Rusija ulazi u novu fazu jačanja svoje nuklearne trijade kroz ambiciozan program proizvodnje i modernizacije strateških bombardera Tu-160M, poznatih pod nadimkom „Beli labud“. Prema aktuelnim planovima Ministarstva odbrane, Moskva namerava da nabavi čak 50 novih aviona ovog tipa, uz paralelnu modernizaciju još 17 bombardera sovjetske proizvodnje na isti standard. Time Tu-160M postaje ključna udarna komponenta ruskih strateških snaga u trenutku naglog pogoršanja odnosa sa Zapadom.
Program Tu-160M dobio je dodatni zamah i na industrijskom nivou. Kompanija Tupoljev, jedini proizvođač na svetu koji trenutno serijski proizvodi interkontinentalne strateške bombardere za aktivnu službu, imenovala je Jurija Ambrosimova za novog generalnog direktora. Promena rukovodstva dolazi u kritičnom trenutku, jer se proizvodnja odvija u Kazanjskoj fabrici aviona, danas jedinoj lokaciji na planeti gde se grade bombarderi ove klase za prvu liniju operativne upotrebe.
Kazanj, nuklearna predvodnica
Kazanjska fabrika aviona predstavlja centralnu tačku ruskog programa strateške avijacije. Upravo tu je 2021. godine obnovljena serijska proizvodnja Tu-160M, a isti pogon paralelno proizvodi i putničke avione Tu-214, kao i modernizuje ranije bombardere Tu-22M3. Ulaganje u Tu-160M smatra se vitalnim zbog sposobnosti letelice da kombinuje ekstremni domet, nadzvučnu brzinu i ogromnu nosivost oružja.
Tu-160M je projektovan da izvodi udare sa bilo koje tačke planete, uključujući i ciljeve na teritoriji sa druge strane sveta, bez potrebe da uđe u zonu delovanja neprijateljske protivvazdušne odbrane. Prema navodima specijalizovanih vojnih izvora, za avion se trenutno razvija i niz novih tipova oružja, uključujući hipersonične sisteme, među njima i vazdušno lansiranu varijantu rakete Cirkon.
Sudski sporovi i realna težina programa
Uprkos tvrdnjama ukrajinskih medija o navodnoj „paralizi“ i neefikasnosti ruske avio-industrije, konkretni podaci ukazuju na znatno manju buku. Moskovski arbitražni sud je u maju 2025. godine naložio Tupoljevu da plati Ministarstvu odbrane oko 3 milijarde rubalja zbog kašnjenja u ispunjavanju ugovornih obaveza, dok je u junu podneta dodatna tužba u iznosu od 0,9 milijardi rubalja.
Međutim, u kontekstu programa u kojem proizvodnja jednog jedinog bombardera Tu-160M košta približno 15–16 milijardi rubalja, ove kazne predstavljaju administrativni, a ne strateški problem. Glavni uzrok sporova odnosi se na radove održavanja i modernizacije, a ne na sam proces proizvodnje novih letelica.
Odgovor na gubitke i „Paukovu mrežu“
Značaj proširenja flote Tu-160 dodatno je porastao nakon ukrajinske operacije „Paukova mreža“ 1. juna 2025. godine, tokom koje su pogođene ruske vazduhoplovne baze i izgubljen određeni broj starijih strateških bombardera Tu-95MS i Tu-22M3, koji se više ne proizvode. Upravo ti gubici učinili su Tu-160M nezamenjivim nosiocem strateških udara dugog dometa.
Zbog visoke vrednosti ovih aviona, ukrajinske snage, uz zapadnu podršku, pokušale su više napada na glavnu bazu flote, Engels-2. Jedan od tih napada, 6. juna 2025. godine, izazvao je veliki požar, ali nije doveo do gubitka operativne sposobnosti flote. Već sredinom juna iste godine, Tu-160 su prvi put korišćeni u udarima na ciljeve u Ukrajini, što je dodatno potvrdilo njihovu borbenu spremnost.
„Beli labud“ kao mobilna nuklearna tvrđava
Tu-160M, poznat u NATO klasifikaciji kao Blackjack, nije puka modernizacija starog dizajna, već gotovo potpuno nova platforma zasnovana na legendarnom „Belom labudu“. Njegova kombinacija nadzvučne brzine i interkontinentalnog dometa omogućava mu da se pojavi iznenada i izvrši raketni udar pre nego što ga protivnički radari pouzdano detektuju.
Avion dostiže maksimalnu brzinu od oko 2.200 km/h, odnosno približno 2,05 maha, što mu omogućava izbegavanje presretanja. Njegov domet bez dopunjavanja gorivom prelazi 12.000 kilometara, dok unutrašnja nosivost od čak 45 tona omogućava nošenje velikog broja raketa bez narušavanja aerodinamičkih i stealth karakteristika.
Savremena avionika uključuje potpuno digitalizovan „stakleni kokpit“, novi navigacioni sistem i napredne komplekse za elektronsko ratovanje, namenjene potiskivanju i obmani neprijateljske PVO.
Arsenal strateškog odvraćanja
Najveća snaga Tu-160M leži u njegovom naoružanju. Avion može da nosi do 12 krstarećih raketa H-101 ili H-102 dometa većeg od 5.000 kilometara, u konvencionalnoj ili nuklearnoj varijanti, što omogućava lansiranje iz dubine sopstvenog vazdušnog prostora.
Pored toga, u toku je adaptacija aviona za nošenje hipersoničnih raketa Cirkon lansiranih iz vazduha, koje dostižu brzine do 9 maha i praktično su nepresretive postojećim sistemima odbrane. Razmatra se i integracija balističkog oružja kratkog dometa, čime bi Tu-160M postao platforma za izuzetno brzo reagovanje protiv strateških ciljeva i udarnih grupa nosača aviona.
Pogled unapred
Iako se očekuje da će ulazak američkog B-21 i kineskog H-20 početkom 2030-ih promeniti globalni balans strateške avijacije, Tu-160M danas ostaje jedini interkontinentalni bombarder u aktivnoj serijskoj proizvodnji. Sa planiranih 50 novih letelica, Rusija učvršćuje svoju poziciju u oblasti strateških udara dugog dometa i zadržava sposobnost globalnog odvraćanja kakvu trenutno ne poseduje nijedna druga država u operativnom smislu.
U sadašnjem trenutku, „Beli labud“ ostaje jedan od najsnažnijih simbola ruske nuklearne trijade i ključni alat u strategiji Moskve u svetu koji ulazi u novu fazu velikosilskog nadmetanja.
Science fiction, то је права реч за овако нешто, економија која је у распаду, држава у којој је све већа и већа беда, они ће да направе 50 стратешких бомбардера, ма важи само у Руским бајкама !
U Rusiji vise od 80% stanovnistva ima sopstvenu nekretninu, u Americi oko 60%, u Nemackoj oko 40%. Od toga u Rusiji centralno grejanje i toplu vodu ima 90% nekretnina, u USA jedva da ima 30%, a u Nemackoj 10%. U Rusiji fakultetsko obrazovanje ima 60% ljudi, u USA 30%, u Nemackoj oko 25%. Siromastvo u Rusiji trpi oko 9% naseljenja, u USA oko 13%, u Nemackoj 17%.
Trenutno u USA divlja uragan “Fern” koji je prouzrokovao extremne hladnoce od -40°C i milion domacinstava je ostalo bez el. energije, a u Americi po gradovima ne postoji opsteg gradskog centralnog grejanja i ljudi bukvalno crkavaju od zime. Amerikanci izvlace i preradjuju gas najtezim, najskupljim i najopasnijim nacinom frekingom.
U Nemackoj danas rezerve gasa zbog hladnoca iznose samo 38%, a oko 30% Nemaca ima centralno u vlastitim nekretninama. Nemci trenutno kupuju gas po trostrukoj ceni od Amerikanaca, Kataraca, ali i od Rusa.
Kod Rusa preko 75% gradjana gazificirano (centralno grejanje) i temperatura kod mene u Rusiji u stanu je +26°C. Rusija je prva na svetu po dokazanim kolicinama prirodnog gasa.
Bedni Rusi ni ne znaju kako carski zive u poredjenju sa bogatim zapadnjacima.
Da beda :-) daj Bože da što više ljudi veruje u to i da ne dolazi u Rusiju da ne vidi tu bedu :-)
Da li si ikada bio dalje od svog sela? Jesi li bio ikada, a naročito u zadnjih 20 godina u Rusiji ili se isključivo informišeš preko informers i zaprdnih splačina?