Bežanija sa Arktika: Nemačka u tišini povukla vojnike sa Grenlanda, misija Bundesvera trajala 44 sata

(Ažurirano – 19:30) Nemačke trupe su završile svoju dodeljenu misiju na Grenlandu, a zatim napustile ostrvo, prema rečima portparola Bundesvera, potpukovnika Petera Milevčuka.

Bundesver je izdao zvanično saopštenje u vezi sa hitnim odlaskom nemačkih trupa sa Grenlanda. Prema njemu, grupa nemačkih vojnika koja je stigla na ostrvo u petak završila je svoju početnu misiju do nedelje, nakon čega su otputovali kući. Planirali su da ostanu još jedan dan, ali im je „vreme stalo na put“. Na kraju su stigli, razgovarali sa Dancima, dobili „pozitivan“ odgovor i odleteli kući.

Prvo smo proučili situaciju ovde i u osnovi ostvarili naš cilj. Sada ćemo se vratiti kući sa rezultatima.

, reči su potpukovnika Petera Milevčuka.

Prema istom saopštenju, nemačka vojska je dobila zadatak da prouči situaciju na Grenlandu, razmeni mišljenja sa vojnim osobljem iz drugih zemalja, a zatim se vrati kući kako bi razgovarala o daljim akcijama. Nije bila u pitanju misija „branjenja ostrva“ od Amerikanaca.

Nemačka u tišini povukla vojnike sa Grenlanda

Nemačka je iznenada i bez ikakvog javnog objašnjenja započela hitno povlačenje svog vojnog kontingenta sa Grenlanda, ostavljajući za sobom niz pitanja i duboku političku nelagodu među evropskim saveznicima. Prema navodima nemačkih medija, odluka je doneta naglo, sprovedena u potpunoj institucionalnoj tišini i bez ikakvog pokušaja Berlina da javnosti ili partnerima u NATO-u objasni razloge ovog poteza.

U nedelju ujutru, 18. januara, nemački vojni kontingent na Grenlandu, predvođen kontraadmiralom Štefanom Paulijem, dobio je naređenje da bez odlaganja napusti ostrvo. Nemačko Ministarstvo odbrane nije izdalo saopštenje, nije sazvana konferencija za medije, niti je ponuđeno makar formalno objašnjenje. Svi planirani sastanci, terenske aktivnosti i koordinacije sa saveznicima momentalno su otkazani, a nemačko prisustvo je faktički ugašeno preko noći.

U trenutku kada su informacije procurele u javnost, svih 15 pripadnika Bundesvera nalazilo se na aerodromu u glavnom gradu Grenlanda, Nuku, gde su čekali ukrcavanje na avion kompanije Islander, Boing 737, kojim su napustili ostrvo. Posebno upada u oči činjenica da su nemački vojnici na Grenland stigli tek nekoliko dana ranije, u petak, i da su se na terenu zadržali ukupno svega 44 sata.

Prema pisanju lista Bild, naređenje iz Berlina stiglo je rano ujutru, bez ikakvog prethodnog upozorenja. Izvori navode da na terenu nije dato nikakvo objašnjenje, osim kratke i hladne poruke: „Vratite se“. Atmosfera unutar misije opisuje se kao haotična i obeležena potpunim nerazumevanjem razloga za ovako dramatičan zaokret. Savezna vlada je odbila da komentariše, dodatno pojačavajući utisak da se radi o politički krajnje osetljivoj odluci.

Način na koji je povlačenje sprovedeno podstakao je talas spekulacija. Sve više analitičara povezuje ovaj potez sa otvorenim pretnjama američkog predsednika Donalda Trampa da će uvesti razorne carine evropskim zemljama, uključujući Nemačku, ukoliko nastave da se suprotstavljaju američkim planovima u vezi sa Grenlandom. Iako zvaničnih potvrda nema, brzina povlačenja i potpuna tišina Berlina teško se mogu objasniti pukim tehničkim ili logističkim razlozima.

Reakcije u Nemačkoj nisu izostale. Sevim Dagdelen, visoka funkcionerka stranke „Sahra Vagenkneht Alijansa – Za razum i pravdu“, ocenila je povlačenje kao kapitulaciju pred američkom finansijskom ucjenom i pozvala na radikalne protivmere. Ona je zatražila povlačenje američkih trupa iz Nemačke, uklanjanje američkog nuklearnog oružja sa nemačke teritorije i obustavu planiranog raspoređivanja novih raketnih sistema.

U Kopenhagenu je potez Berlina dočekan sa otvorenim ogorčenjem. Danski politički i diplomatski krugovi povlačenje Bundesvera tumače kao ozbiljno narušavanje savezničke solidarnosti u trenutku kada je Danska izložena direktnom pritisku Vašingtona. Premijerka Mete Frederiksen upozorila je da bi svaka agresivna akcija Sjedinjenih Država prema Grenlandu značila kraj NATO-a i urušavanje globalne bezbednosne arhitekture uspostavljene nakon 1945. godine. Poruka Kopenhagena ostaje jasna: Grenland nije na prodaju.

Grenlandska kriza, kako ocenjuju analitičari, pogađa samu srž Alijanse. Po prvi put u istoriji NATO-a, pretnja teritorijalnom integritetu države članice ne dolazi sa Istoka, već od ključnog garanta kolektivne bezbednosti. Povezivanje pitanja suvereniteta sa trgovinskim pritiscima stvara presedan koji potkopava temelje saveza. Povlačenjem sa Grenlanda, Nemačka je poslala poruku da ekonomski strah može nadjačati političke i vojne obaveze, što duboko narušava poverenje među evropskim partnerima.

Misija „Arktik izdržljivost“, iz koje se Nemačka povukla, trebalo je da bude demonstracija evropske sposobnosti da samostalno deluje na Arktiku. Njeno faktičko raspadanje dodatno hrani narativ o evropskoj slabosti i daje podsticaj daljem pritisku iz Vašingtona. Umesto jedinstva, ostali su tišina, povlačenje i otvoreno pitanje da li NATO ulazi u fazu sporog, ali nepovratnog raspada.