Upravo taj prelaz iz klasičnog avionskog leta u hipersoničnu brzinu čini HYTEV jedinstvenim projektom u evropskim okvirima.
Prema tvrdnjama same kompanije, do sada nijedna organizacija u Evropi, a verovatno ni u ostatku sveta, nije dobila ugovor za razvoj i operativnu upotrebu ovakvog hipersoničnog sistema za višekratnu upotrebu. To HYTEV čini ne samo tehnološkim eksperimentom, već i presedanom u vojno-industrijskoj praksi Zapada.
HYTEV se, pritom, ne posmatra kao krajnji cilj. On je zamišljen kao prelazna platforma ka znatno ambicioznijem projektu pod nazivom AURORA, višekratnoj svemirskoj letelici sposobnoj za lansiranje satelita, ali i za izvođenje borbenih misija. Prema trenutnim planovima, AURORA bi mogla da se pojavi oko 2030. godine, čime bi Nemačka i šira Evropa dobile sopstvenu hipersoničnu i svemirsku platformu sa realnom vojnom primenom.
Ako se planovi ostvare, HYTEV bi mogao da označi početak fundamentalne promene u evropskom pristupu hipersoničnim tehnologijama, sa prelaskom sa teorijskih studija i rendera na konkretne, operativne sisteme.
